U svetu se još uvek vodi debata kako bi se utvrdila prava uloga treninga za sve one koji žele da izgube kilograme. Određena istraživanja pokazuju da su praktični rezultati vežbanja ukoliko nisu praćeni promenom u načinu ishrane obično zanemarljivi, ali isključivo iz razloga jer se precenjuju njegovi efekti i višak potrošenih kalorija se veoma lako nadoknadi neadekvatnim unosom hrane.

Nesumnjivo je da sam čin vežbanja podrazumeva određenu potrošnju kalorija. Ona može biti manja ili veća u zavisnosti od intenziteta treninga, ali ono što nije bilo poznato je na koji način trening utiče na ukupnu dnevnu potrošnju kalorija, odnosno menja li način na koji se telo ponaša i u stanju mirovanja.

Određene teorije pretpostavljale su da se bolji rezultati mršavljenja praćenjem intenzivnijih programa kao što je HIIT mogu objasniti ubrzavanjem metabolizma, odnosno time da trening povećava potrošnju kalorija u toku čitavog dana, ne samo za vreme vežbanja, ali za to nisu postojali konkretni dokazi.

U pokušaju da dođu do konačnog odgovora, naučnici sa univerziteta u Severnoj Karolini u kontrolisanim uslovima pratili su intenzivan trening na biciklu deset učesnika eksperimenta, a zatim su merili njihovu potrošnju energije u danu treninga i za vreme odmora, nakon 24 časa. Ideja iza studije bila je da ukoliko postoji značajna razlika u potrošnji kalorija između ova dva dana, veća od one ostvarene za vreme samog treninga, ona je onda posledica ubrzavanja metabolizma, odnosno takođe rezultat vežbanja.

Subjekti su završili 47 minuta dug trening na biciklu na u proseku 73% VO2max, a zatim su im praćeni rezultati. Sâm trening prouzrokovao je potrošnju u proseku 519 Kalorija koje nisu imale uticaj na konačan ishod eksperimenta, ali i dodatne 223 Kalorije u toku dana koje nisu mogle biti objašnjene ostalim aktivnostima. Drugim rečima, nakon vežbanja za vreme kojeg je potrošen određen broj kalorija, telo je nastavilo da funkcioniše na jednom višem nivou i tako trošilo dodatne kalorije, čitavih 19 sati posle treninga. Ova dodatna potrošnja bila je prisutna čak i za vreme spavanja, tako da je u toku noći potrošeno 45 Kalorija više prvog dana u odnosu na drugi.

Rezultati ove studije mogu imati značajan uticaj na način na koji posmatramo mesto treninga u mršavljenju. Jedini nedostatak je to što nije formirana i kontrolna grupa koja bi trening odradila na manje intenzivnom nivou i tako dala osnovu za poređnje dobijenih podataka. Drugim rečima, iako je nesumnjivo da intenzivno vežbanje ubrzava metabolizam i uslovljava ga da troši dodatne kalorije tokom čitavog dana, ne postoji razlog da verujemo da to nije slučaj i kada je u pitanju neki lakši trening, što je pretpostavka koju tek treba dokazati.

Ono što je svakako glavni zaključak ove studije je to da nam rezultati treninga pred novim činjenicama daju više razloga za optimizam. Vežbati intenzivno svakoga dana nije ni praktično ni preporučljivo, ali ubacivanje ovakvih treninga u program priprema može imati veće koristi nego što se prethodno mislilo.

I dalje ostaje činjenica da je ishrana glavni način za gubljenje kilograma i da je neadekvatna u stanju lako da neutrališe ostvareno (u ovom slučaju jedan mali pomfrit iz Meka dovoljan je da nadoknadi sve kalorije potrošene nakon vežbanja), ali i pored toga ne treba ignorisati značaj redovnog treninga jer se njegovi efekti mere i na druge načine, ne samo utrošenim kalorijama.