Na Berlinskom maratonu 1998. godine, Ronaldo da Kosta zaigrao je sambu u cilju kada je shvatio da je oborio dotadašnji svetski rekord u maratonu koji je iznosio fascinantnih 2:06:50.

Skoro 20 godina kasnije 42.195km za 2:02:57 istrčao je Kenijac Denis Kimeto 2014. godine, takođe u Berlinu.

Još šokantnija primesa – to znači da je Denis trčao pejsom 2:54! Ispod tri minuta po kilometru!!! Očaravajuće, zar ne? S tim u vezi, nameće se pitanje, dokle dosežu granice ljudskih mogućnosti i da li će se u bliskoj budućnosti pojaviti novi maratonac koji će napraviti senzaciju i istrčati maratonsku distancu ispod dva sata?

Više je faktora koji mogu uticati, a neki od njih su:

Lokacija & staza

Da li je ključna destinacija na kojoj se trči maraton? Šest rekorda postavljeni su upravo u Berlinu, a za brze staze važe i maratoni u Dubaiju, Roterdamu, Frankfurtu, Čikagu i Londonu. Ono šta može da omete obaranje svetskog rekorda jeste trasa kojom se trči. Naime, Boston i Njujork su najkoplikovaniji – staze su krivudave i pune uspona, dok je Berlin ravan i takoreći idealan za rekorde, a slede ga London i Čikago kao odlične staze pogodne za rekorde.

Vremenski uslovi

Elitnim trkačima nije problem da trče brzo tokom čitave godine, ali, analizom od 1950. godine pa do danas, pokazalo se da trkački bioritam najbolje funckioniše u proleće ili tokom jeseni (osim u Dubaiju, kada je januar najpogodniji mesec za trke). Sva istraživanja kažu da maratoncima za trku najviše odgovara spoljašna temperatura od 4-5 stepeni. Zvuči kao veoma hladno vreme, ali obzirom na brzinu kojom trče, jasno je zašto eliti odgovara – oni generišu dva puta više energije od ostalih trkača. Predviđa se da će novi rekord biti oboren na trkama tokom marta-aprila ili oktobra-novembra.

Pejsmejkeri

Uloga pejsmejkera na trkama zna da bude od velike koristi jer oni poznaju stazu, znaju gde treba uštediti energiju, a gde “dati gas”. Posebno su korisni jer “probijaju vazduh” jer na taj način omogućavaju maratoncu da trči sa lakoćom tj.bez borbe da vetrom. Dakle, što su bliži jedni drugom, prema zakonima aerodinamike, maratonci lakše trče. To znači da ukoliko elitna ima nameru da napadne svetski rekord moraće da radi timski, što navodi da bi ti finiši bili više nego uzbudljivi za gledanje.

Nagrada

Primamljiva cifra – možda je i u tome štos! Kada je 2008. godine šeik iz Dubaija objavio da će onaj ko obori svetski rekord na njihovom maratonu dobiti neverovatnih milion dolara, ta trka je postala jedna od najpopularnijih na svetu iako se trči na temperaturi od 23 stepena Celzijusa. Novac je svakako primamljiv, ali ne i presudan. Treba uzeti u obzir sve faktore koji realno mogu doprineti obaranju rekorda a ne po svaku cenu trčati, istrošiti se na teškim stazama, a pri tom ne postići cilj.

Savršeni trkač

Kenijci i Etiopljani dominiraju na maratonima od 1999. godine. Od 100 najbržih maratonaca u istoriji, 57 su iz Kenije i 33 su iz susedne Etiopije. Da li je u pitanju genetika ili priroda u kojoj odrastaju odgovorna za ovu ogromnu dominaciju? Možemo li očekivati da upravo maratonac iz ovih zemalja bude novi rekorder ili će se pak naći neki belac da im stane na put? :)

Ostaje nam da pomno pratimo prolećne i jesenje maratone i iščekujemo da se desi čudo i istrči maraton za 2h ili ispod 2h.

Do tada, iskoristite šansu i napravite prve trkačke korake u školama trčanja koje će startovati širom Srbije i to veoma skoro (april) i istrčite polovinu – tj. 21.097km za (maratonsko) vreme koje juri elita sa tv-a :) O svemu tome uskoro više vesti!

 

Inspirisano sa Runner’s World.

No more articles