Povrede i terapije

Zbog svoje prirode, trčanje može naneti mnoge povrede. One uključuju “trkačko koleno” (bol u kolenu), bol u cevanicama, upale mišića (posebno tetiva), uganuće zglobova, ITBS (iliotibial band syndrome), ravne tabane i bolove u ahilovoj tetivi. Stres frakture su prilično uobičajene kod trkača koji treniraju visokom intenzitetom.
Povrede najčeće nastaju usled prevelikih napora ili lošeg izvođenja treninga, ponavljajući stres na istom tkivu bez dovoljnog vremena za oporavak, a trčanje na nepravilan način može dovesti do mnogo gorih problema. Opšte uzev, ove povrede mogu biti minimizirane zagrevanjem pre treninga, poboljšanjem tehnike, sniženjem jačine treninga kojim se izvode vežbe, bolje izbalansiranom ishranom, dobijanjem dovoljnog odmora i primenom leda na povređene mišiće.

Manje povrede

Žuljevi su uobičajeni među trkačima. Specijalizovane čarape sprečavaju pojavu žuljeva. Za sprečavanje stvaranja rana na bradavicama postoje mnogi komercijalni proizvodi. Zajedničko rešenje je jednostavno da se pričvrsti komad flastera na svaku bradavicu pre treninga. Još jedan problem je ojed. On se događa kada se gornja bedra trljaju u toku trčanja i čine kožu osetljivom. Koža se tada ima izgled sličan osipu. To se može sprečiti nekom vrstom podmazivanja, stikom, gelom ili posebnom kremom protiv ojeda (najčešće u obliku stika) i tada se to područje kože namaže.

Preventiva i terapija povreda

Hladna kupka ili led je popularan tretman srednje jakih povreda ili upala, mišićnih naprezanja, ali nije toliko delotvorna za jače povrede. Neki tvrde da za trkače ledena kupka ima dvojako dejstvo u odnosu na tradicionalne tehnike. Prvo, potapanje u hladnu vodu omogućuje kontrolisano suženje svih mišića, efikasnim zatvaranjem mikroskopskih oštećenja i tako smiruje bol. Ako se koriste lekovi poput Brufena (ibuprofen), oni mogu maskirati bolove, a led leči i bol i povredu. Druga prednost uključuje fiziološke reakcije koje izaziva potapanje mišića u hladnu vodu. Iako je to prvobitni šok za organizam, telo se bori poboljšavajući prokrvljenost tkiva i tako odnosi štetne materije, a istovremeno hladna voda umiruje kontrakcije. Krv dakle revitalizuje samo područja koja zahtevaju oporavak. Pobrinite se da ne ostanete u vodi duže od 15 minuta, a 10 minuta se sasvim dovoljno.

Jedan od velikih problema mnogih trkača je da su primorani da treniraju na betonu. Zbog toga će i neki od mišića biti slabiji. Beton je tvrda površina i proizvodi stres/udar na kolena i to može biti problematično. Najbolja je preporuka da se promeni betonska podloga nekom mekšom – kao što su zemljane staze, plaža, trava. Sve ove druge podloge omogućavaju da se ojačaju različiti mišići nogu. Trkači trebaju biti oprezni prilikom trčanja na neravnom terenu da bi sprečili uganuće zglobova. Trčanje nizbrdo takođe povećava stres/ udar na koleno i stoga bi ga trebalo izbegavati. Smanjenje tempa i brzine može sprečiti povrede.

Ako se trkač povredi, ne bi trebao da nastavi treninge, jer bi zbog toga mogao dodatno produžiti vreme oporavka od povreda.
Jedna efikasna metoda prevencije povreda u trčanju je istezanje. Ono se često preporučuje kao uslov kako bi se izbeglo da povrede uopšte i nastanu, a ono je gotovo jednako za sve trkače bilo kog nivoa. Nedavna medicinska istraživanja, međutim, dovode no neočekivanih rezultata. U jednoj studiji pronađeno je dovoljno dokaza za tvrdnju da je istezanje pre trčanja dobra u prevenciji povreda ili smanjenja bola. U drugoj sudiji, međutim, pokazuje se da istezanje pre trčanja povećava povrede, dok ih zapravo smanjuje istezanje posle njih. U svakom slučaju se preporučuje istezanje nakon vežbanja, jer to je vreme kad su se mišići zagrejali i sposobni su za veću fleksibilnost. Treća istraživanja su pokazala da istezanje smanjuje i snagu mišića u toku treninga. Pa sad, kome više verujete.
Bilo je ranije nagađanja da trčanje može izazvati osteoartritis kolena, zbog stresa koji izaziva lezije na hrskavicama, koje s vremenom postaju nepovratne. Nedavna studija, međutim, pokazuju da trkači nemaju više osteoartritisa nego ljudi koji ne trče.

Iskustvo sa bolom u kolenu

Mnogi trkači su se u potrazi za rešenjem snalazili na razne načine, ali prva stanica na ovom putu bi trebalo da bude ortoped. Postavljanje dijagnoze je prvi korak u izlečenju. Birajte lekara koji razume vaš hobi, a on će vam objasniti šta treba da učinite i koje tretmane da koristite. Ako lekar ne shvata trčanje kao aktivnost koju volite da upražnjavate, možda ćete čak dobiti savet i da promenite hobi i trenirate manje intezivan sport. Iz tih razloga najbolje bi bilo da se konsultujete sa sporstkim lekarom.