Najnoviji član brojne porodice vojvođanskih, ali i srpskih maratonskih klubova, “Hajduk Maraton team” iz Kule proslavio je 13. novembra svoj prvi rođendan. Na rođendanskom slavlju, koje je održano u svečanoj sali Skupštine opštine Kula, okupilo se sedamdesetak aktivnih trkča, rekretivaca, simpatizera, ali i prijatlelja kluba iz Kule, Sivca, Novog Sada, Sombora. Predavači kakvi se samo poželeti mogu: prof. dr. Franja Fratrić, iz Novog Sada, prof. spec. Vladimir Jerković, iz Sombora, prof. Zoran Janković, iz Kule i prof. Srećko Iličnić, iz Vukovara. Tema tribine bila je : “TRČANJE, SPORT, REKREACIJA”.
U jednoipočasovnom obraćanju javnosti čule su se stručne reči predavača (Fratrić, Jerković), ali i neobične životne priče maratonaca (Janković) i bivših sprintera (Ilinčić.) Publika je bila više nego pažljiva, ali i zadovoljna onim što su čuli, što je najbolje potvrdilo i “treće” poluvreme u susednoj prostoriji. U ovom delu programa prekaljeni maratonci su razmenili isksutva i dali savete svim zainteresovanim posetiocima. Ko zna, možda se među mladom slušalačkom publikom iznedre, neki novi, možda još bolji Jankovići, Mišovići, Popovići …
Na kraju predavanja dvadesetak članova Hajduk Marathon team – a iz Kule dobili su članske knjižice, koje će prvu ozbiljniju proveru i “pečaćenje” imati na tradicionalnom “Eko mačak hendikep” polumaratonu, 28. novembra, “tačno u podne” na novosadskom kamenjaru.
I na samom kraju, reč dve o alfi I omega tribine, neumornom trkaču i nadasve drugarčini Zdravku Mišoviću, koji se za ovu priliku obukao kao da ide na venčanje (verovali ili ne, odelo i kravata mu mnogo dobro stoje, možda još bolje nego trkačka “uniforma” 🙂
Brojem prisutnih, ali I kvalitetom predavanja može biti više nego zadovoljan. Jedino mu ostaje veliki žal što su neki najavljeni maratonci, ali I gosti, u poslednji čas, iz ko zna kojih, (ne)opravdanih razloga, otkazali svoje “učešće”, čime bi umnogome popravili i onako impozantan bilans. Uz obećanja Mišovića da će uskoro uslediti još jedna, mnogo stručnija tribina na temu sporta, a kao kruna svega realizacija njegovog dugogodišnjeg sna: maratonske trke Kula – Sombor ili obratno, svejedno je, kako sam Zdravkan kaže.
Somborski maratonci, članovi nešto starijeg kluba , ARK “Somaratona”, osvetlali su obraz malobrojnoj maratonskoj ekspediciji, došlo ih je 10. I time su na najbolji mogući način pokazali da Kuljani, ali i drugi voijvođanski i srpski gradovi, na ovakve i slične “fešte” uvek mogu računati na njih.
Milorad Blažić
