Da li je sport u srednjim godinama potreba za fizičkom aktivacijom ili je to u suštini beg od problema i socijalnih izazova? Ovo je osnovno polazište teorije eskapizma, jedne od kontraverznih teorija koja je uspela da isprovocira reakcije javnosti i inicira jednu od najzanimljivijih polemika u sportskoj psihologiji.

Nove sportske teorije

Bauk eskapizma kruzi svetom, reklo bi se nakon čitanja aktuelne polemike primarno sportske stručne, ali sto je iznenađujuće, i manje stručne javnosti. Tako, časopisi kao što su “The Psychology of Sport” (April 2013, Columbia University Press, NYC, NY) i “The Science of Sport” (June 2013, University of Pennsylvania Press), te francuski Endorphinmag (Juillet Aout 2013) ali istovremeno i the Vanity Fair (July 2013) i Men’s Fitness USA (September 2013- sa Novakom Đokovićem na naslovnoj strani- prim. autora) su se uključili u osporavanje ili glorifikaciju teorije eskapizma. Namera u ovom tekstu nije ni da se ospori ni da se afirmiše teorija eskapizma i njeni postulati.

Šta je eskapizam?

O čemu se zapravo tu radi, šta je eskapizam, nameće se kao logično pitanje. Profesor Davidovič ( B.N. Davidovitch (PhD,University of Adelaide, Australia))  je inicirao ovo raspravu tekstom u časopisu poznaton po neortodoksnom pristupu i psihologiji i sportu, “Sport Psychology Today” (Autumn 2013, pg 84-137,The University of Auckland Press, New Zealand).

Osnovna teza koju zastupa profesor Davidovič u  teoriji eskapizma (“the theory of escapism”) odnosi se na

Iznenadnu i predanu sportsku aktivaciju osoba srednje životne dobi” (e.g. tokom poznih tridesetih, četrdesetih i kasnije ). Sportska aktivacija u ovim godinama je, kako naglašava autor, uvek povezana sa izrazitim profesionalnim odnosno životnim problemima, koji se ili ne mogu ili ne žele rešavati. U datoj konstelaciji sport je savršen beg (“a perfect escape”) u novi socijalni kontekst, koji je fundamentalno bez problema.

Autor naglašava da su analizirane osobe svesne “perzistentosti inicijalnog problema”, koji ostaje nerešen. Znači, besmisleni posao, nemogućnost napredovanja, kreditno ropstvo, promašeni brak ili pak skup vise problema (“plethora of problems”) neće biti rešeni sportskim rezultatima.

Ipak, značaj problema postaje sekundaran u kontekstu sporta i opsesivnog bavljenja sportom – čak može da bude i potpunom minimalizovan otvaranjem novih perspektiva (referenca na studije slučajeva).

Kako autor naglašava “jednostavno rečeno, bavljenje sportom kod osoba srednje životne dobi nije prirodna potreba nego je indukovano problemima socijalno-profesionalne neadaptibilnosti”, i navodi da “što je problem veći to je bavljanje sportom i frekvetnijie i fanatičnije”.

Geneza bega od realnosti

Teorija eskapizma tvrdi da je odabir sporta jedna od strategija bežanja od realnosti; jednako kao što je opijanje alkoholnim napicima ili korišćenje opojnih supstanci. I konačno, zavisnost koja se stvori od bavljenja sportom je na sličnoj razini. Dakle, ne kaže se da je strategija pogrešna, nego da je rezultat uspešan.

U najvećem broju slučajeva nakon određenog vremenskog perioda, primećuje autor, dešava se tzv.“diversifikacija sportskog portfolia”. Ovo znači da se originalno izabranom sportu dodaje još neka sportska aktivnost, ili se originalno odabrani sport potpuno zamenjuje nekim kompleksnijim sportom koji implicira i više napora i više aktivnosti.

Primeri navedeni u tekstu kao najčešći prelazi su:

U tekstu je data geneza sportske aktivacije i diversifikacije.Većina analiziranih, njih 79% je odabrala trčanje kao inicijalnu sportsku aktivnost; zanimljivo je da je 86% od ovog broja imao problema sa viškom kilograma i uzdrmanim samopouzdanjem. Kako navode ovi ispitanici, “trčanje je najdostupnije” i “za trčanje nisu potrebna prevelika početna ulaganja, niti značajni periodi adaptabilnosti i učenja”.

Proces se dalje nastavlja na stazi od desetak kilometra, te obično prvim istrčanim polumaratonom, najznačajnijim momentom za podizanje samopouzdanja.

Nakon toga sledi ili prioritet u brzini (brže istrčati polumaraton) ili u dužini (istrčati maraton). U oba slučaja potrebno je značajno vreme za treniranje i pripreme- što znači bežanja od problema. Ipak, i ovaj drugi nivo ciljeva (“the second tier of objectives”) bude “osvojen” relativno brzo, te samim tim, po teroiji eskapizma potrebno je “osigurati sledeću instance za beg”. To znači otkrivanje novih sportova- biciklizam, plivanje, cross-fit.

3 primera: Rič, Tomaž i Džuli

Najzanimljiviji deo iz perspektive čitalaca su analize studije slučajeva (“case studies”) kojima se profesor Davidovič bavio, vešto primenjujući teoriju eskapizma.

Šest analiziranih i detaljno prikazanih osoba (četiri muškarca i dve žene, u skladu sa principima rodne ravnopravnosti- prim. autora) reprezentuju različite nivoe i oblike sportske aktivacije.

Svaka od studije slučajeva daje kratak prikaz profesionalne i lične biografije analiziranih, uz identifikaciju problema. Nakon toga, autor primenjuje analitički postupak povezujući teoriju eskapizma sa identifikovanim problemima i odabranim sportovima.

Uputno je naglasiti da je autor utvrdio kako je u nekim od slučajeva inicijalni problem potpuno rudimentarizovan, u kontekstu novonastalih sportskih odnosno socijalno-profesionalnih okolnosti. Naime, došlo je do potpune promene profesionalnog usmerenja (na primer slučaj Rič Rola) ili je pak emotivna kriza rešena (na primer Samantha Mallone).

Za potrebe ovog teksta i približavanje teorije eskapizma, u najkraćim crtama su preuzete tri studije slučaja: jedan je poznati ultra sportista Rič Rols (Rich Rolls (USA)), dok su drugo dvoje manje poznate ali ne manje zaniljive osobe, Tomaž Volnošč (Tomasz Wolność (Poljska))  i Džuli Marcenia  (Jullie Marzenia (Kanada)). Njihovi dometi kroz sportsku aktivaciju su za sada na lokalnom nivou.

Studija slučaja 1: Rič Rols

Rič Rols (www.richroll.com ) je kako sam navodi je dočekao četrdeseti rođendan (rođen je 1966, prim. autora) kao “zarđala olupina”.  Zaposlen u osiguravajućem zavodu i otac četvoro dece, koji je dobio oko 25 kilograma u težini, nije imao hrabrosti da prekine besmisleni posao i karijeru službenika. Kreditna zaduženost i besperspektivnost su sve više pritiskali, što je dovelo do napada spazma disajnih puteva i gušenja. Rič je postao svestan da nešto mora da se promeni, ali istovremeno nije bio spreman za direktne radikalne promene. Teorija eskapizma, kako kaže profesor Davidovič tu počinje da dela, te umesto promene posla i profesionalne re-afirmacije Rič bira “beg” u sport.

before-after-rich-roll

Za kratko vreme je uspeo da skine višak kilograma (“ponovno osvojeno samopozdanje”), te da tradicionalni način ishrane zameni veganskim.

Uporedo, kreće sa ekstenzivnim bavljenjem sportom- primarno trčanje, pa onda triatlon da bi završio kao ironman (ultra-sportista).

Rolsu je sport omogućio da se reši problema nerešavajući ih – prosto, u zemlji mogućnosti shvatio je da će kao promoter sporta i drugačijeg načina života zarađivati daleko više nego kao službenik u osiguravajućem zavodu.

Rols je pokrenuo promenu u karijeri u naslućenom pravcu. Kako sam kaže, postao je čovek sa više lica: zastupnik zdravog načina života kroz biljnu ishranu, pisac, advokat zabavnog života, a suprug i otac 4 dece. Ipak, najviše od svega, on je strastveni i inspirativni sportista koji se bavi ultra sportovima.

Studija slučaja 2: Tomaž Volnošča

Daleko zanimljiviji je slučaj poljskog birokrate Tomaža Volnošča (Tomasza Wolnośća). Rođen u okolini Krakova pre nešto manje od četrdeset godina, nakon “profesonalnog smucanja” (“professional wandering”) po jugo-istočnoj Aziji i bivšim sovjetskim republikama, dolazi u Varšavu (Warsow), gde nastavlja ekspertsku afirmaciju.

Profesor Davidovič, i sam poljskog porekla, je intervjuisao Volnošča “iza njegovog lica i njegovih reči, koje su bogate, slikovite, maštovite i emocionalne krili su se problemi koje Tomaž nije umeo da rešava”.

Volnošč, stručnjak za “bizarne strategije upravljanja znanjem javnih službenika” kao i za “strategije i pristupe jačanju kapaciteta lokalnih organa vlasti”(“bizarre knowledge management strategies for public employees” and “the capacity development of local self governments for attainment of good governance”) se “sudario” sa svešću o uzaludnosti posla kojim se bavio. Profesionalni identitet je dodatno bio poljuljan neusklađenim porodično-bračnim životom.

Volnošč je kao oblast eskapizma “odabrao”drumski biciklizam, posebno se pripremajući za time-trial i za trke izdržljivosti. Posle “protraćene prve godine” (“his first year was wasted”), Volnošč angažuje profesionalnu trenersku podršku, što je impliciralo frekventne treninge dok je profesionalno – porodični život bio inhibiran. No, rezultati osobe koja se ranije nikada nije bavila sportom su bili prilično ubedljivi.

Konačno,“narodowo mistrzostwo”u time-trial disciplini obeležio je nastup Tomaša Volnošča , koji se pojavio po prvi put i osvojio prvo mesto.

tomas

Ipak, taktika eskapizma i izvesni sportski uspesi nisu bili dovoljni za ozbiljne životne promene. Problemi su se umnožili; Volnošč živi kako sam priznaje u limbu ne identifikujući se sa sportistima istovremeno gubeći profesionalni renome kao posledice umanjenog fokusa i interesovanja za poslovne angažmane.

Istovremeno, porodični odnosi, opterećeni nerazumevanjem i bračnim paralelizmom, nisu postali manje kompleksni. Međutim, iznenađuje zaključak prof. Davidoviča  da je on “video srećnog čoveka, koji sa entuzijazmom trenira i u uživa u malim pobedama”.

Studija slučaja 3: Džuli Marcenia

Džuli Marcenia (Jullie Marzenia) je magistrirala muziku na Ottawa State University, ali je postala stručnjakinja za finansijsku analitiku i anticipaciju finansijskih rizika u investicionim ciklusima. Nakon izlaza iz desetogodišnje emotivne veze, postalo joj je jasno da “ona nije ono što jeste”, kako je to poetski naglašeno u tekstu. Emotivna neostvarenost i svest o neiskorišćenom umetničkom talentu bili su dovoljni da se aktivira kompleksni mehanizam eskapizma.

Džuli bira odmah “kompleksni eskapizam” odlučujući se za triatlon. To je podrazumevalo značajno vreme za treniranje i nakon prve godine Džuli je uspela da pobedi na dva olimpijska triatlona.

juli

Eskapizam je dalje uveo Džuli u Ironman – tokom 2012 godine nastupila je na dva takmičenja: Ironman Canada in Whistler, British Columbia (6 mesto u svojoj grupi) i Ironman Mont-Tremblant in Mont-Tremblant, Quebec (5 mesto u svojoj grupi).

Profesionalno, angažman u sportu doveo je  to toga da je Džuli je umesto analitičke prešla na upravljačku funkciju. Emotivno, stabilizacija se desila time što je Džuli je počela suživot sa trenerom Beketom  (James Beckett). Međutim, umetnička karijera je potpuno isključena iz razmatranja.

 Da li se pronalazite u teoriji?

Čitajući tekst svako od nas koji ispunjava više od jednog od navedenih uslova:

  1. u srednjoj starosnoj dobi,
  2. počeo aktivnno da se bavi sportom (od skora)
  3. ima profesionalno-emotivno-porodične-i-ko-zna-još-kakve probleme,
  4. EDIT: Dodali smo i kategoriju 4.: umesto rešavanja problema svu energiju i pažnju pretaču u sport

Sigurno će sa zanimanjem čitati tekst profesora Davidoviča. Konačno, zaključak profesora Davidoviča je da sportska aktivacija neće rešiti inicijalne probleme zbog kojih je eskapizam aktiviran. No, ono što je sasvim sigurno je da ćete živeti kvalitetnijim i srećnijim životom.

A kada je reč o rešavanju problema: ko se rešavanjem problemima inače bavi?