Svaki čovek ima odgovarajuće fizičke karakteristike, a Konkonijev test (Francesco Conconi) se upotrebljava za merenje maksimalnog aerobnog i anaerobnog praga. Izvodi se na pokretnoj traci postepenim povećavanjem brzine od veoma spore do neke dosta brze. Tako se i trčanje ubrzava od nekog sporog džoginga, pa maltene do sprinta. Trajanje testa nije od presudnog značaja.

conconiDa bi nastavak teksta bio jasniji, treba da objasniti i pojam laktata. Najprostije rečeno, to je u stvari mlečna kiselina koja predstavlja nusproizvod anaerobnog metabolizma, dakle bez prisustva kiseonika. Mlečne kiseline pri niskom intezitetu vežbanja u niskim zonama nema- jer se aerobnim metabolizmom obezbeđuje sva energija. Kako se brzina/ opterećenje povećava, tako i potrebe tela za energijom rastu i organizam prelazi u anaerobni režim. Kod aerobnog praga počinje rasti koncentracija laktata u krvi, a kod anaerobnog praga telo više ne može sprečiti nagomilavanje laktata.
Konkonijevim testom se mere otkucaji srca prema odgovarajućom opeterećenju, tj. brzini pokretne trake i formira grafik od ove dve funkcije. Na x osi je brzina, a na y puls. Brzina raste približno linearno, a u jednom momentu se grafik lomi pa puls raste sporije nego pre toga. Ta tačka preloma predstavlja Anaerobni prag AT (Anaerobic threshold) ili kako se još naziva Laktatni prag LT (lactate threshold) i značajna je kao što ste možda videli u članku o VO2 max. Test se nastavlja i posle te tačke tako da osoba koja se testira uveliko prelazi anaerobni prag.

Što se tiče preciznosti, najnovija ispitivanja ne daju ohrabrujuće prognoze i neki stručnjaci već smatraju da nije dovoljno precizan za određivanje AT, odnosno LT.

Izvođenje Konkonijevog testa je moguće i na stazi, ali tada je potrebno imati pulsmetar sa GPS-om koji određuje tempo (brzinu), atletsku stazu od 400m i pomoćnika koji će beležiti ove reultate. Tada se na primer počinje sa brzinom 8km/h i svaki krug na istom mestu povećava za 1km/h i tu iščitava puls. U grafikonu su data dva realna primera i (približno) određene prelomne tačke za oba slučaja.

conconi2