Bolje sprečiti nego lečiti

Trčanje jeste zabava, zadovoljstvo, način da se stekne kondicija i vitalnost i svasta još nešto, ali u isto vreme i jedan od načina za prevenciju mnogih poremećaja koje mogu narušiti naše zdravlje.

Prevencija u medicinskom smislu predstavlja akcije koje su potrebne da se preduzmu da bolest ne nastane. Odnosno da se ne naruši ravnoteža (homeostaza) u kojoj se nalazi naš organizam.

Zašto se u tekstovima o kvalitetu našeg zdravlja pominje trčanje?

Odgovor mi se delimično javlja svaki put dok skidam mokru majcu posle nekoliko istrčanih kilometara, baš tada kada pomislim da se divno osećam!!!

Upravo bih taj doživljaj stavila na prvo mesto. Ne skidanje mokre majice, već taj prelepi osećaj kada endorfini, serotonin i ostala hemija bukne u nama tokom fizičke aktivnosti. Sve to zajedno smanjuje stres i napetost. A svi znamo, ili bar slutimo, kuda stres može da nas odvede. Nepostoji savremena bolest u koju stress nije umešan kao uzročnik ili podrška razvoju problema.

Druga i jako velika opasnost po naše zdravlje su kardio-vaskularne bolesti. Spadaju u najčešće uzroke smrti, uglavnom su hroničnog toka, ali većina njih se može prevenirati pravilnim načinom života.

Trčanjem jačamo srčani mišić, zato funkcionalnije ispumpava krv koja dospeva do svih ostalih organa. Cirkulacija je intenzivnija, svi organi bolje prokrvljenji, nahranjeni i bolje rade.

Jedan od najopasnijih neprijatelja srca su povišene masnoće u krvi. U isto vreme smanjenjem holesterola i triglicerida preveniramo njihovo taloženje u masnom tkivu i gojaznost.

Gojaznost je veoma štetna stvar, ne samo iz estetskih razloga već i za celokupno zdravlje. Gojaznost da odvede u jednu jako tešku, dugu, podmuklu bolest metabolizma – Dijabetes mellitus tip II. 

Dijabetes počinje kao poremećaj metabolizma ugljenih hidrata, dok u kasnijim fazama dolazi do mnogobrojnih posledica koje mogu bitno da ugroze celokupno zdravlje i vitalnost. Kontrakcijom mišića tokom fizičke aktivnosti dolazi do boljeg iskorišćavanja glukoze (šećera), i to do 10 puta. Dobro iskorišćena glukoza u krvi je u optimalnoj koncentraciji i nema dijabetesa ili je dijabetes dobro kontrolisan pa će komplikacije biti izbegnute.

Trčanjem pomažemo i našim kostima. Obicno ne razmišljamo o kostima dok ne zađemo u neke godine kad počnu da bole ili ih pojačano lomimo jer nemaju dovoljno kostane mase. Iako one deluju tvrdo i inertno, kosti su jedno jako metabolički aktivno tkivo. Mehaničkim pritiskom kosti dobijaju signal da pojačano deponuju Ca i razmenjuju materije i na taj način pospešujemo njihov metabolizam, punoću i čvrstinu.

Uz pomoc trčanja se osećamo vitalnije, zdravije, energičnije i taj osećaj nas ne vara, to je zaista tako.

Svi vi koji nerado čekate redove kod lekara i smatrate da nije velika gnjavaža u životu doživeti stotu patike na noge i osvajajte prostranstva znajući da time činite dobro sebi, a i drugima!!