Pomeri granicu

Pomeramo granicu onda kada činimo napore koji nam deluju nezamislivi ili onda kada uradimo nešto predivno. Triatlon, Ironman, planinarenje, treking, ultramaraton…

“Dao sam bukvalno sve što sam imao i duboko u sebi smatram da je to jedini pravi način” – IM Austrija [REPORTAŽA]

Za one koji su se nagledali filmova tipa Roki, Krvavi sport i sl… u Ironmanu nema magije. Nema “iznenadne neverovatne snage” koja se pojavljuje baš kada svi misle da je gotovo, gde takmičar stisne zube i kreće da trči kao da je Abebe Bikila ušao u njega. Kada shvataš da je zid ispred, ostaje ti samo jedna stvar – da pokušaš da se dovučeš do okrepne stanice i popiješ sve što tamo ima a da je na listi zabranjenih stvari koje jedan roditelj sme da daje detetu.

Treća godina dugog triatlona

Na TriBGD učestvujem još od antologijske prve Poludistance tako da sam ove godine zasluženo poneo jednocifreni startni broj. 1.8km plivanja 80km bajka sa 15 mrtvih okreta I 21km trčanja sam odradio za 4 sata i 40 minuta. No da krenemo iz početka, novembar 2014. i period posle prošlogodišnje trke.

Od kauča preko polumaratona do Ultramaratona

Ultramaraton je ultimativni test da shvatiš od kog materijala si napravljen: da osetiš neke duboke strukture sopstvene ličnosti, nešto divlje u sebi u kontaktu sa prirodom, nekad nešto lepo, a nekad i nešto zastrašujuće; takve uzlete emocija, koje nikada pre toga nisam doživela ali isto tako možeš doživeti i duboke krize, koje na kraju ili prevaziđeš ili prosto odustaješ od daljeg učešća na trci. Svaki organizam je drugačiji i svako drugačije reaguje na umor, nespavanje, iscrpljenost, glad, žeđ, hladnoću, ledenu kišu. Poznaješ li sebe dovoljno da bi se prijavio na ultramaraton?