Svi oni koji su u stisci sa vremenom (većina nas, pretpostavljam) ne mogu sebi da priušte da „gube vreme“ na trčanje ili se jednostavno osećaju izgubljeno sa svim tim pravilima o vežbanju.
Još gore je pretpostavljanje i predomišljanje kada dođe vreme da trening postane malo precizniji. U tom trenutku shvatate koliko je korisno imati trenera.
Sam svoj trener?
Kao i većina, počnete sami tako što sami sebe trenirate. U početku ste dobro napredovali, ali kada ste želeli da napravite sledeći korak i stvarno pokažete svoj potencijal, stvari su brzo postale konfuzne.
Obzirom da informacije o treniranju možete dobiti sa različitih strana, to može delovati zbunjujuće na na vas. Postavljate sebi mnoga pitanja?
Koji je moj anaerobni prag? Koliko intervala trebam da uradim? Kako da organizujem vreme u toku nedelje za trčanje? Koliki treba da mi bude puls?
Sedite na svom kauču, držite svoj trkački dnevnik u rukama i pokušavate da organizujete vaše vreme. Stalno dolazite do novih ideja, koncepta vežbanja, pocepate stari plan i napravite potpuno nov.
Dodajete najnovije vežbe, misleći svaki put da ste napravili savršen plan, da bi isti taj proces ponovili dva dana kasnije. Sve ovo može uneti sumnju u ispravnost treninga i sve može postati zamarajuće kao i vaši treninzi.
Korak dalje
Konačno ste shvatili šta je najbolje i unajmili trenera da organizuje treninge umesto vas. Vaš trener u trčanju će:
- Odabrati određene vežbe i napraviti plan treninga u koji ćete imati poverenja.
- Imaćete uvid u celokupan plan, ali ćete se fokusirati na početni deo plana.
- Vam pomoći da napravite kratkoročne ciljeve, koji će vas pripremiti za dugoročne.
- Vam pružiti željene povratne informacije i realan uvid u svoje treniranje.
Ono na čemu ćete biti najzahvalniji je to što će vam trener pomagati u odlukama kada vam je potrebna pauza i odmor, kao i kada možete da uradite više od svojih mogućnosti.
Sa novim načinom i principom treninga, vrlo brzo ćete videti napredak. Umesto da svake nedelje radite nove vežbe, bićete ustaljeni na efektnije treninge. Prolazeći iz faze u fazu, moćiće te da vidite i osetite napredak. Zadaci koje ćete ispunjavati na treningu, potvrdiće vaš napredak.
Ako se pronalazite u ovome, znajte da još uvek nije kasno iako ste već istrčali jednu ili dve trke. Stvarno, nikada nije kasno. Rad sa trenerom je jednostavniji, jer se u tom slučaju fokusirate samo na vežbanje ali ne i na planiranje treninga.
[see_also link=“http://trcanje.rs/granice/triatlon/put-do-ironman-70-3-saradnja-sa-trenerom/“ target=““]Pogledajte Veroljubovo iskustvo u radu sa Vladom Savićem[/see_also]
Kada prelazite u trkačku sezonu, svaki trening postaje važniji. Prešli ste u specifične treninge i svakoga dana ste sve bliži vašoj „A“ trci. Potrudite se da trenirate pravilno i da ispratite plan treninga koji vam je osmislio vaš trener.
Srećno!
14 komentara. Leave new
Super je imati individualnog trenera, ja bih vrlo rado, cenim ja i njegov trud i rad i znanje, ali koliko to košta?
Sumnjam da bi većina nas to mogla sebi da priušti.
Nije skupo,uzimaju 10 do 30 € po jednom casu,a jedan cas nedeljno nema nikavog efekta,oni preporucuju 5 casa nedeljno i ne ispod 2 meseca,za nesto ambicioznije i ozbiljnije nista izpod pola godine.
Neka hvala, volim da sam planiram svoje treninge, bez da mi iko određuje kada, koliko i kako ću trčati… trčimo za sebe, tako da najbolje znamo šta nam godi i za šta smo sposobni.
Nije sve tako crno i belo. Nije da ti treba trener, ali nije i da ti ne treba. Zavisi sta zelis od svojih treninga.
Najbolje je objasnjeno to u tekstu koji je Veki napisao: https://www.trcanje.rs/blog/put-do-ironman-70-3/put-do-ironman-70-3-saradnja-sa-trenerom/
Ovako ja to delim:
– ne treba ti trener ako trcis (bavis se jednim sportom) kao rekreativac. Trcis za svoju dusu, uzivas u treninzima i trkama, ne juris na svakoj trci PB.
– treba ti trener ako zelis da napravis veliki pomak u performansama ili ako se bavis sa vise od jednim sportom. Kad imas trenera bar o jednoj stvari ne treba da razmisljas a to je kakav ce ti trening biti sutra. Trener je tu da razmislja o tome.
Recimo, sama sam trenirala za polumaraton ali sam htela i da idem na plivanje. Nikada, ali nikada vise tako nesto necu uraditi bez trenera. Ulazila sam u pretreniranost iznova i iznova.Nisam umela da izbalansiram ta 2 sporta. Sada imam trenera, idem na plivanje, u teretanu, vozim bajs i trcim. Nista mi nije tesko, a nista mi nije ni smanjeno. Distancu na plivanju sam podigla, a trcim 140km mesecno, bas koliko sam trcala i kada sam se spremala za polumaraton. Rezultati? Nisu izostali 🙂
Ono gde se ja ne bih slozila ovde je deo teksta koji govori o pravljenju plana. Nikada nisam sedela na kaucu, menjala, prepravljala i sl plan. Nadjem onaj koji mi odgovara na netu i drzim se njega. Eto, po meni najbolji planovi su planovi sa halhigdon sajta..
http://www.halhigdon.com/
Kad je neko star 20 i vise godina u profesionalnoj atletici nece imati puno koristi od trenera,jer je u tim godinama ogranicen progresivan napredak i vec odredjena granica,sasvim je sigurno da ce i bez trenera stici tu granicu,jedino sto ce sa trenerom brze dostici svoj maksimum a nikada ni priblizno nece imati rezultate za neko profesionalno atletsko takmicenje za razliku od onog ko je sa 7 ili 10 godina poceo atletiku sa trenerom.Jos jedan problem,treneri retko kad a gotovo nikad nece da prihvate da treniraju nekog ko je vec ,,mator“ za atletiku ili nekog ko makar ima vrhunske rezultate koji ga kvalifikuju za profesionalna takmicenja,kad kazem mator za njjih su i od 17 godina matori da pocnu sa atletikom,trenirace oni i ,,matore“ ali samo ako im se plati,cena je od 10 do 30 €vra po jednom casu za takve slucajeve,pa ko voli nek izvoli.Tu ih i razumem,dodje neko od 20 ili 25 godina koji ima cilj da smanji vreme na maratonu,poveca brzinu itd i trener treba da ga prati,pise i koriguje programe,popravlja tehniku,provodi sa njim vreme,da bi ovaj posle 2 meseca rekao postigao sto je hteo i trener ga nikad ne bi vise video u zivotu niti bi ovaj se takmicio na profesionalnim trkama,pa niko nije lud da baca svoje vreme ulaze svoj trud i vreme za dzaba,zato on kaze 10 do 30 evra po casu treba ti 5 casa nedeljno najmanje 5 meseci,podigni kredit u banci od 3000 €,donesi pare pa da pocnemo sa treninzima :)Inace kod tih istih trenera se trenira 100 do 180 km nedeljno ,najmanje 10 km dva puta dnevno,10 u jutru trce se tempo staze,brda,deonice sa sprintevima itd,uvece se trci lagano 10 km i tako 5 x nedeljno,ovo je grubo receno,svaki trening oni rade individualno u skaldus a sposobnostima trkaca ali je poenta 100 do 180 km nedeljno,bez toga oni smatrazju da nema profesionalnih rezultata.
Imam skoro pa 30 godina. Trenera ne placam mnogo, definitivno manje od 3000e za 5 meseci. Verujem da on sa mnom ne gubi vreme, jer cak i ako prestanem sa treninzima kad dostignemo moj cilj, hvalicu ga na sva usta, a on ce imati nove rekreativce koje ce trenirati.Dakle tih 5 meseci nije bacio. A i koliko vidim, sve je vise rekreativnih trkaca i sportista. Moj trener, bar mislim, nema vise vremena da pravi planove za druge sportiste. Dakle, trenera je malo, a sportista mnogo. Sad ko hoce da radi, moze da zaradi…
Znaci imas 30 godina:)Ok nadam se da cu te gledati na iducoj olimpijadi:)Sve ostalo ti verujem na rec,salu na stranu ima raznih trenera sa raznim ambicijama,(ja ne sumnjam u strucnost i iskustvo tvog trenera zbog njegove metode i motiva)ja sam mislio na profesionalno bavljenje atletikom i na trenere koji su proizveli najvise profi atleta,a za cilj nisu imali nista drugo nego obaranje i postavljanje novih rekorda,znaci neka sasvim druga dimenzija u odnosu na tvoju viziju i planove van toga u sustini tebe moze da trenira svaki profesor fizickog tj DIFovac.
Odličan tekst! Miloše nadam se da ćeš mi biti trener u nekoj drugoj podeli karata (odnosno grupa). Ali svakako se vidimo u sredu! 🙂
Nema nista gore nego kad dobrom treneru zapadne los trkac ili losem treneru dobar trkac propast je neminovna i uzajamna u oba slucja.Trener je potreban za ambiciozne ciljeve u atletici,ako planirate da ucestvujete na olimpijadi i raznim atletskim takmicenjinma sto nije nas slucaj.Nije nas slucaj jer smo malo zakasnili za pripreme za olimpijadu::) Atletika se krece sa trenerom od sedme,osme godine zivota i traje ceo zivot tj vreme cele karijere,za nas starije od 8 godina kasno je za trenera,znaci nama ne treba trener:)Moj trener je moj GPS Garmin 310 xt,pulsmetar,delimicno instikt,bolovi u misicima itd
Moje uverenje je da svako ko želi da uči, treba učitelja.
Vi to iz iskustva ? Pošto koliko znamo vama nije bio potreban nikakav trener, barem niste nikada o tome pisali na ovom sajtu.
https://www.trcanje.rs/blog/put-do-ironman-70-3/put-do-ironman-70-3-saradnja-sa-trenerom/
Trener moze da popravi tehniku i samim tim poboljsa perfomanse,ali da bi trener nesto ozbiljno napravio sa atletom nisu potrebni meseci vec godine rada,do te mere da trener moze da ,,oseti“ atletu kao svoje telo,da zna kad je prerreniran,kad je odmoran,koje vezbe da ubaci koje da izbaci i najbitnije kod trenera da razvije intuciju tj instikt kod atlete tako da atleta poveze um i telo i sam pocne da oseca svoje telo,vrhunske atlete treniraju po instiktu a ne po programima i semama.Sto se tice zakonitosti treninga to je manje vise poznato i veoma dostupno od knjiga preko raznih sajtova gde svetski treneri(online) prave program i treniraju cak i individualce anonimuse.Moje misljenje da je trening,periodizacija treninga itd jedan od bitnih elemenata,ali ne i jedini.Trening traje jedan sat ili 2,a ne napreduje se samo od toga kako je odradjen trening vec od ostalih 22 sata nacina zivota posle treninga,od ishrane,suplementacije,odmora,dodatnih anarobnih i pilometrijskih treninga.Ako neko nema osnovne preduslove i najvaznije,pravilnu sportsku ishranu,vreme za odmor itd da ga trenira tim trenera ne bi napravio neki dramaticni napredak,tako da od trenera ne bi imao mnogo vajde ako ne sredi ostalo,zbog toga tvrdim da trener u amaterskom bavljenju atletike nije neophodan ali je svakako koristan.
Da mi je onda znati kako je samo Jack Foster, koji je bio sam svoj majstor i krenuo trčati sa 33 godine uspio više puta nastupiti na olimpiskim igrama i u 41 godini otrčati maratom za 2:11 i kusur.
Kada se vidi to i još mnoštvo drugih primjera, dođe se do zaključka da osoba u 20ima uz 4 – 6 godina discipliniranog i progresivnog treninga može napraviti čuda!