Jedna divna humanitarna akcija propraćena je i kroz naš sajt: Zeljković Željko trčao je 15. februara 2017. ultramaraon Pančevo – Smederevska Palanka sa ciljem pomoći za malog Vladu.

Čak dva čitaoca (oba Aleksandra!) su nam poslala svoje izveštaje sa ove nesvakidašnje “trke”. Hvala Aleksandru Markoviću i Aleksandru Rajiću, sledi njihovo viđenje događaja.

Važno je da napomenemo da uprkos uspešnom događaju – Vladi pomoć i dalje treba:

Juče je ostvarena ogromna pobeda humanosti, dobrote, plemenitosti ali je dobijena samo bitka, rat još uvek nije jer je za operaciju malom Vladi potrebno oko 40.000 evra! Zato je neophodno nastaviti borbu do sakupljanja cele ove svote, tako da, ko god je u mogućnosti, može pomoći uplatom na žiro račun Siniše Đorđevića, Vladinog oca, broj 340-32110017-94 kod „Erste banke”, sa naznakom “za lečenje Vlade”(Mi smo ta ekipa!)

Svim srcem za vladu, Od ideje do realizacije: Aleksandar Marković

Željkovu humanitarku trku “Svim srcem za Vladu”, organizovali su on lično, Palančanka Sandra Trojanović i Željkovi prijatelji, a podržala je Opština Smederevska Palanka. Osnovni cilj trke, prikupljanje sredstava za lečenje malog Vlade Đorđevića, postignut je: od kupovine kilometara prikupljeno je 367.000 dinara, a dve nedelje pre toga na koncertu u Pančevu još 64.200 dinara. Za operaciju je potrebno oko 40.000 evra.

Tačno u pet časova ujutru na Sretenje Gospodnje i praznik državnosti Srbije, reprezentativac Srbije u ultramaratonu i radnik državne uprave Republike Srbije, Željko Zeljkovič, potrčao je iz centra Pančeva.

Start pod okriljem noći

Ovaj hrabri Pančevac velikog srca nakon brzog trčanja i prolaska kroz Banatsku ravnicu, ispunjenu maglom, u 9 časova obreo se na Kovinskom mostu gde mu se na 40-tom kilometru pridružila maratonka Palančanka Sandra Trojanović.

 

Oko 11 časova, njima su se u blizini sela Mihajlovac, na 60-tom kilometru pridružili trkači iz Pančeva, Novog Sada, Beograda, Topole, Požarevca i Smederevske Palanke. Mirnijim tempom, ova reka ljudi trčala je magistralnim putem kroz sela naše opštine Dobri do, Vlaški do i Grčac.

Na samom ulasku u Smederevsku Palanku grupi trkača se pridružila veća grupa rekreativaca i mladih atletičara AK Jasenica. Na Koloniji, kod crkve Sveta Petka priključila se i još jedna veća grupa rekreativaca Palančana, najmlađih atletičara, članova kluba borilačkih veština MMA. Veliki broj građana Palanke reagovao je pozitivno i sa puno energije pozdravima i aplauzima na prolazak ove vesele reke ljudi.

Nakon devet časova trčanja, na 80-tom kilometru svog pohoda ultramaratonac Željko Zeljković utrčao je u pešačku zonu glavne ulice. On i Sandra Trojanović prošli su kroz cilj ove trke zajedno sa malim Vladom Đorđevićem. Veliki broj građana Palanke okupio se na cilju ove trke, kod Narciso bara, i sa puno pozitivne i vedre energije pozdravio i bodrio sve učesnike trkače.

Glavni utisak: Aleksandar Rajić

Pokušaj opisivanja ovakvog događaja neminovno traži, prosto plače za onom otrcanom frazom da „to reči ne mogu opisati!“ Dan posle mislio sam da će osećanja i misli da mi se slegnu, ali mi se danas čini da mi je mnogo veća konfuzija u glavi! – Aleksandar Rajić

Juče, pre, tokom i posle trke, osetio sam kako smo svi mi, tako ujedinjeni ozbiljno moćna sila, što realno i jesmo, a onda shvatim da dok se ne nađe neko ko će da iskešira 40.000 evra mali Vlada neće imati poštenu šansu da živi zdravo, srećno i bezbrižno kako priliči njegovim godinama i da smo skoro nemoćni. U kafiću Narciso u Palanci sam sedeo preko puta Vlade, i dok smo svi bili zadovoljni i srećni, zbog veličanstvenosti celog događaja, na njegovom licu sam video nesreću, tugu, muku. Na licu deteta od 10 godina!

Takođe, sa jedne strane priče, stoji Pančevo koje je veoma hladno ispratilo svog sugrađanina Željka, reprezentativca Srbije, u humanu misiju posvećenu lečenju malog pančevca Vlade. Zapravo, nikakav ispraćaj nije zvanično organizovan, što naravno nije sprečilo prave ljude, ljude dobre volje da ga podrže i isprate na put. Da simbolika bude još veća u 5h ujutru, i klimatska hladnoća i mrak su bili prisutni.

Sa druge strane, Smederevska Palanka, okupana Suncem, dočekala je Željka i sve nas tako srdačno dočekala, toliko je bilo dirljivo, primljeni smo tako domaćinski, ugošćeni od srca, bukvalno kao najrođeniji! Predsednik opštine nas je lično dočekao, mediji su u potpunosti ispratili i ispoštovali ovaj događaj!

Onako okruženom onim sjajnim ljudima, koje sa ponosom smatram svojim prijateljima, u atmosferi predivnih vibracija, sreće, pozitivizma pomislim da je život mnogo lep i lak, prepun sreće i lepih stvari a onda se setim ratova, bombardovanja, osiromašenog uranijuma i ne bude mi dobro kada pomislim koliko ima dece kao što je Vlada, i ne samo dece, i kada shvatim kako je ovaj naš svakodnevni život ovde neprekidni ruski rulet obuzme me strah, zapadnem u ozbiljnu depresiju.

Nemamo pravo na odustajanje

Ali kako depresija nije okruženje u kojem ja volim niti mogu dugo da boravim, pokušaću da vam opišem onu lepšu, bolju, vedriju stranu jučerašnje priče. Zbog Vlade i ostale dece, bolesne ili zdrave, mi nemamo pravo na odustajanje, moramo se boriti i istrajati do konačne pobede, nošeni optimizmom, humanizmom, zajedno, onako kako nam je najlepše i najlakše.

Trkači za Vladu – Mi smo ta ekipa!

Željko Zeljković, ljudina! Čovek koji ima petlju (da ne kažem nešto drugo), ogromno srce i još veću dušu! Moj brat, prijatelj … neki, koji imaju malo bolesniju maštu, misle da smo i mnogo više od toga! ;-) Čovek čiji karakter odlikuje izuzetno veliki raspon.

Kada je reč o njegovim vrlinama (voli i ceni Beograđane, između ostalog), veoma je diskretan, nenametljiv, tih. Ako zanemarimo činjenicu da je Pančevac i grobar, zapravo i nema nekih značajnijih mana.

Kada je u pitanju društvo i zezanje, u stanju je da pređe granice u koje neki drugi ne smeju ni da pogledaju, ali dozvoljava isto i drugima kada su njegove granice u pitanju, i ne zamera. U isto vreme, razume i poštuje druge i spreman je da ispoštuje granice koje drugi postave, bez problema. Ukratko, ukoliko se nađete u njegovom društvu, samo ga nemojte gledati u oči, bez naglih pokreta i ne dajte mu alkohol! ;-)

Ukratko, kada bi oko nas bilo više ljudi kao što je on, ovaj svet bi bio mnogo lepše mesto za život … i mnogo zabavnije, sasvim sigurno!

Kada mi je saopštio ideju o organizovanju humanitarne trke, jednostavno sam znao da moram da budem pored njega. Naravno da nisam bio jedini koji je tako razmišljao. Srećom i Željko je mislio i osećao isto tako.

Tanja Grahovac, Miša Kantar (najbolji stajling među trkačima), Nemanja Slavić (najlepši među nama) i moja malenkost oformili smo jednu ekipu koja dolazi iz BG, ujedno i kao predstavnici AK Topličanin-a. Samo dogovaranje i planiranje putovanja je bilo pravi užitak … a kako drugačije! Uveliko smo učili reči pesme Mi smo ta ekipa od Beogradskog sindikata, jer je dogovoreno da nas ta pesma dočeka u cilju u Palanci. Rekao bih da neki baš i nisu spremili gradivo kako treba! ;-)

Sandra Trojanović se priključila Željku negde na pola puta, Marinko Knežević je bio u kombiju koji je pratio Željka i po planu trebalo je da se svi priključimo njima dvoma pre Mihajlovca, na oko 23 km pre Palanke. Marinka nisu uspeli da zadrže u kombiju do mesta susreta sa nama nego je otpočeo svoje trčanje 5 km pre toga – što je to mlado i nestrpljivo … nemam reči! ;-)

Stigosmo na dogovoreno mesto susreta u sreći, veselju i dobrom raspoloženju koje se dodatno popravilo kada tamo sretosmo drage nam prijatelje iz Požarevca, Pančeva i Novog Sada. Požarevljani se nisu ljutili što smo tom prilikom ispljuvali slanu plazmu, naprotiv, u tome su zavidno prednjačili! ;-)

Tanja je sprejem pisala po kolovozu, iskoristila je vreme dok sam ja bio zauzet presvlačenjem. Ja sam je zbog toga oštro ukorio i rekao da ću je prijaviti kod mojih, ali da ću se maksimalno truditi da prijavu što više ublažim! ;-)

Željko na 55km sasvim sveže izgleda!

Ubrzo videsmo kombi, videsmo i tri trkača ispred njega. Obradovasmo se jedni drugima pri susretu, ispozdravljasmo se i kretosmo zajedno u pravcu Palanke. Iako je prešao preko 55 km Željko je izgledao sveže.

Nakon Mihajlovca pridružila nam se još jedna grupa trkača, te je tako ekipa na neki način kompletirana, dakle tu kreće Mi smo ta ekipa! Tu dadosmo i kratke izjave za TV Prva, koja je snimala ovu trku! Željka je toliko smorilo da daje izjave novinarima da je mene zamolio da ga zamenim. Mislim da bi mu lakše bilo da je dodatno istrčao još 80 km umesto što je morao da se bakće sa novinarima sve ovo vreme.

Trčali smo polako iza kombija, na čijoj zadnjoj strani je stajao natpis TRKA ZA VLADU, pa se bojim da su neki zato što su u ovom periodu veoma aktuelni izbori, pomislili da je u pitanju neka predizborna kampanja. ;-)

Aleksandar Rajić – desno

Ne mogu da kažem koliko nas je tačno bilo, možda 30-tak trkača iz Beograda, Novog Sada, Požarevca, Topole, Jagodine, Smederevske Palanke, nije ni važno ko je odakle … pogotovo mi ne pravimo razliku. Trčali smo polako i često zastajali kako bi mogli da ostanemo svi zajedno u grupi. Pored toga, doček u Palanci je bio planiran između 14 i 15 časova tako da nije valjalo ni da stignemo ranije.

Mi smo ta ekipa!

Usput mislim da sam stigao da proćaskam sa većinom trkača, neke upoznao! Međusobno smo jedni druge informisali ko je sinoć igrao fudbal pa je ujutru morao da pije brufen, ko se sinoć prepio, ko se nedavno operisao, kakvo je stanje povreda, neki su tek veče pre odlučili da dođu, ko je koliko trenirao i za koliko km je spreman, neke je zanimalo da li će nas čekati cisterna sa pivom u Palanci … 30-tak različitih priča sjedinjenih u jednu lepu, veselu, pozitivnu i nadasve humanu, atmosfera koja bi trebalo da se prepisuje na recept, prava ekologija za dušu, najbolja moguća psihoterapija.

Ulazak u Smederevsku Palanku

15tak km pre dolaska u cilj, počelo je i zvanično gostoprimstvo Palanke – stigla su dva policijska auta sa rotacijama, naravno, jedan je išao ispred, a drugi iza kolone. Veliki broj automobila koji je dolazio iz suprotnog smera, stao je da nas ispoštuje, pozdravi … verovatno i da dobro pogleda čudo neviđeno!

Na ulasku u Palanku, priključila nam se jedna poveća grupa dece koja trenira atletiku, na oko 2 km do cilja još jedna grupa dece, još mlađeg uzrasta. Poveća vesela družina približavala se cilju, uzbuđenje je raslo! Teškom mukom smo pokušavali da smanjimo tempo kako bi svi mogli da isprate.

Cilj se pojavio iznenada. Sandru i Željka smo pustili malo ispred nas, 30 tak metara pre cilja u susret im je došao i mali Vlada, svakom od njih je dao po jednu ruku i tako su zajedno potrčali i proleteli kroz cilj, gde ga je čekao poklon u vidu ogromnog plišanog mede koji mu je uručio Sandrin muž Darko! Oči su zasuzile! Veoma dirljiv trenutak. Mislim da je Vladica baš bio srećan!

Sa Vladom u cilj!

Dočekalo nas je puno ljudi, sunčano vreme, jako dobra atmosfera, svi smo bili srećni i zadovoljni zbog uspešnog okončanja trke, svi živi & zdravi, nepovređeni. Usledilo je čestitanje, pozdravljanje, slikanje & snimanje, izjave za novinare!

Posebno prijatno iznenađenje za mene je bilo prisustvo porodice Nastasijević iz BG – znači nije Svet mali nego je Palanka velika!

Presvukosmo se kod kola na ulici. Velika zahvalnost organima reda i mira koji nas zbog toga nisu u’apsili! :-)

Posle toga smo otišli u kafić Narciso gde smo baš domaćinski bili ugošćeni, dobili da popijemo i pojedemo, da se nadoknade izgubljena kilaža, kalorije. Koliko sam shvatio troškove je platila Opština Smederevska Palanka a kafić Narciso je dao veliki popust. Naravno sve to su omogućili Sandra i Darko. Velika zahvalnost svima, naklon do poda! Najmanje što možemo da učinimo je da se odužimo na isti način, odnosno da svako od nas uzme učešće u humanitarnoj trci koja će ići u kontra smeru, iz Palanke za Pančevo, sa ciljem da se pomogne nekom od dece iz Palanke.

Zahvalnost

Ogromnu privilegiju, čast i zadovoljstvo je predstavljalo učešće u jučerašnjem događaju! Mislim da se tako osećaju svi učesnici. Ja sam bukvalno uživao u svakom momentu! Voleo bih svima da se zahvalim ali se bojim da ću nekoga preskočiti, naravno ne znam ni kojim redom bih to obavio. Nema dileme, Željku dugujem najveće hvala; ekipi koja ga je pratila iz Pančeva takođe; Sandri, Darku i svima iz Smederevske Palanke koji su učinili da ubuduće kad god se spomene Palanka svima nama zaigra osmeh na licu; svim trkačima; svima koji su vozili i/ili pružali podršku na bilo koji način pre, za vreme i posle trke!

Željko zaslužuje i ogromne pohvale zbog velikog angažovanja i velikog efekta koji je trka postigla. Od prodaje kilometara prikupljeno je 367.000 dinara. Dve nedelje pre toga, Željko je uspeo da dovede Beogradski sindikat u Pančevo, koji je održao koncert na kome je skupljeno još 64.200 dinara.

Željko naravno govori da je to zajednička pobeda svih nas ali mora da se zna i istakne ko je jahao na čelu kolone!

Znam da možemo i moramo, a čvrsto verujem i da hoćemo, da pomognemo malom Vladi da pobedi!

 

editors note: reportaža je sastavljena od dva teksta i fotografija koje su nam poslali naši čitaoci: Aleksandar Rajić i Aleksandar Marković.