Šta ukoliko postoji jednostavniji, a dugoročno isplativiji način da stignemo do našim trkačkih snova. Da li nas cilj gura napred, ili možda ponekad i sputava?

Internetom je ovih dana kružio zanimljiv tekst sa bloga James Clear. Autor smatra da je osmišljavanje života prema ciljevima ne toliko praktično, kao stvaranje sistema koji radi. Pored njegove generalne intrigantnosti, ovaj tekst je donekle primenjiv i na trčanje, te ga prenosimo, u delimično prilagođenom obliku i analiziramo njegove implikacije za trkački svet.

Osnovni koncept

Svi imamo neke ideje kako želimo da izgleda naš život. Bolju platu, posao, da smršamo, da istrčimo maraton itd. Staza ka ovim dostignućima vodi kroz postavljenje seta ciljeva. O tome šta je pametan cilj smo i sami dosta pisali. Ukoliko se bavimo trčanjem, neophodno je da postavimo cilj. On mora biti realističan, dostižan, merljiv i vremenski utemeljen. Cilj je maraton, polumaraton, trčanje bez prestanka sat vremena.

Ono što nova teorija uviđa, je da kada je reč o zaista dugoročnim procesima, i završavanjem obaveza koje su vam važne postoji bolji način da se stvari završavaju.  Sve se svodi na primenu određenog sistema.

Razlika između cilja i sistema

Džejms ovo objašnjava kroz primere:

  • Ako ste trener, cilj vam je osvajanje utakmice, trofeja.. Sistem je da vaš tim trenira redovno, dva puta dnevno.
  • Ako ste pisac, cilj je da napišete knjigu. Sistem je da osmislite i pridržavate se plana pisanja za svaku nedelju.
  • Ako ste trkač, trkačica, vaš cilj je maraton. Sistem je plan treninga od 16 nedelja.

Pitanje je sledeće: ako potpuno izbacimo cilj iz jednačine i fokusiramo se samo na sistem, da li ćemo dobiti iste rezultate?

Na primeru trčanja, ideja je da se oslobodimo metrika i olabavimo pravila. Umesto fokusiranja na vreme, fokusirali bismo se na sistem. Sledeći ovu teoriju, bilo bi nam važno da umesto da pratimo trening od 16 nedelja, gde radimo intervale, fartlek, tempo i dužinu, sa određenim zadatim distancama i vremenima, mi sebi zacrtamo sistem. U sledećih 16 nedelja, važno mi je da treniram 3x nedeljno, a da od toga makar jedan trening bude dug i spor.

Uskoro ćemo lansirati program za početnike od deset nedelja, i ovo je tema koja je u njihovom slučaju takođe jako važna. Da se drže sistema.

Šta još možemo da kažemo u korist sistema?

1. Ciljevi umanjuju sreću

Mudrost iza ovoga je jednostavna, ako ideš ka cilju to znači da sada nisi tamo, ergo – nisi dovoljno dobra. Ovo pomera osećaj sreće i zadovoljstva do sledećeg cilja, i na neki način nas čini zavisnim od ciljeva.

REŠENJE: Sreća je put do cilja, ne cilj sam po sebi.

Posvetite se procesu dostizanja nekog cilja. Neka trening sam po sebi budi zadovoljstvo u vama, čak i ako ne vodi ka nekoj kruni meseca, sezone. Sama činjenica da trčite 3x nedeljno je dovoljna da znate da radite nešto dobro za sebe.

2. Ciljevi nisu uvek sinhronizovani sa dugoročnim planiranjem

Ovo se kod trčanja jako brzo otkrije. Cilj vam je polumaraton? Kada završite isti, šta vas dalje motiviše? Novi polumarton. Iza njega? Novi. Ili možda maraton? Super šta posle njega? Novi marton. Posle njega. Još jedan. Mnogi trkači gomilaju medalje i to je sasvim okej, ali mnogi se i povrede u ovom procesu ili im se trčanje zgadi. Umesto medalja, gomilajte iskustva.

REŠENJE: Odustanite od kratkoročnih, instant rezultata.

Podsetite se sa vremena na vreme da želite da trčite ceo život. Jurenje kratkoročnih ciljeva, može da ugrozi ovaj plan, ili da ga učini neodrživim.

Tokom jednog perioda života, vežbala sam HIIT treninge svaki dan. Nije to bilo satima, pola sata svekupno sa istezanjem. Rezultati su bili sjajni. Smršala sam, zategla se, nikada nisam izgledala bolje. Nakon par meseci, sve se iskrivilo. Nisam više vežbala svaki dan, jer je to bilo neodrživo, a moje telo, naviklo da guta kalorije koje je sagorevalo, to nije zanimalo. Težina se vratila. Moj sistem vežbanja nije bio održiv za moj način života.

Od kada trčim, itekako pazim da ne upadnem opet u istu zamku. Ne dodajem treninge da bih brže postigla rezultata. Ovde sam da bih tu ostala.

3. Ciljevi nas čine ranjivim, jer pretpostavljaju apsolutnu kontrolu

Ovo ima veze sa predviđanjem budućnosti. I jednostavnom cinjenicom da nije sve u našim rukama.

Svaki put kada postavljamo cilj trudimo se da predvidimo budućnost. Nikada ne ukalkulišemo vreme za neočekivane događaje.

Jedno od najčešćih pitanja koje nam postavljate na sajtu je: šta da radim kada propustim trening? Kada da ga nadoknadim? Neki trkači spajaju dane, ubacuju propušteni, drugi resetuju cele nedelje treninga. Istina je da nema najboljeg načina. Jer plan treninga je tako dizajniran da ostavlja dovoljno mesta i za propušten trening. Ali celu nedelju? Sistem nas, sa druge strane, nikada neće dovesti u ovu situaciju, jer jednostavno predviđa vraćanje na stari ritam, čim se i okolnosti vrate na staro.

Šta ako se nikada ne vrate?

REŠENJE: Povratne petlje

Povratna petlja podrazumeva da merimo realnost, i u skladnu sa njom, menjamo sistem. Isto tako lako bismo mogli da menjamo i cilj. Ali menjanje ciljeva je bolnije isksutvo.

Kod crtanja cilja mi predviđamo budućnost i na osnovu nje, osmišljavamo plan i program. Kod osmišljavanja sistema, mi ga lakše modifikujemo u hodu, to nam je prirodnije i jednostavnije iskustvo, mada kao i svaka promena, pomalo stresno.

Kako naći balans?

Teško je odrediti se spram ove, moram priznati, veoma privlačne ideje. Ciljevi jesu stresni, ali ciljevi nam daju onu daleku zvezdu vodilju prema kojoj upravljamo svoj brod. Sistemi, sa druge strane, nas održavaju motivisanim i zdravim. Za planiranje života, mislim da su dobri sistemi bolij način da se izborimo sa svokodnevnim stresom. Na trkačkom planu, ipak moram da ostavim mesta i za pametne ciljeve.

Na mom primeru to izgleda ovako: spustiti vreme ispod 2 sata, ali ne po cenu da mi se trčanje zgadi. Ukoliko ne mogu da ispoštujem vreme iz svoj programa, radije ću odabrati da trčim po sistemu: često a malo, dok mi se osećaj zadovoljstva ponovo ne vrati u noge i na lice. Onda se vraćam cilju, koji zapravo, nigde nije pobegao.

U jednom od prethodnih tekstova smo to lepo sumirali sa: ciljevi nas pokreću, ali izgrađena navika je ta koja nas zadržava na stazi

Koji je vaš izbor? Trkački sistem ili trkački cilj?

No more articles