Kao i za svaku reportažu i za ovu moram da se ogradim – utisak je uvek lični, a on zavisi od faktora koji ne zavise samo od organizatora, već i od celokupnog konteksta u kome se trkač/ica nalaze 🙂
Krajem 2014. godine stigao nam je mejl od organizatora Banjalučkog maratona, da se organizuje po prvi put, da je svaka podrška dobrodošla i da nas očekuju u gradu na Vrbasu. Odazvali smo se pozivu klupski, a sajt je dao svoj doprinos. Fascinirana sam progresijom koju je trka imala od tada, ogroman pool sponzora, sve ozbiljniji pristup komunikaciji sa trkačima, i ozbiljan rad na kvalitetu startnog paketa, iskustva trkača na stazi, pre i posle nje.
Staza – osećaj i ocena
Teško je napraviti polumaraton u malim i srednjim gradovima. Retko kada ima mogućnosti za jedan krug koji vodi kroz atraktivne delove, stalno je dinamičan i pritom relativno ravan. Kada se ovo potrefi – dobije se pravi gradski maraton, ali realno, ni Beograd nema preterano zanimljivu stazu, a nijedan grad u regionu nije Berlin, niti se to može očekivati od Banjaluke. U tom smislu, organizator se odlučio da se trči malo po centru, a onda dva kruga od oko 9km oko njega. Staza delimično ide kroz bulevare, na momente preko reke, ali lični utisak je da nisam videla najbolje od Banjaluke trčanjem.
Opcija nema mnogo, staza ili može da bude kružna, ili da se trči napred i nazad, ili krugovi.
Napred -nazad je često zabavnije rešenje, jer u mimotrču srećemo poznate trkače i trkačice, javljamo se i bodrimo, jer kada nema publike oko staze, ovo nas dodatno motiviše i diže. Kružna staza zahteva veći grad, ali Sarajevo je to rešilo na zanimljiv način, stazom sa više rukavaca, koja kombinuje mimotrč sa jednim većim krugom, tako da nemamo utisak monotonije, već iznova srećemo iste trkače na drugim delovima staze.
Od svih varijanti, meni trčanje krugova nekako najteže pada. Sem kada se radi o obaranju ličnog rekorda, jer se jednostavno postavlja cilj za splitove. U Banja Luci, međutim, što zbog jako toplog dana, a malo hlada, što zbog ličnog umora od Dubrovnika (pogledaj ovde kako je bilo tamo), ovo nije bila opcija, tako da se prvi krug euforično potrošio na mahanje publici i pravljenje društva drugarici koja je trčala povređena, ovo je možda oduzelo previše vremena i energija, i zato se drugi pretvorio u čistu agoniju. Tada je već bilo 11 stepeni i preko 25 u hladu, a hlada je bilo na oko 50% staze. Nikada nisam videla više ljudi da odustaje od trčanja i hoda. Nisam želela da to budem i ja, ako sam i ubrzala i držala bolji tempo do 18, 19km, poslednja dva su me uništila. Ciljna ravnina deluje nepregledna. Kapija se vidi u daljini i kao da se ne približava. Sunce direktno bije u teme, asfalt je vreo. Tempo je svima u tom trenutku bio iznad 7min/km. Navijača mnogo uz stazu, ali sve ih slabije čujem. Prva kapija nije cilj, do druge se ne sećam kako sam stigla, jer je pod krenuo da mi se obrće sa nebom, izgubila sam vid i veoma, veoma sporo sam prešla ciljnu linuju. Neko me je uhvatio i odvukao na stranu. Nikada mi se nije slošilo na trci. Pad šećera, dehidracija, iscrpljenost, sve zajedno… nekako sam otela medalju volonterki i sela na ivičnjak. Vode nije bilo, ali neko me je ispolivao svojom flašicom. Naknadno sam saznala da sam trčala presporih 2:20. Jako, jako težak dan za trčanje.
Sa druge strane, ako izuzmemo lični utisak, staza je mahom ravna, sa par laganih uzbrdica/nizbrdica, i pod boljim vremenskim prilikama, sjajna da pustite noge i date svoj maksimum. Obzirom na datum, 17. maj, nerealno je očekivati da će vreme biti hladnije u godinama koje dolaze, te je preporuka da se start pomeri ako ne na 8h, makar na 9. Vrućina i nedostatak hlada najviše smetaju sporijim rekreativcima. Dok brži takmičari prelete stazu za duplo manje vremena, sporiji, u koje ubrajam i sebe, sa preko 2 i po sata na suncu zaista rizikuju toplotni udar.
Vode je bilo na svaka 3km, što je, u datim okolnostima, meni bilo premalo. Izotonik sam videla samo na jednoj stanici, mislim an 15km. Preporuka je da se one popune limunom, koji na suncu prija više nego voda, ali vode je na stanicama bilo dovoljno i za hidraciju i polivanje, što je svakako pohvalno.
Staza je bila obeležena, čini mi se na svakih km, ali su oznake bile male i na drveću sa strane, pa je moguće da sam neku i promašila.
Redara dovoljno, markacija odlična, nije bilo zabune gde se kada skreće.
Organizacija, ljudi, navijanje
Za prvi maraton, moj utisak je zaista pohvalan. Brzo preuzimanje brojeva, nasmejani volonteri, bogat startni paket:
Majica
Bonovi za pivo, voće, pasta party,
Popust od 30% u Intersportu
Mali ranac – vreća
Kolač + grickalice
Pre i posle trke bilo je baš primetno mnogo štandova sponzora, gde ste mogli da preuzmete gore navedeno, garderoba je dobro radila, toaleti svuda prisutni. Muzički program sve vreme na cilju. Mala zamerka je nedostatak vode na cilju. Obzirom da sam na istom kolabirala, tada mi je bila najpotrebnija, ali oko 2:20, izgleda da je ponestalo.
Najlepši utisak su ostavili ljudi. Navijača je bilo u lepom broju oko staze, za grad kome je ovo prvi polumaraton, više nego pohvalno. Neočekivane porukice na drveću su me najviše obradovale. Valjda jer je tada bilo najteže.
Više od svega, divno je videti koliko se rekreativno trčanje brzo razvija u poslednjih par godina, sa sve više klubova, trka, i sve boljom organizacijom. Svaka nova trka i gužva u kalendaru znače i prostor za rast, i unapređivanje sadržaja, što na stazi, što oko nje.
Za trku se, po najavama, prijavilo preko 1.200 ljudi. Finišera je bilo 870.
Najbrže vreme – Komon Moses Masai 1:05:34, najbrža žena: Agnes Chebet 1:18:49. Rezultate pogledajte ovde
Ocenjivati trku u globalu nije previše nagrađujuće za blogera, kroz internu komunikaciju nekako smo se složili da je najbolje deliti ocene po kategorijama, ali ovoga puta to će izostati, jer Banja Luku naprosto nisam imala dovoljno vremena i snage da osetim kako dolikuje. Zato vas pozivam da date vaše – za organizaciju, stazu, atraktivnost, startni paket, težinu i uopšte – lični utisak 🙂
medalje sa prvih polumaratona su posebno drage!
Za nastavak: pogledajte i blog Sanje Kavaz, sa ocenama segmenata, i ostavite komentar i vašu ocenu.
photocredit: banjalučki polumaraton, privatne slike sa Miro Mijić, Ivan Gligorijević, Tijana Popadić fb profila.
NIsam ulazila u mobilne toalete. Iskoristila sam onaj u tržnom centru. Ni tamo nije bilo toalet papira 🙂 Ali ja se na to nikada ne oslanjam, uvek nosim maramice sa sobom :))
Prije svega bih čestitao organizatorima, i pohvalio sve volontere jer su odradili vrhunski posao za prvu trku. Smijali su se čak i dok smo ih zalijevali uzimajući vodu na okrijepama. Ukratko kopirat ću Sanjin redoslijed segmenata jer ona je to ipak majstorski odvojila. Prijava i preuzimanje brojeva – sitni problemčić gdje nekoliko nas nije bilo u sustavu iako smo se prijavili i platili na vrijeme, ocjena 4. Startnina i startni paket su za mene čista 5. Odnos dobivenog i uplaćenog je i više nego korektan. Mjerenje vremena i rezultati – primijetio sam kod sebe i jos nekolicine trkača, da je vrijeme koje smo sami štopali bolje za desetak sekundi od službenog iako sam startao iz prvog reda, i cak ranije upalio i kasnije zaustavio štopericu, što mi nikako nije jasno kako je moguće. Uz to, s obzirom na korištenje čipova rezultati su jako kasnili što je po meni veliki nedostatak – Ocjena: -3. Staza mi je bila sasvim ok, ne poznajem grada pa više od toga ne mogu reći (skroz se slažem za zadnja 2km, ubila me ta ciljna ravnina više nego svih ostalih 19km, i ona dva ciljna luka su jelovala malo zbunjujuća). Solidna 4. Markacija kilometara je za mene bila očajno loša i tu bi dao 2. Tokom cijele trke vidio sam oznake za 6., 11., i 19. km i to sasvim slučajno, bar to mislim da je moglo biti puno uočljivije. Okrepne stanice su mogle i trebale biti malo bogatije s obzirom na vrijeme, ali zbog onako pozitivnih i super volontera ne mogu im dati manje od 5 😉 Nagrade, proglašenje i party su mi 5+. dugo mi nigdje nije bilo ovako ugodno i lijepo trčat. Fotografije – s obzirom na broj osoba koje sam vidio koje su slikale, i sluzbeno objavljenim fotografijama mogu eci da sam dosta razocaran. Na 1000 trkača 270 sluzbenih fotografija je (pre)malo. od mene ocjena 3.
Za kraj sam ostavio pasta party. To je od mene ocjena 2. Očajno male porcije koje ni malom mišu nebi bile dovoljne a kamoli ozbiljnom čovjeku večer prije trke. Smatram da se moglo puno punooo bolje po tom pitanju.
Iako sam dao poneke niske ocjene, u konačnici mislim da su to samo lako popravljive sitnice i da za prvi put utrka zasluzuje ukupnu 5-icu, a naredne godine mora to opravdat.
E da zaboravio sam publiku. Njima dajem 6. po prvi puta sam u BiH doživio da aposlutno svi prolaznici, volonteri, ljudi iz kafića, auta, čak i policajci bodre trkače. Na pojedinim djelovima a posebno u cilju osjećao sam se kao da trčim neku elitnu svejtsku utrku.
Hvala na opširnoj analizi i ocenama 🙂 Veoma znači utisak nekoga koje trčao brže od 1.30 🙂
Naravno da su ocene subjektivne, jer svako ima drugačije merilo kada ocenjuje. Meni je recimo pasta bila super 🙂 Obzirom da smo okasnili, izašli su nam u susret, i onda nema zamerki za porciju, ali jasno mi je da je nekima bila premala. Većina ekipe je kasnije otišla na još jednu večeru (naravno ćevapi), ja nisam, i moguće da me je to koštalo onesvešćivanja na cilju.
Publika je bila divna – veliko im hvala!
Ispod 1:20 🙂 Ocjene su mozda malo kriticke, pojedinacno gledano ali ukupno je stvarno velika 5 za sve, i ako za iducu godinu poprave te sitnice (zaista sitnice), mislim da kroz par godina mogu postat jak europski polumaraton sa nekoliko hiljada učesnika jer atmosfera je stvarno bila fantastična (bar meni) 🙂
Hvala na opširnoj analizi i ocenama 🙂 Veoma znači utisak nekoga koje trčao brže od 1.30 🙂
Naravno da su ocene subjektivne, jer svako ima drugačije merilo kada ocenjuje. Meni je recimo pasta bila super 🙂 Obzirom da smo okasnili, izašli su nam u susret, i onda nema zamerki za porciju, ali jasno mi je da je nekima bila premala. Većina ekipe je kasnije otišla na još jednu večeru (naravno ćevapi), ja nisam, i moguće da me je to koštalo onesvešćivanja na cilju.
Publika je bila divna – veliko im hvala!
Kao I u svemu, ko radi taj grijesi. Elem, znam da su se Vlado Selec I ostali organizatori potrudili 110%, da li sve od sebe. Da bilo je nekih nedostaka ali . . . Citam nekima je smetalo, vrijeme/vreme, manjak hlada, dugacka „ciljna ravnina“, od 1,5 km. Pa sta da vam kazem, to je nasa/moja Banjaluka. Kad sam usao u ulicu Kralja Petra I Karadjordjevica, zadnjih 1,5km, usporio sam I uzivao u prelijepoj aleji, navijacima, drugim trkacima I njihovoj solidarnosti sa onima koji su posustajali I lagano, punog srca do ciljaa. Mi (organizatori, trkaci, publika ) smo vam, 17.05 ostavili srce na vrelom Banjaluckom asfaltu. Ako ga niste nasli ove godine, ocekujemo vas sledece godine.
Dobrodosli u najljepsi grad na kugli zemaljskoj . . . .)*
Svi smo ostavili srce na vrelom asfaltu 🙂
Verujem da bi mi pod drugim okolnostima ta ciljna ravnina dala vetar u jedra! Trka je odlično postavljena, sada samo da se ispeglaju sitnice i eto vama duplo više trkača sledeće godine 🙂
Hvala na komentaru! Da, početak bi zaista mogao da bude ranije, Dubrovnik je isto počeo prekasno i dobili smo najavu da se sledeće godine pomera za 8 ili 9.
Prvi put se ne zaboravlja nikad dva mjeseca pripreme a onda grips I temperatura Dan pred trku
Jeste bilo je vruce ali se izguralo..
Organizacija je bila sjajna najveca zamjerka je mjerenje vremena 02:02:09 krenuo sam zadnji a dobio result sa semafora .
Definitivno razlog za jos treninga vidimo se dogodine
Mozda ovo nije mjesto na kojem bi se trebao oglasiti, ali jednostavno nisam izdrzao, nadam se da cete mi oprostiti 🙂
Banja Luka je mali ali lijep grad. Ako ste malo prosetali gradom vjerovatno ste vidjeli sve ono sto se nalazi u centru jer je sve na 5 minuta od starta trke, znaci tu ste mozda vidjeli sve najbolje od Banjaluke, a mozda i ne jer ljepota Banjaluke nije samo u njen urbani dio, nego i priroda koja je usko okruzuje.
Trcanje napred nazad i mahanje jedni drugima je mozda zabavnije rjesenje, mozda licni izbor, ali svi koji se ozbiljnije bave trcanjem znaju koliko smeta, i narusava ritam kada dodjete do jedne tacke, a onda se okrenete i trcite nazad. Kada trcite naprijed, nazad, kako je u nekim drugim gradovima, onda takodje obicno vidite iste dijelove grada. Moje licno misljenje je da staza uopste nije dosadna i da prolazi vecinom kroz urbane dijelove grada. Kada govorite o trcanju u krug zvuci kao da ste trcali najmanje 5-6 krugova, a ne 2 po 9 km. Ako ste u drugom krugu bili u agoniji, vjerovatno je da se uopste ne sjecate detalja oko staze koji je inace kako kazete cine dosadnom.
Trebate znati da je agonija vjerovatno neminovna kada se trce dva polumaratona u 7 dana, bez obzira na vremenske uslove. Cinjenica je da Vas je drugarica vjerovatno spasila jos vece agonije, jer da ste trcali brze, brze bi ostajali bez tecnosti i akumulacije mlijecne kiseline u misicima bi bila veca, sto bi dovelo do jos veceg zamora, agonije.. Predlozio bih da ubuduce izbjegnete trcanje 2 polumaratona u 7 dana 🙂
Okrepne stanice na vecini svjetskih polumaratona se nalaze na svakih 5 km
Vode nije bilo nekih 15-tak minuta, izgleda da ste bas tada stigli. Izvinjavam se zbog toga.
Izgleda takodje da ovo bas nije bio Vas dan, barem sto se tice trcanja.
Ovo mozda pomogne oko pozitivnijeg utiska:
1. Prvoklasna dri-fit majica
2. Prvoklasno izradjena medalja, kvalitetnija od mnogih u regionu, Begrada, Zagreba, Sarajeva
3. Fantastican bend na trgu, 3 benda uz stazu, bina sa ogromnim video ekranom.
4. Visoke novcane nagrade ukupno 10 u muskoj i zenskoj konkurenciji, unikatne zlatne, srebrne i bronzane medalje za prva tri takmicara u muskoj i zenskoj konkurenciji, kao i 5 puta po 3 nagrade u muskoj i zenskoj starosnoj kategoriji.
5. 870 takmicara u polumaratonskoj konkurenciji. U bivsoj Jugoslaviji vise su ikada imali jedino Beograd, Zagreb i Ljubljana, puno veci gradovi od Banjaluke.
6. Preko 200 volontera podijeljenih u 5 grupa: medicinski volonteri na svakih 500 metara duz staze, svi prosli kurs prve pomoci, plave majice. Informativni volonteri, govore vise jezika, znali sve sto treba znati o Banjaluci i o dogadjaju, na 5 lokacija koji okruzuju centralni trg zelene majice. Preko 100 volontera redara koji su pomogli policiji oko blokiranja ulica koje se ulivaju na stazu kojom se trci, crne majice. Volonteri podrucja starta, zute majice i volonteri na okrepnim stanicama roze majice
Mozda sam u nekim segmentima pristrasan Banjalucanin ali ovo su cinjenice.
Pozdrav Vladimire 🙂
Mesto je apsolutno pravo da ostavite ovakav komentar i veliko vam hvala na njemu!
Složićemo se da oko ličnih utisaka nema mnogo polemike, neko više voli jagode, neko kruške, neko kružne staze, nego linearne, ali kakav god bio izbor, on ima svoje opravdanje i ja vaš potpuno razumem. Osvrt je bio više analitičan, posmatrajući trke u regionu i kako ko rešava identičan problem – nedovoljno prostora.
Reč „dosada“ se pominje samo u vašem komentaru nažalost 🙂 Mislim da ste uzeli sve ono što nije ocenjeno kao savršeno, i shvatili previše negativno. Npr. na sličan način očenjujem i trasu Beogradskog maratona, naprosto – grad je lepši nego što se to na trci vidi. Ali to ne znači da je dosadna, samo da ne koristi lepote grada u punoj meri.
Sve što ste naveli kao pozitivno, navedeno je i u reportaži, od organizacije, preko volontera, bogatog startnog paketa i navijača.
Dva polumaratona u 2 nedelje jeste bilo malkice preambiciozno, ali je poticalo iz želje da podržimo obe trke, desilo se uz odobrenje trenera, i nije prvi put da radim nešto slično, ali ovoga puta mi se obilo o glavu. Sledeći put ću dooobro razmisliti i uzeti u obzir kako vremenske uslove, tako sopstvenu kondiciju u tom trenutku. Hvala na savetu!
Svekupna ocena trke, na ovom sajtu, drugim blogovima i kod kolega trkača i trkačica je veoma pozitivna. Mislim da je korisno da ono malo negativnih komentara shvatite kao poziv da sledeće godine budete još bolji, da ih prihvatite otvorenog srca i kao vrednost za vas i vašu trku, jer kada se samo pohvale ređaju propuštamo mogućnost da se unapređujemo i rastemo.
Vidimo se dogodine!
Vlado legendo opusti se, mislim da je dovoljno procitati od skoro svih ljudi koji su komentirali „Vidimo se dogodine“… trka ti je vrh za prvi put, a negativu shvatio kao pomoc za jos bolje unaprijeđenje. Od mene imas LIKE 😉
Draga Tijana, ako je zvucalo malo „tense“ nije bilo sa namjerom 🙂 Zao mi je da si se provela onako bas na nasem prvom polumaratonu.. Sledece godine ce biti pravi blast a mozda i licni rekord! Veliki pozdrav
Izuzetno negativno ocjenjujem komentar zvaničnog lica! Sve što je dobro- dobro je, sve što me (ne trku, jer ja sam iznad trke) kritikujete- nemate pravo. E pa, gospodine direktore trke, kao što smo pohvalili dobre strane imamo pravo da barem kažemo nedostatke, ako već nemamo pravo da nešto ocijenimo negativno.
Prostim komentarima na dobronamjernu kritiku, potamnili ste koloritno, veselo lice Banja Luke i svih ljudi koji su izašli taj dan da nas podrže, sve osmjehe mladih volontera, svu pažnju službenih lica. Treba da razmislite o riječima koje izgovarate, a dva puta o onima koje pišete, jer- verba volent, scripta manent. Sapienti sat, direktore!
Gordane, pogresno ste protumacili ono sto sam rekao. naravno da imate pravo na kritiku, ukazivanje nedostataka. Hvala Vam za to. Nasa trka je nesto za sta svi mi iz organizacije smatramo da je iznad nas i da je zbog toga izgledala onako kako je izgledala. Zamolio bih Vas da date i meni za pravo da dodam ponesto. Nemojte se ljutiti sto se nisam u potpunost slozio sa analizom urednika sve je na kraju krajeva bilo dobronamjerno i sa moje strane.
Vidjećemo naredne godine, ako Bog da, i organizaciju i dobrodošlicu. Čik’ neka dobrodošlica bude slabija 🙂 o organizaciji se da pričati 😉
Izvinjavam se na oštrom tonu, evo- spuštam loptu… 🙂
Nece te se pravdati, sto se potrudili da bude te najbolji domacini na planeti. Sve je bilo ODLICNO. Volonteri I nasi sugradjani koji su bodrili nas trkace su fantasticni. Mnogo trkaca koji nisu iz Banjaluke, nisu mogli da vjeruju sa koliko energije su bili bodreni, I svi do jednog su priznali da ih je publika nosila.
Na startu kad nisam zaplakao od srece. Zato jos jednom, HVALA VLADO SELEC. Ponosni smo na tebe.
Pravi lepe stvari na internetima i radi posao koji voli najviše na svetu. Uređuje sajt koji čitate. Trčkara oduvek, a trči od oktobra 2012. Obožava pse, naučnu fantastiku i traženje detelina sa 4 lista.KAS.rs
![WP_20150516_18_31_29_Pro[1]](http://trcanje.rs/wp-content/uploads/2015/05/WP_20150516_18_31_29_Pro1-790x444.jpg)
![WP_20150517_10_42_31_Pro[1]](http://trcanje.rs/wp-content/uploads/2015/05/WP_20150517_10_42_31_Pro1-790x444.jpg)
){kind=link}
28 komentara. Leave new
Mnogo mi je drago da su vam se porukice dopale. 🙂
Meni su one highlight trke! Svega drugog ima i na drugim trkama – ovde ste izdominirali!
Svaka čast onome ko se sjetio! I na ideji, ali svakako i na duhovitim opaskama! 🙂
A toaletni papir u WC-u. Zaboravili staviti?
NIsam ulazila u mobilne toalete. Iskoristila sam onaj u tržnom centru. Ni tamo nije bilo toalet papira 🙂 Ali ja se na to nikada ne oslanjam, uvek nosim maramice sa sobom :))
Pogled na trku iz vodeće skupine
Prije svega bih čestitao organizatorima, i pohvalio sve volontere jer su odradili vrhunski posao za prvu trku. Smijali su se čak i dok smo ih zalijevali uzimajući vodu na okrijepama. Ukratko kopirat ću Sanjin redoslijed segmenata jer ona je to ipak majstorski odvojila. Prijava i preuzimanje brojeva – sitni problemčić gdje nekoliko nas nije bilo u sustavu iako smo se prijavili i platili na vrijeme, ocjena 4. Startnina i startni paket su za mene čista 5. Odnos dobivenog i uplaćenog je i više nego korektan. Mjerenje vremena i rezultati – primijetio sam kod sebe i jos nekolicine trkača, da je vrijeme koje smo sami štopali bolje za desetak sekundi od službenog iako sam startao iz prvog reda, i cak ranije upalio i kasnije zaustavio štopericu, što mi nikako nije jasno kako je moguće. Uz to, s obzirom na korištenje čipova rezultati su jako kasnili što je po meni veliki nedostatak – Ocjena: -3. Staza mi je bila sasvim ok, ne poznajem grada pa više od toga ne mogu reći (skroz se slažem za zadnja 2km, ubila me ta ciljna ravnina više nego svih ostalih 19km, i ona dva ciljna luka su jelovala malo zbunjujuća). Solidna 4. Markacija kilometara je za mene bila očajno loša i tu bi dao 2. Tokom cijele trke vidio sam oznake za 6., 11., i 19. km i to sasvim slučajno, bar to mislim da je moglo biti puno uočljivije. Okrepne stanice su mogle i trebale biti malo bogatije s obzirom na vrijeme, ali zbog onako pozitivnih i super volontera ne mogu im dati manje od 5 😉 Nagrade, proglašenje i party su mi 5+. dugo mi nigdje nije bilo ovako ugodno i lijepo trčat. Fotografije – s obzirom na broj osoba koje sam vidio koje su slikale, i sluzbeno objavljenim fotografijama mogu eci da sam dosta razocaran. Na 1000 trkača 270 sluzbenih fotografija je (pre)malo. od mene ocjena 3.
Za kraj sam ostavio pasta party. To je od mene ocjena 2. Očajno male porcije koje ni malom mišu nebi bile dovoljne a kamoli ozbiljnom čovjeku večer prije trke. Smatram da se moglo puno punooo bolje po tom pitanju.
Iako sam dao poneke niske ocjene, u konačnici mislim da su to samo lako popravljive sitnice i da za prvi put utrka zasluzuje ukupnu 5-icu, a naredne godine mora to opravdat.
E da zaboravio sam publiku. Njima dajem 6. po prvi puta sam u BiH doživio da aposlutno svi prolaznici, volonteri, ljudi iz kafića, auta, čak i policajci bodre trkače. Na pojedinim djelovima a posebno u cilju osjećao sam se kao da trčim neku elitnu svejtsku utrku.
Toliko od trkača iz prvih redova.
Hvala na opširnoj analizi i ocenama 🙂 Veoma znači utisak nekoga koje trčao brže od 1.30 🙂
Naravno da su ocene subjektivne, jer svako ima drugačije merilo kada ocenjuje. Meni je recimo pasta bila super 🙂 Obzirom da smo okasnili, izašli su nam u susret, i onda nema zamerki za porciju, ali jasno mi je da je nekima bila premala. Većina ekipe je kasnije otišla na još jednu večeru (naravno ćevapi), ja nisam, i moguće da me je to koštalo onesvešćivanja na cilju.
Publika je bila divna – veliko im hvala!
Ispod 1:20 🙂 Ocjene su mozda malo kriticke, pojedinacno gledano ali ukupno je stvarno velika 5 za sve, i ako za iducu godinu poprave te sitnice (zaista sitnice), mislim da kroz par godina mogu postat jak europski polumaraton sa nekoliko hiljada učesnika jer atmosfera je stvarno bila fantastična (bar meni) 🙂
Hvala na opširnoj analizi i ocenama 🙂 Veoma znači utisak nekoga koje trčao brže od 1.30 🙂
Naravno da su ocene subjektivne, jer svako ima drugačije merilo kada ocenjuje. Meni je recimo pasta bila super 🙂 Obzirom da smo okasnili, izašli su nam u susret, i onda nema zamerki za porciju, ali jasno mi je da je nekima bila premala. Većina ekipe je kasnije otišla na još jednu večeru (naravno ćevapi), ja nisam, i moguće da me je to koštalo onesvešćivanja na cilju.
Publika je bila divna – veliko im hvala!
Big like za poruku: Dušo, samo ti polako, odoh ja u shopping! 🙂
Sjajne su poruke bile 🙂 Meni je to omiljeni deo svake trke – navijačka kultura. Sve pet za Banjaluku!
I to sa tvojom karticom. Idealno mi je bilo da podignem tempo… 🙂
Kao I u svemu, ko radi taj grijesi. Elem, znam da su se Vlado Selec I ostali organizatori potrudili 110%, da li sve od sebe. Da bilo je nekih nedostaka ali . . . Citam nekima je smetalo, vrijeme/vreme, manjak hlada, dugacka „ciljna ravnina“, od 1,5 km. Pa sta da vam kazem, to je nasa/moja Banjaluka. Kad sam usao u ulicu Kralja Petra I Karadjordjevica, zadnjih 1,5km, usporio sam I uzivao u prelijepoj aleji, navijacima, drugim trkacima I njihovoj solidarnosti sa onima koji su posustajali I lagano, punog srca do ciljaa. Mi (organizatori, trkaci, publika ) smo vam, 17.05 ostavili srce na vrelom Banjaluckom asfaltu. Ako ga niste nasli ove godine, ocekujemo vas sledece godine.
Dobrodosli u najljepsi grad na kugli zemaljskoj . . . .)*
Svi smo ostavili srce na vrelom asfaltu 🙂
Verujem da bi mi pod drugim okolnostima ta ciljna ravnina dala vetar u jedra! Trka je odlično postavljena, sada samo da se ispeglaju sitnice i eto vama duplo više trkača sledeće godine 🙂
Trka za 10 . Na vrijeme se moze uticati pomjeranjem za sat ili dva. Dolazim ponovo sigurno.
Hvala na komentaru! Da, početak bi zaista mogao da bude ranije, Dubrovnik je isto počeo prekasno i dobili smo najavu da se sledeće godine pomera za 8 ili 9.
Moj prvi polumaraton i to u mom grad :))) Neopisivo :))
Prvi put se ne zaboravlja nikad dva mjeseca pripreme a onda grips I temperatura Dan pred trku
Jeste bilo je vruce ali se izguralo..
Organizacija je bila sjajna najveca zamjerka je mjerenje vremena 02:02:09 krenuo sam zadnji a dobio result sa semafora .
Definitivno razlog za jos treninga vidimo se dogodine
Mozda ovo nije mjesto na kojem bi se trebao oglasiti, ali jednostavno nisam izdrzao, nadam se da cete mi oprostiti 🙂
Banja Luka je mali ali lijep grad. Ako ste malo prosetali gradom vjerovatno ste vidjeli sve ono sto se nalazi u centru jer je sve na 5 minuta od starta trke, znaci tu ste mozda vidjeli sve najbolje od Banjaluke, a mozda i ne jer ljepota Banjaluke nije samo u njen urbani dio, nego i priroda koja je usko okruzuje.
Trcanje napred nazad i mahanje jedni drugima je mozda zabavnije rjesenje, mozda licni izbor, ali svi koji se ozbiljnije bave trcanjem znaju koliko smeta, i narusava ritam kada dodjete do jedne tacke, a onda se okrenete i trcite nazad. Kada trcite naprijed, nazad, kako je u nekim drugim gradovima, onda takodje obicno vidite iste dijelove grada. Moje licno misljenje je da staza uopste nije dosadna i da prolazi vecinom kroz urbane dijelove grada. Kada govorite o trcanju u krug zvuci kao da ste trcali najmanje 5-6 krugova, a ne 2 po 9 km. Ako ste u drugom krugu bili u agoniji, vjerovatno je da se uopste ne sjecate detalja oko staze koji je inace kako kazete cine dosadnom.
Trebate znati da je agonija vjerovatno neminovna kada se trce dva polumaratona u 7 dana, bez obzira na vremenske uslove. Cinjenica je da Vas je drugarica vjerovatno spasila jos vece agonije, jer da ste trcali brze, brze bi ostajali bez tecnosti i akumulacije mlijecne kiseline u misicima bi bila veca, sto bi dovelo do jos veceg zamora, agonije.. Predlozio bih da ubuduce izbjegnete trcanje 2 polumaratona u 7 dana 🙂
Okrepne stanice na vecini svjetskih polumaratona se nalaze na svakih 5 km
Vode nije bilo nekih 15-tak minuta, izgleda da ste bas tada stigli. Izvinjavam se zbog toga.
Izgleda takodje da ovo bas nije bio Vas dan, barem sto se tice trcanja.
Ovo mozda pomogne oko pozitivnijeg utiska:
1. Prvoklasna dri-fit majica
2. Prvoklasno izradjena medalja, kvalitetnija od mnogih u regionu, Begrada, Zagreba, Sarajeva
3. Fantastican bend na trgu, 3 benda uz stazu, bina sa ogromnim video ekranom.
4. Visoke novcane nagrade ukupno 10 u muskoj i zenskoj konkurenciji, unikatne zlatne, srebrne i bronzane medalje za prva tri takmicara u muskoj i zenskoj konkurenciji, kao i 5 puta po 3 nagrade u muskoj i zenskoj starosnoj kategoriji.
5. 870 takmicara u polumaratonskoj konkurenciji. U bivsoj Jugoslaviji vise su ikada imali jedino Beograd, Zagreb i Ljubljana, puno veci gradovi od Banjaluke.
6. Preko 200 volontera podijeljenih u 5 grupa: medicinski volonteri na svakih 500 metara duz staze, svi prosli kurs prve pomoci, plave majice. Informativni volonteri, govore vise jezika, znali sve sto treba znati o Banjaluci i o dogadjaju, na 5 lokacija koji okruzuju centralni trg zelene majice. Preko 100 volontera redara koji su pomogli policiji oko blokiranja ulica koje se ulivaju na stazu kojom se trci, crne majice. Volonteri podrucja starta, zute majice i volonteri na okrepnim stanicama roze majice
Mozda sam u nekim segmentima pristrasan Banjalucanin ali ovo su cinjenice.
Srdacan pozdrav
Vladimir Selec, Direktor trke
Pozdrav Vladimire 🙂
Mesto je apsolutno pravo da ostavite ovakav komentar i veliko vam hvala na njemu!
Složićemo se da oko ličnih utisaka nema mnogo polemike, neko više voli jagode, neko kruške, neko kružne staze, nego linearne, ali kakav god bio izbor, on ima svoje opravdanje i ja vaš potpuno razumem. Osvrt je bio više analitičan, posmatrajući trke u regionu i kako ko rešava identičan problem – nedovoljno prostora.
Reč „dosada“ se pominje samo u vašem komentaru nažalost 🙂 Mislim da ste uzeli sve ono što nije ocenjeno kao savršeno, i shvatili previše negativno. Npr. na sličan način očenjujem i trasu Beogradskog maratona, naprosto – grad je lepši nego što se to na trci vidi. Ali to ne znači da je dosadna, samo da ne koristi lepote grada u punoj meri.
Sve što ste naveli kao pozitivno, navedeno je i u reportaži, od organizacije, preko volontera, bogatog startnog paketa i navijača.
Dva polumaratona u 2 nedelje jeste bilo malkice preambiciozno, ali je poticalo iz želje da podržimo obe trke, desilo se uz odobrenje trenera, i nije prvi put da radim nešto slično, ali ovoga puta mi se obilo o glavu. Sledeći put ću dooobro razmisliti i uzeti u obzir kako vremenske uslove, tako sopstvenu kondiciju u tom trenutku. Hvala na savetu!
Svekupna ocena trke, na ovom sajtu, drugim blogovima i kod kolega trkača i trkačica je veoma pozitivna. Mislim da je korisno da ono malo negativnih komentara shvatite kao poziv da sledeće godine budete još bolji, da ih prihvatite otvorenog srca i kao vrednost za vas i vašu trku, jer kada se samo pohvale ređaju propuštamo mogućnost da se unapređujemo i rastemo.
Vidimo se dogodine!
Vlado legendo opusti se, mislim da je dovoljno procitati od skoro svih ljudi koji su komentirali „Vidimo se dogodine“… trka ti je vrh za prvi put, a negativu shvatio kao pomoc za jos bolje unaprijeđenje. Od mene imas LIKE 😉
Opustenko hvala na savjetu… Vidimo se! 🙂
Draga Tijana, ako je zvucalo malo „tense“ nije bilo sa namjerom 🙂 Zao mi je da si se provela onako bas na nasem prvom polumaratonu.. Sledece godine ce biti pravi blast a mozda i licni rekord! Veliki pozdrav
Izuzetno negativno ocjenjujem komentar zvaničnog lica! Sve što je dobro- dobro je, sve što me (ne trku, jer ja sam iznad trke) kritikujete- nemate pravo. E pa, gospodine direktore trke, kao što smo pohvalili dobre strane imamo pravo da barem kažemo nedostatke, ako već nemamo pravo da nešto ocijenimo negativno.
Prostim komentarima na dobronamjernu kritiku, potamnili ste koloritno, veselo lice Banja Luke i svih ljudi koji su izašli taj dan da nas podrže, sve osmjehe mladih volontera, svu pažnju službenih lica. Treba da razmislite o riječima koje izgovarate, a dva puta o onima koje pišete, jer- verba volent, scripta manent. Sapienti sat, direktore!
Gordane, pogresno ste protumacili ono sto sam rekao. naravno da imate pravo na kritiku, ukazivanje nedostataka. Hvala Vam za to. Nasa trka je nesto za sta svi mi iz organizacije smatramo da je iznad nas i da je zbog toga izgledala onako kako je izgledala. Zamolio bih Vas da date i meni za pravo da dodam ponesto. Nemojte se ljutiti sto se nisam u potpunost slozio sa analizom urednika sve je na kraju krajeva bilo dobronamjerno i sa moje strane.
Vidjećemo naredne godine, ako Bog da, i organizaciju i dobrodošlicu. Čik’ neka dobrodošlica bude slabija 🙂 o organizaciji se da pričati 😉
Izvinjavam se na oštrom tonu, evo- spuštam loptu… 🙂
Nece te se pravdati, sto se potrudili da bude te najbolji domacini na planeti. Sve je bilo ODLICNO. Volonteri I nasi sugradjani koji su bodrili nas trkace su fantasticni. Mnogo trkaca koji nisu iz Banjaluke, nisu mogli da vjeruju sa koliko energije su bili bodreni, I svi do jednog su priznali da ih je publika nosila.
Na startu kad nisam zaplakao od srece. Zato jos jednom, HVALA VLADO SELEC. Ponosni smo na tebe.
Moj prvi polumaraton u 57. godini ,sa 109 kg , u mojoj Banjaluci , istrčan ! Osjećaj neopisiv ! Organizacija odlična ! Vidimo se i dogodine !!!