U aprilu nas očekuje Beogradski maraton, najveći trkački događaj u zemlji. Tim povodom razgovarali smo sa Dejanom Nikolićem, direktorom trke o svemu po malo, trčanju, organizaciji trke, očekivanjima…

Kako ste zadovoljni urađenim u 2014. godini?

Za nas u Beogradskom maratonu 2014. godina je bila izuzetno važna godina jer smo izašli iz perioda u kome smo imali velikih problema. Sa mnogim učesnicima i našim partnerima, kao i sa predstavnicima medija, zajedno smo ocenili da je 2014. (odnosno 27. SuissseGas Beogradski maraton), bila pozitivan iskorak za celu organizaciju.

Na samom maratonu učinjena su određena poboljšanja i primenjene neke novine. U odnosu na prethodna izdanja, nastavljen je trend povećanja broja učesnika u polumaratonu i maratonu i dostignut rekordan broj učesnika od 3650.

Ono što je izuzetno značajno, a to je da je među tim učesnicima bilo 73% onih koji su prvi put učestvovali na Beogradskom maratonu. Moramo da učinimo sve da ove novopridošle trkače zadržimo u pokretu i da oni dalje prenose pozitivne trkačke vibracije.

Pogotovu je značajno da je broj pripadnica lepšeg pola u izuzetno velikom usponu.

Kada se osvrnete iza sebe, kako vidite trčanje u Srbiji u poslednjih 10 godina?

Definitivno postoji pozitivan trend rasta, pogotovu poslednjih par godina, u smislu interesovanja najširih slojeva populacije za trčanje, kao i trend rasta broja učesnika na Beogradskom maratonu i sličnim trkačkim događajima. Nažalost, zbog nepovoljnih ekonomskih uslova u zemlji i nekih drugih negativnih tendecija trčanje nema odgovarajuću podršku kroz sisteme finansiranja i promocije.

dejan nikolic direktor trke beogradski maraton

Kako vidite trčanje za 5 godina?

S obzirom na to da u poslednjih 10 godina postoji stabilan i značajan trend rasta interesovanja za trčanje, a samim tim i broj učesnika u takvim događajima, a pogotovu na Beogradskom maratonu, očekujem da se takav trend i dalje nastavi.

Naši trkači su postali aktivniji i kada je u pitanju odlazak na druge slične događaje – pogotovu u okruženju, a i na Beogradski maraton dolazi sve više stranaca iz sve većeg broja zemalja. Očigledno je da smo postali deo globalne maratonske trkačke mreže, ali i da Beogradski maraton postaje sve interesantniji kao događaj. Stvaranje novih prijateljstava na ovakav način je vrlo pozitivno za razvoj trkačkog pokreta. Očekivano poboljšanje ekonomskih prilika u zemlji narednih godina trebalo bi takođe pozitivno da utiče na razvoj trčanja u Srbiji.

Šta su najveći izazovi za Beogradski maraton u 2015.?

Ovu godinu smo započeli tako što je formiran i počeo sa radom Trkačko-rekreativni klub Beogradski maraton s ciljem i željom da novi klub bude svojevrstan izvor informisanja i stručne pomoći za sve zainteresovane osobe koje se na rekreativnoj osnovi bave trčanjem.
Osnovna misija kluba je da prati savremene trendove i tendencije razvoja trčanja u svetu i da u okviru svojih mogućnosti zadovoljava raznovrsne sportske, zdravstvene, turističke i druge potrebe svojih članova.

Takođe, želja nam je da u 2015. nastavimo trend povećanja broja učesnika u svim trkama na događaju, da unapredimo tehničku organizaciju i da uvedemo neke novine u pojedine od trka. Saradnja sa sličnim organizacijama u Srbiji i u okruženju je za nas od posebnog značaja u ovoj godini.

Šta možemo da očekujemo na 28. Beogradskom maratonu?

To je delimično sagledano i u odgovoru na prethodno pitanje. Očekujemo rekordan broj učesnika u polumaratonu i maratonu, ali i povećan broj učesnika u Coca Cola Trci zadovoljstva koja je tradicionalno otvorena za sve kategorije stanovništva.

Ono što će biti specifičnosti 28. SuisseGas Beogradskog maratona su i sledeći podaci: Ove godine na Beogradskom maratonu organizujemo Prvenstvo Srbije u maratonu, a kao novinu uveli smo i Prvenstva Srbije u štafetnom polumaratonu za učenike srednjih škola, studente i korporacije u cilju daljeg popularisanja trčanja ali i povećanja broja učesnika u događaju.

Takođe, sprovodićemo, kao i svake godine, veliki broj humanitarnih kampanja. Želja nam je da i ove godine napravimo novi iskorak u poboljšanju kvaliteta organizacije događaja jer je zadovoljstvo učesnika na Beogradskom maratonu od presudnog značaja za nastavak trenda povećanja broja učesnika.

Do samog događaja preostalo nam je da realizujemo drugi deo Edukativnog programa priprema za 28. SuisseGas Beogradski maraton u periodu od 07. – 17. aprila, u formi otvorenih stručnih tribina, klinika i konsultacija sa iskusnim trkačima, na kojima će budući učesnici Trke zadovoljstva, polumaratona i maratona moći da dobiju korisne savete na planu ishrane, kontrole i održavanja zdravstvenog stanja uoči, za vreme i posle trke, psihološke pripreme za trku i izbora odgovarajuće taktike trčanja. Svi programi i drugi sadržaji kao što je Prijavni centar 28. Beogradskog maratona, biće u Domu omladine Beograda.

Velika nam je čast da će na 28. Beogradski maraton stići i Maratonski plamen iz Grčke sa Maratonskog polja – kao simbol mira, solidarnosti međunarodne trkačke zajednice i odlične saradnje Atinskog maratona i Beogradskog maratona.

Šta je po vama najvažnije za razvoj trčanja i maratonskog poketa u Srbiji?

Trčanje je stanje svesti svakog pojedinca ali i društva u celini na određeni način. Trčanje je mnogo više od fizičke aktivnosti i rekreacije, to je odnos svakog pojedinca prema sebi samom, ali i odnos društva, odnosno države, prema sopstvenim građanima i organizacijama koje se bave razvojem masovne rekreacije stanovništva.

Trčanje je pokret zdravlja, blagostanja i pozitivnih vibracija. Za mnoge ljude trčanje je promena životnih navika, izlazak iz sedećeg načina života, trčanje je dokazano najbolja prevencija ali i borba protiv epidemije nezaraznih bolesti kao što su šećerna bolest, kardiovaskularne bolesti, gojaznost…

Trčanje je jednostavno, dostupno svima, lako primenjivo za sve uzraste i za oba pola, trčanjem možemo da se bavimo u svako doba dana i godine, možemo trčati bilo gde, sami ili u društvu. Obaveza nam je da tu poruku prenesemo što većem broju ljudi. To je put da se promeni i stanje svesti pojedinaca i društva u celini i da se okrenemo svom dobrom osećaju. Tako smo svakako korisniji sebi, porodici, kompaniji u kojoj radimo, društvu.. Tu leži ključ razvoja trkačkog pokreta u svetu. Nema nikakve razlike kada je u pitanju Srbija.

Čak i u vreme najveće svetske ekonomske krize 2008. i 2009. godine, kada je i svetska turistička ekonomija bila u padu, maratonski, odnosno trkački pokret je pokazao izuzetnu vitalnost. Stalno je ostvarivao trend rasta u smislu povećanja broja trka i učesnika u njima u celom svetu. Četvrti talas porasta interesovanja za trčanjem u savremenom trkačkom pokretu od njegovog nastanka sedamdesetih godina prošlog veka je izgleda zahvatio i Srbiju. Verujemo da će tako i da ostane, ali na tome moramo organizovano i intenzivno da radimo.

Da li ima nešto da vas nismo pitali a trebalo je?

Uvek ima pitanja u vezi sa maratonom koja mogu da se postave i na koja mogu da se dobiju interesantni odgovori. Naravno, opet u cilju daljeg popularisanja trkačkog pokreta. Svaki maraton je priča za sebe. Praktično nema mesta na kojima se maratoni ne trče: Arktik, Antartik, Kineski zid, Mrtvo more, Nepal, Kilimandžaro, Sahara…

Maraton je i vrhunska kreacija i turistička promocija. Maratoni u svetu su najbolje podloge za humanitarne aktivnosti ali imaju i izuzetno značajan ekonomski uticaj na regije i gradove u kojima se održavaju. Posebna karakteristika svakog maratona, kao događaja, je to što je on uvek razglednica grada u kome se organizuje tako da su grad i njegov maraton simbioza koja čini uspešno partnerstvo. Zato su gotovo neiscrpne mogućnosti u kreiranju ovakvih događaja, ali i u obezbeđivanju učesnika na njima, jer je svaki maraton specifičan događaj, slika i prilika grada u kome se održava.

Zahvaljujući ovakvom konceptu, desetine miliona ljudi koje se aktivno bave trčanjem, biraju destinacije koje će posetiti i maratone na kojima će trčati. Već imena pojedinih maratona ukazuju na želju da organizatori budu kreativni i da povežu gradove, regije i prirodne ambijente i njihovu kulturu, tradiciju i istoriju sa samim događajem, pa tako maratoni postaju i kulturološki fenomen i urbani spektakl.

Evo nekih imena koja govore tome u prilog: Diznilend maraton, Ravena City of art maraton, Athens marathon – the authentic, Kristian Andersen maraton, Robin Hud maraton, Loh Nes maraton, pa onda Faraonski maraton, Piramide maraton, Safari maraton, Most na reci Kvaj maraton, ili desetine Rock n Roll maratona u Americi i Evropi, Rege maraton – naravno na Jamajci.. a onda se cela serija završava pomalo romantično sa maratonima kao što su: Sibirski led maraton, Romeo i Julija maraton, Bele noći maraton..

Mnogo je drugih tema o kojima možemo da govorimo kada je u pitanju kreacija i organizacija maratona i uticaj trkačkog pokreta na društvo u celini. O tome možemo nekom drugom prilikom..

foto:Beogradski maraton, RTS