etiopijski trkaci

Nekada davno, kada maratonom nisu vladali crni majstori iz istočne Afrike, smatralo se da je njihova neuspešnost vezana za lošu strategiju – česte promene ritme tokom trke. Otkada su oni zaseli na tron, mnogi treneri i naučnici počeli su da ih proučavaju i brzo se došlo do zaključka da su, upravo promene u ritmu, jedna od najvažnijih elemenata za povećanje brzine.

Ulazak trkača istočne Afrike na svetsku atletsku scenu označio je legendarni etiopljanski maratonac Abebe Bikila, pobedom na Olimpijadi u Rimu 1960. godine. Medjutim, trebalo je punih 30 godina da bi se od Bikiline pobede bosih nogu, stiglo do apsolutne dominacije Etiopljana i Kenijaca u muškom maratonu. Trkačice iz istočne Afrike stigle su nešto kasnije u vrh ovog sporta, ali ga još uvek ga ne dominiraju u potpunosti kao njihove muške kolege. Bez ikakvih iluzija, očekuje se da će se to ostvariti u skorijoj budućnosti.

Genetska predispozicija, nadmorska visina, hrana…?

Otkako maratonom i drugim dugoprugaškim atletskim disciplinama vladaju trkači iz istočne Afrike, oni su postali predmet različitih analiza. Svi su pokušavali da pronadju ključ njihovog izdržavanja dugotrajnih napora visokog intenziteta.

Pre svega se prepostavilo da oni imaju genetske predispozicije, samim tim što većina trkača dolazi iz istih pokrajina. Dve trećine etiopskih maratonaca su rodom iz planinske pokrajine Arsi koja se nalazi jugoistočno od Adis-Abebe. Tri četvrtine kenijskih šampiona su iz plemena Kalendžin kome je postojbina Velika rascelinska dolina u zapadnom delu Kenije. Prema analizama DNK ovih grupacija, pokazalo se da nije u pitanju njihova izlovanost i homogenost populacije zbog nemešanja sa drugima. Naprotiv, migracije su dovele do stvaranja vrlo različitih genotipa.

Fiziološka istraživanja nisu donela više svetla po pitanju kako se stvorila njihova predizpozicija za dugotrajne napore. Njihov hematološki profil, potrošnja kiseonika i sastav mišićnih vlakana ne razlikuje ih od evropskih trkača. Potom, pokrenute su različite teorije koje pokušavaju da objasne njihove rezultate: način života, neprekidno hodanje i trčanje zbog nedostataka drugih sredstava transporta, nadmorska visina, hrana, beda u zemlji, rivalstvo dveju zemalja…

Sâmi trkači iz istočne Afrike smatraju da je to sve od manjeg značaja, dok je najvažniji deo rad, disciplina i treniranje.

Profesionalizacija maratona

Tako su evropski i američki treneri i atletičari rešili da prouče njihove treninge. Krajem 90-ih godina, Dr Juri Verhošanski, otac pliometrijskih vežbi, postavio je teoriju da je uspeh etiopljanskih i kenijskih elitnih trkača zasnovan na odbacivanju periodizacije u planiranju treninga. Evropski i američki maratonci visokog nivoa odlazili su na pripreme sa kenijskim i etiopljanskim atletičarima i tada se uvidelo da nije u pitanju samo način treniranja.

Istovremeno, oni su imali prilike i da jedu zajedno sa maratoncima, te su ustanovili da je sastav njihovih obroka nalik onom koji se savetuje na Zapadu – 75 % ugljenih hidrata, 15 % masnoća i 10 % proteina, sadržanog, pre svega u ugaliju (vrsti kukuruznog kačamaka), potom u voću i povrću, a posle treninga u zasladjenom čaju, visokog glikemijskog indeksa.

Naravno, kao i u drugim zemljama, sve više se postavlja i pitanje dopinga, jer se, danas, sve češće, nalaze dopingovani trkači iz istočne Afrike. Medjunarodna atletska federacija je, od nedavno, postavila privremene i pokretne laboratorije u Keniji koje kontrolišu uzorke mokraće lokalnih trkača.

Prirodno, dopingovanje se moglo i očekivati, jer se, u novine vreme, pobede na maratonima nagradjuju sasvim solidno (od 5.000 € do 120.000 €). Uzevši u obzir da je prosečna mesečna plata u Keniji oko 50 evra, dok je u Etiopiji oko 100 evra, zarade na maratonima predstavljaju izuzetno visoke sume novca.

Misterija izvanrednih dugoprugaša iz istočne Afrike i dalje ostaje netaknuta. Ni jedan ozbiljan naučnik, trener ili atletičar ne bi mogao da ukaže zašto su oni toliko bolji u izdržavanju dugotrajnih trkačkih napora visokog intenziteta. Svako bi, verovatno, objasnio neki od elemenata, koji mu se čini najizraženiji.

Istina se nalazi, najverovatnije, u zbiru svih navedenih teorija, kao i u elementima, koji su, za sada, nedokučivi savremenoj nauci. U medjuvremenu, uživajte u njihovim trkama, u lakoći, skladu i eleganciji njihovih pokreta, ili, još bolje, počnite i vi da se bavite trčanjem.