Uspeli smo. Najveći sportski događaj i najmasovnija rekreativna i atletska trka protekla je u fantastičnoj atmosferi. Ne znam da li i vi imate osećaj da smo se ipak pomerili od prošle godine i da je ovog puta napravljen sitan, ali vredan pomak u shvatanju i organizaciji maratona?

U stvari, pre nekakve detaljne analize, moramo da čestitamo svima koji su juče bili učesnici ove povorke zdravlja i sreće. Svi koji su se juče usudili da startuju na bilo kojoj od 3 održane trke učinili su mnogo za sebe. Oni koji su uspeli da završe sigurno su bogatiji za još jedno neprocenjivo životno iskustvo. I treba da ste ponosni i srećni zbog vašeg učinka. A bilo je tu velikih i malih prvih maratona.

Zato nam je i drago što postoji sajt i što smo stvarajući ekipu oko njega ipak uspeli da se upoznamo i da na taj način zajedno podelimo lepa iskustva. Ne znam za vas, ali da nije ovog “glupog” interneta verovatno ne bismo mogli da svi zajedno budemo srećni jer su jedna Ksenija i jedna Anja po prvi put završile maraton. U muškoj ekipi po prvi put maraton je završio naš drugar orijentirac Vujaklija. I što su Marija, Kiwi, Uroš i mnogi drugi po prvi put prešli 21 km i stavili medalju oko vrata. Svaka čast! (Ako sam nekoga slučajno izostavio, nemojte mi zameriti.)

Ovde negde, kao nastavak, na ovaj prethodni pasus bi ostavio i poziv svim novim ljudima da nam se pridruže i budu gosti nekog narednog dešavanja. Pogrešno je da mislite da smo profesionalci, rekreativci smo baš kao i vi. Neko doduše brži, a neko verovatno i sporiji od vas. Ko da je to, u ostalom i bitno?

Da pozdravimo i sve lične rekorde, a posebno nama dragih Vlade, Ćire… Bilo je sjajno videti Zdravka, Sebu, Miću, Boška, Acu Krstića… Zato su trke i posebno dragi događaji – prilika da sretneš neke drage ljude iz cele Srbije i regiona i prilika da upoznaš neke nove… da ne dođe do zabune Veki je upoznao Nion-a!

Da ne zaboravimo da ne pomenemo i one koji su trenirali sa nama, ali su u nedelju trčali u Beču: Aca, Aleksandar, Goran i Mihailo (po azbučnom redu :). Svaka čast momci, verujem da vam nije bilo dosadno, a očekujemo i vaše utiske i fotke.

A šta smo to kao Trčanje.rs i Aktivan život radili…

11 nedelja na Adi i u onlajn treningu

Sproveli smo 11 zajedničkih treninga na Adi, koje su pratili nedeljni trening planovi za 4 nivoa spremnosti. Početnici su istrčali svojih prvih 7.7 km bez prestanka, oni malo bolji svoj prvi polumaraton u Beogradu, a najspremniji su jurili lične rekorde i trku na 42.2 km. Nakon svakog treninga družili smo se uz čaj i banane, a razni pametni ljudi su pričali o različitim temama iz oblasti zdravlja, opreme, motivacije, ishrane… U nekoliko navrata imali smo veoma informativna predavanja koje je spremio naš drug Milan Miletić. Obeležili smo žuti rođendan Maraton Kluba 1893 i imali priliku da slušamo divna Dadova iskustva. Na kraju, nekih 30 ljudi svake nedelje imalo je društvo za trčanje po zimi, snegu, pa čak i ledenoj kiši.

Pejsmejkeri

Ogi. Posle na rolere i na tenis. Foto: Predrag Aleksić

Po prvi put Srbiji organizovani su bili pejsmejkeri. I to ne bilo kakvi. U ovom društvu su se našli pre svega sjajni ljudi i ja sam zbog toga veoma ponosan. Evo nekih interesantnih činjenica koje niste znali u vezi sa našim trkačima sa balonina:

  • 1:30:00 Ogi  je profesionalni ronilac, koji je polumaraton istrčao sa pulsom od 140. Nakon 1:30:32 čuo sam da se malo smorio pa je otišao na Adu da vozi rolere. Pošto nije našao društvo za rolere, otišao je na Adu da lupa tenisku lotpicu od zid. Ogi je i trener koji nudi usluge preko našeg sajta.
  • 1:45:00 Mladen, jedini internacionalni pejsmejker
  • 2:00:00 Seba je mogao brže, ali je podredio ovu trku svojoj ulozi. Mirno je išao vodeći nekoliko polumaratonaca koji su po prvi put učestovali na trci. Na kraju prepričava se i njegova poruka 200 metara pred cilj, već izmorenim trkačima: “Eno ga sat, sad grizite” pa su ljudi koji su trčali sa njim svi završili 1:59:xx, a on šampionski 2:00:09.
  • 3:30:00 Rush je već 10 godina u trčanju. Bez priprema bio je na Himalajima i popeo 7200 metara. Član je ARK Fruška Gora koji u julu organizuju prvi noćni maraton u Novom Sadu.
  • 4:00:00 Drago je srbin sa najvećim brojem maratona i ultramaratona. Osnivač je “Klub 100 maratona – Srbija“, društva trkača i trkačica koji imaju više od 100 maratona i ultramaratona. Prethodne nedelje trčao je maraton u Grčkoj, a Beograd mu je bio 132.
  • 5:00:00 Nino je čovek koji pleni dobrotom. Nino je autor bloga “Pobedi dijabetes” na kojem savetuje i daje primer ljudima koji boluju od dijabetesa kako da uz pomoć sporta kontrolišu i nauče da žive sa ovom bolešću.

Okrepne stanice i volonteri

Trčanje.rs organizovalo je dve okrepne stanice na trasi polumaratona i maratona. Ovo je bio prvi put da neka druga grupa u partnerstvu sa Beogradskim maratonom organizuje stanice. Dobili smo traženu količinu voća (okrepu je platio BG maraton), a mi smo organizovali volontere i logistiku. Naravno, ništa bez keve i ćaleta, koji su bili zaduženi za ove stanice i koji će takođe dobiti seftifikat o volontiranju udruženja Aktivan život, baš kao i Sanela, Kristina, Snažana, Nikola, Aleksa….

Predavanje o Beogradu, maratonu i oporavku

Šteta što nije bio veći broj ljudi na bivšem BK Univerzitetu na Novom Beogradu u subotu 17.4. Imali smo 3 odlična predavanja, na kojima smo pored opisa staze mogli da čujemo i nešto više o građevinama koje ste mogli da vidite dok ste trčali. Saznali biste nešto više o Slaviji i Mekenziju, razrešili dilemu po kom Branku je Brankov most dobio ime, a čuli biste i legendu o Teodoru Toši Apostoloviću po kome je Tošin bunar dobio ime.

Na kraju imali smo priliku da čujemo i postavimo pitanje Milanu koji je još jednom nesebično podelio znanja iz oblasti treninga i pripreme sportista. Ovog puta slušali smo o zamoru i oporavku, kao i o praktičnim savetima šta raditi posle trke ili jačeg treninga.

Na kraju osmesi :)

Kada smo počinjali naš mini projekat “Trčite sa nama Beogradski polumaraton” bilo je tu i tamo opasnosti da urednici ovog sajta ispadnu veoma negativni ljudi koji brišu komentare i nedozvoljavaju slobodnu diskusiju. Drugi su mislili da radimo jalov posao. No, od početka naša priča je bila da u sve ovo uđemo afirmativno i da ostavimo iza sebe neproduktivnu kritku i kukanje.

Mislim da je sada prava prilike da se u ime svih trkača i trkačica  zahvalimo Beogradskom maratonu, ili možda pre da pohvalimo organizatore, na stvarima koje su ipak učinjenje na drugačiji način nego ranije. Gostovanje ljudi iz BG maratona na Adi, pejsmejkeri, predavanje o maratonu, besplatni brojevi, bolja okrepa na stazi, a onda i medalje za polumaratonce! Ne bih dozvolio sebi da tvrdim da smo i na to imali uticaja, ali neka ostane na tome da kada smo Vuja i ja u martu išli na sastanak sa gospodinom Nikolićem medalje za polumaratonce nisu bile na pomaku. A cela ova priča samo zbog jednog zaključka: pozitivnim i afirmativnim stavom do promena… ko je rekao aktivizam i aktivan životni stil?

Lično, kao beograđanin nadam se da ste imali lep dan u gradu. I da ste popili po koje pivce posle trke :) Ako me ne vara utisak ove godine je bilo više navijača, pa čak da su i komentari na B92 nešto povoljniji. O Kenijcima i profesionalcima nekom drugom prilikom…

Svima koji su imali vere da radimo pravu stvari i svima koji ste doprineli da naš entuzijazam ne splahne niti jednog trenutna – jedno veliko HVALA!