28. beogradski maraton

Ljudi vole da mrze Beogradski maraton. To je vazda bio moj utisak o ovoj trci, od trenutka kada sam počela da čitam komentare po medijima. Te gužva, te samo budale trče, te da li ste normalni što pravite trku subotom itd. itd.

Šta da im radim. Ljudima kojima su stvari dosadne po pravilu su i sami dosadni. Ljudi koji vole da mrze pa… zaključite sami.

Svašta nešto sa ovom trkom može bolje da se uradi, ali u poslednje vreme volim da se vodim idejom da svako radi najbolje što može. Tako da ovo neće biti kritički osvrt, već emotivna reportaža.

Brojke

Na konferenciji Volim trčanje 2013. godine redefinisali smo svoju misiju. Da 2020. 20.000 ljudi u Srbiji trči (polu)maraton. Ambiciozno ali ne i neostvarivo. Na tome radimo kroz sajt, klub, ali najviše ličnim primerom. Svako od nas. Ove godine za Beogradski maraton se po zvaničnom saopštenju prijavilo 4.600 maratonaca i polumaratonaca (nezvanični rezultati na linku). To je povećanje od skoro 30% u odnosu na 2014.  i nema boljeg indikatora da je trčanje uhvatilo zamah i postaje nezaustavljivo.

Podela po polu/trci je izgledala ovako:

  • 70 maratonki
  • 535 martonca
  • 780 polumaratonki
  • 2582 polumaratonca

Ako na to dodamo i oko 100 učesnika štafetnog maratona dobijamo broj od oko 4.000 finišera. Nije loše :) Da li može bolje? Naravno. I dalje je odnos žena i muškaraca 1:3, odnosno 1:7 kada su maratonci u pitanju. Verujem da se ovaj odnos menja iz godine u godinu, a Škola trčanja je sjajan primer koliko je ženama važno da trče u grupi, jer statistika pokazuje 80% polaznica. (ovo je i suptilan poziv za mladiće da se upišu :))

Ako je trku zadovoljstva trčalo 16.000 ljudi – u potencijalu nas ima 20.000!

Ono što je zapravo važno – osećaj

Možda je moj lični dojam nepopravljivo subjektivan jer sam ove godine trčala rame uz rame sa svojom mlađom sestrom, koja se navukla na trčanje upravo na prošlogodišnjem maratonu. Maraton je protekao u znaku sestre i kluba, jer je BRC na maraton došao sa 400 trkača i neverovatnom energijom. Taj dojam ni kiša ni vetar nisu uspeli da poljuljaju ni za trenutak, ali ako pokušam da se izmestim, i dalje verujem da je maraton uspeo. Evo zašto:

Start maratona – najveselija reka na svetu :)

Šta smo doživeli? Gužvu koja počinje već od Skupštine. Mnogo više kompanija koje na svoj način podržavaju manifestaciju. Fantastične BELhospice pejsere. Duplo više muzike. Više navijača uz stazu. Prosidbu na cilju :) Ako ukalkulišemo i kišu, koja je sigurno neke odvratila od izlaska na ulicu, Beograđani su ove godine pokazali najbolje lice do sada. Čak je i sumorni novobeogradski deo staze imao svoje trenutke slave.

Količina polumaratonaca je doprinela da se sve vreme većina nas nalazila u reci ljudi, koja se nije razudila do cilja. To je razlika velikih i malih trka. Masa ljudi sa istim vibracijama vas mnogo lakše uvuče u zen trčanje i sve je mnogo lakše kada niste sami.

Nažalost, to 600 maratonaca nije imalo prilike da oseti posle 12 kilometra i verujem da se njihov utisak mnogo razlikuje. Komentari idu i dotle da su ih sekla kola, ljudi, i to je uvek nekako tužan završetak dana. Kada se veselje polumaratonaca završi i lagano krenu kućama, maratonci ulaze u cilj neprimetno. Bez podrške, pompe, samo sa svojim mislima ili ponekim navijačem, uglavnom prijateljima koji ih čekaju.

Ove godine prvi put se trčalo i štafetno, timovi od po 4 učenika, studenata i korporacija su pokazali da i polumaraton može da se iscepka. Ovo je sjajno, jer na lagan način uvodi ljude u trčanje, stvara zdravu kompetativnost i pomera granice atletike ka zabavi.

Okrepa je za polumaraton bila dobro organizovana, voda na svaka 3 km, voće na 13. meni više ni ne treba :) Neki vole da na trci lepo pojedu, pa im fale čokolade, ali za polumaraton to stvarno nije poenta priče.

Šta bismo voleli da vidimo sledeće godine

Umesto liste kritika – neka bude lista želja. Slobodno je dopunite u komentarima:

  • Funkcionalne majice za trčanje – neka cena i bude veća, ili neka bude opciono, da se za majicu doplati
  • Online plaćanje startnine
  • Finišerska fotografija – ove godine je nije bilo
  • Bend / DJ na svakom kilometru – verujem da će se Beograđani vremenom i sami organizovati, ali bendovi su falili na “mrtvim” delovima staze, 8. i 16. km
  • Navijači / transparenti – najzabavniji deo trke! Uvek može da ih bude više
  • Maskota – na rolerima! Na novobeogradskom delu staze bi savršeno razbila umor
  • Osveženje na cilju – sponzor je sponzor, ali smoki nije zdrava hrana. Voće i bezalkoholno pivo su way to go. Mada bi ove godine čaj bio pun pogodak :)

Neka se 2 stvari sa liste ostvare, i biću prezadovoljna :)

Da li ste trčali neku od trka? Kakvi su vaši utisci?