Svi trkači koji su bar jednom učestvovali u bilo kojoj trci u Srbiji znaju da se takmičari prepoznaju po startnim ili takmičarskim brojevima. Nemali broj nas ih i uramljuje ili čuva uz svoje medalje.

Čip ili samo broj?

Iako u  svetu , pa i na velikom broju domaćih trka sada imamo i čip, on je najčešće smešten upravo na  – startnom broju. On se nalazi iza malog sunđerčića na poleđini broja.

Čipovi tačno određuju kakve ste prolaze imali na pojedinim tačkama na stazi, naravno i u cilju, što sudijama znatno pojednostavljuje posao.

Osnovni razlog što se čipovi ne koriste na svim trkama je cena i mali broj učesnika. Ako trku trči stotinak učesnika, jednostavnim “uskim grlom” i zapisivanjem može da e utvrdi relativno tačan redosled prolaska kroz cilj i vreme do u sekundu. Kako ne računamo na obaranje svetskog rekorda, to je sasvim okej metod za male trke.

Ipak, prednost čipa je u brzom izbacivanju rezultata, nemogućnosti krađe (skračivanja) staze i brzoj sistematizaciji (muški, ženski, age grup rezultati)

Na čemu se štampaju brojevi?

Broj štampan na papiru koji je laminiran folijom

Takmičarski brojevi se u našoj zemlji uglavnom izrađuju od papira. (Info iz 2009. godine). Problem sa papirom je taj što je on izrazito hidrofilan (lako upija vodu), čime gubi mehanička svojstva i brzo se cepa. Da bi se ova pojava koliko – toliko sprečila, papir se laminira tankom PE/PVC folijom sa obe strane.

Tako laminiran broj se seče na željene dimenzije. Laminirani papirni broj nije večan i ne može dugo da traje ako ga loše zakačite za majicu, pogotovo ako se trka odigrava po kiši ili izrazito toplom vremenu.

Beogradski maraton, a danas (2017. godina) i veći broj trka koristi kvalitetne brojeve koji nisu izrađeni od papira već od veoma lagane i izdržljive plastične folije. Ona nije hidrofilna i veoma ju je teško pocepati. Ovi brojevi su toliko kvalitetni da se ponovo mogu koristiti u nekim lokalnim trkama.

Pojedini organizatori trka u Srbiji praktikuju da štampaju brojeve na platnu (rođendanska trka ARK Tron, Palić) ili ciradi (Trka protiv droge i nasilja, Maraton-maratona) ili je na samoj takmičarskoj majici (Maraton-maratona 2010). Tada se brojevi obično vraćaju pa ih organizatori mogu iznova koristiti.

Pravi i pogrešan način kačenja startnog broja

Kada uplatite kotizaciju i podignete takmičarski broj, dobićete 4 zihernadle kojima broj kačite na majicu. Najčešće dobijate samo jedan broj i on se stavlja napred, na prsa/stomak. Poznati izuzetak je Beogradski maraton (za maratonce)  na kojem dobijate dva broja – za svaku stranu majice po jedan.

Loš način kačenja brojeva, jer je broj “rastegnut” zihernadlama, pa ako je od papira brzo ćete ga izgubiti.

U trkama u kojima sam učestovao povremeno se dešavalo da pojedinim takmičarima posle nekog vremena broj spadne sa majice. Takvi slučajevi su česti kada pada kiša, a rezultat su neinformisanosti o pravilnom načinu vezivanja broja.

Većina trkača ne obraća naročitu pažnju na način na koji kači broj i to radi gotovo mehanički. Često zihernadla samo jednim krajem prolazi kroz materijal broja, a drugim kroz majicu. Ovo je pogrešan način kačenja, jer broj bukvalno visi o zihernadli umesto da bude prilepljen za majicu pomoću nje. Još ako je neki kraj broja više a drugi manje zategnut, broj se pomera i na posletku otpada.

Sigurno kačenje broja

Da sprečite otpadanje broja, zakačite ga na sledeći način: prislonite broj na majicu i istovremeno bušite zihernadlom broj i majicu, prolazite ispod majice i vraćate vrh zihernadle ponovo kroz broj. Na taj način ćete imati dva spoja zihernadle za materijal broja i majice. Pri tome ne koristite rupe koje mogu biti izbušene, jer tada broj ima više prostora za kretanje, što je nepoželjno.

Broj sa Beogradskog maratona, zakačen zihernadlama za majicu na siguran način (upravno na dijagonale)

Sledeća stvar koju možda ne znate je da se majica prilikom trčanja širi i skuplja, naročito ako je od sintetike. Brojevi su napravljeni da se ne šire i to onda postaje dodatni problem.

Ne bi trebalo da zihernadle stoje u istoj liniji i prate konture broja (horizontalno i vertikalno) već da stoje pod nekim uglom. Iz iskustva znam da je taj ugao 45°, odnosno zihernadle stoje upravno  na dijagonale broja. Na taj način širenje i skupljanje majice neće imati uticaja na položaj broja. Pošto su sada majica i broj čvrsto spojeni – cepanje i otpadanje broja je smanjeno na minimum.

Po meni, najbolje rešenje je kačiti broj dok se majica nalazi na ravnoj površini, recimo na stolu, normalno zategnuta. Potom je pažljivo obucite. Jedina loša stvar ovakvog kačenja broja je u tome što duže traje, ali ako želite da vam broj ostane na grudima, potrudite se malo!

Loš način kačenja broja jer broj “visi” o zihernadlama. Siguran način da ga izgubite ako ga slučajno zakačite ili ako pada kiša.

Loših načina kačenja broja ima puno, a par njih sam vam i predstavio. Izbegavajte da broj “rastežete” zihernadlama ili da vam visi na njima.

Rešenje iz triatlona – pojas za trčanje

U triatlonu je praksa da se broj kači na pojas za trčanje. Takmičarski pojas je zgodan jer ga takmičari stavljaju posle plivačke sekcije, u tranziciji za bicikl. Dok voze bicikl broj je okrenut ka pozadi, a kada prelaze u trkački segment, takmičari prebacuju broj spreda.

Ovaj način nošenja brojeva ima niz prednosti: majica se ne buši, nemate mogućnost ubadanja, a i vaš logo na majici je vidljiv sve vreme. Dodatno, često pojasevi imaju i posebne džepiće u koje možete staviti gelove, čokoladice ili npr sitan novac. 

Korisni saveti

  • Male zihernadle ostavljaju manji trag na majici, a lakše ćete probiti i zakačiti broj.
  • Sakupljajte zihernadle, naročito kvalitetnije, mogu vam dobro doći ako na trci budu davali neke neodgovarajuće ili ih ne dobijete.
  • Nikada ne koristite zarđale zihernadle, jer ćete teško moći da operete majicu.
  • Čim završite trku skinite broj sa majice, a zihernadle umotajte u papirnu maramicu ili salvetu ako želite da ih sačuvate.

Vidimo se na trci!