Trčali smo saTriatlon

Lazar Filipović: Pravi put preda mnom – paratriatlonac

5 komentara

lazar filipovic

Lazar Filipović nas je od samog početka zainteresovao kao ličnost i sportista. Rođen je 1990. u Čačku, sa znatnim oštećenjem vida (vidi manje od 10%). Uprkos svim problemima, zaljubljuje se u biciklizam, a nakon toga i u triatlon. Ostvaruje fantastične rezultate na svim poljima. Nakon svega što smo naučili sve što možemo da kažemo je: svaka čast majstore!

Kako si shvatio da imaš problem sa vidom?

U ranom detinjstvu nisam ni bio svestan problema koji imam, niti da uopšte imam problem! Jednostavno – tako sam živeo, rastao i sve je to bilo normalno za mene, jer nisam znao da postoji drugačije. Tako sam vaspitavan, tako su se u porodici ponašali prema meni i ja sam tako živeo – normalno kao ravnopravan član porodice, sa ogromnom željom da  jednog dana, kada dovoljno porastem, postanem sportski biciklista.

Kako si odlučio da se baviš sportom?

Ta se želja rodila u meni rano, dok sam sa dedom pratio biciklističke trke i osetio neki prvi naboj adrenalina koji taj sport donosi, a uz to sam osećao da nisam dovoljno sposoban za neke druge – kolektivne sportove, verovatno zbog rezervisanosti uslovljene problemom sa vidom koji sam imao i koji me je tako usmeravao u životu.

Sa druge strane, osećao sam veliko uzbuđenje i ogromnu energiju koju svaki biciklista poseduje, kako u fizičkoj spremnosti, a jos više u izuzetnoj voljnoj snazi i upornosti koje su osnova za svakog uspešnog trkača. Tu sam, gledajući izuzetnog asa – Miću  Brkovića pre svega, našao motiv i cilj za ispunjenje svojih sportskih apetita.

Uporan i „tvrdoglav’, a nadasve borben po prirodi, jedva sam čekao da porastem do sportske bicikle, a onda sam, zahvaljujući navedenim osobinama i uz veliku želju, počeo da postižem i prve rezultate.

Bio je to trenutak kada je trebalo prevazići sve postojeće strahove i nesigurnosti, pre svega sopstvene, a potom i strepnje mojih roditelja svesnih mog problema sa vidom, i upustiti se u avanturu koja se zove biciklizam, u situaciji gde spadate u skoro slepe osobe!

To se svakako kosilo i sa medicinskim preporukama i mišljenjima, ali čovek ipak – uz podršku onih kojima veruje, treba da veruje najviše u sebe!

lazar filipovic na biciklu

Naravno da sve nije bili glatko i lako, usledile su i dve operacije u Rusiji, ali upornost u momentima kad je najteže je ono sto definiše prave  borce – to je ona mala, a ogromna razlika koja izdvaja vrhunske sportiste od ostalih zaljubljenika u sport.

Biciklizam je bio moja velika ljubav i doneo mi je mnogo značajnih trenutaka u životu – putovanja, druženja, uspehe i padove, i pomogao mi je da razvijem stav da u sportu, a tako i u životu, ne postoji predaja i odustajanje u teškim trenucima, jer kada se skupi snaga da se oni pobede, posle toga sledi uspeh i ponos sto se nisi predao!

Najveći uspesi?

Zahvaljujući takvom odnosu, i pored problema sa vidom koji mi je dodatno otežavao karijeru, ali me verovatno činio jos jačim, postao sam i juniorski reprezentativac Srbije u biciklizmu i ostvario nekoliko značajnih rezultata.

 A onda sam, opet zahvaljujuci Micu Brkoviću, ušao u tandem – biciklizam kao slabovidi vozač, i u tom sportu počinju vrhunski rezultati:

  • viseštruki prvak države,
  • učesnik na dva Svetska prvenstva,
  • osvajač medalja na trkama za Evropski kup…

Triatlon, rezultati i put?

Tada se otvaraju nova vrata i ja ulazim u svet TRIATLONA, i svom matičnom sportu – biciklizmu pridružujem jos dva lepa, ali teška sporta-plivanje i trčanje!

Ova tri sporta, koji su inače nespojivi fiziološki, čine u kombinaciji jedan od najtežih, ali i najlepših sportova na svetu!

Kroz ovaj sport sam konačno upoznao sebe i svoje mogućnosti, kompletirao ono sto mi je možda falilo u životu, naučio da se uvek može više i da ne postoje prepreke koje se ne mogu prevazići!

bicikl lazar

 Zahvaljujući tome, upustio sam se u jedinstveni poduhvat, koji je na granici avanture, i sa svojim slabovidim kolegom Goranom Nikolićem  istrčao 10 punih maratona za 10 dana – od Kragujevca do Mostara –(422km), što niko do tada nije ostvario!

 A zatim slede ozbiljni rezultati u triatlonu:

  • prvak Evrope za 2011g u Španiji,
  • vice-šampion Evrope za 2012. u Izraelu,
  • svetski vice-šampion za 2012. Novi Zeland

U 2013. i pored dobre pripreme i odličnih trka, nije bilo zvaničnih rezultata zbog sportsko-tehničkih grešaka, ali se zato u ovoj godini nadam dobrim plasmanima i dobrom pred-olimpijskom ciklusu!

lazar triatlon

Čime se baviš mimo sporta i koji su ti ciljevi za budućnost?

Za sve ovo vreme, redovan sam student Fakulteta Medicinskih nauka u Kragujevcu, koji mi pruža veliku podršku i razumevanje, i jedan od prioriteta je da studije okončam uspešno.

Cela ova priča ne bi bila moguća bez ogromne i bezuslovne vere moje porodice-roditelja i brata, velikih odricanja i strahova, a nadasve velike sigurnosti da zajedno možemo da prevaziđemo sve prepreke, a kojih je zaista bilo mnogo!

Sada sam član TK „Tamiš“ iz Pančeva, gde sam našao puno razumevanja, uslova za treninge, vrhunskog trenera Vladu Savića – a što je najvažnije, veliku veru da će nas ovaj i ovakav rad dovesti do Olimpijskih Igara u Riu, i da ćemo svojim primerom zainteresovati one koji još traže pravi put pred sobom.

Hvala Lazare!

Lazara možete da pratite na njegovoj FB stranici i sajtu

Ivan Radenković: Otkrijte iznova svrhu svog tela za kretanjem
Maturanti maratonci: Put kojim se ređe ide
Tags: , , , , , , ,

Povezani članci

5 komentara. Leave new

  • Bravo Lazare:) Samo napred!

    Odgovori
  • Upravo ovaj mladi čovek je bio moja inspiracija, odnosno njegove sam reči „BOL JE PRIVREMEN, A ODUSTAJANJE JE ZAUVEK“ citirala u svom članku na ovom sajtu! Neverovatan mladić kome od srca želim svako dobro i još mnogo osvojenih medalja u budućnosti! Bravo Lazare, samo hrabro napred!

    Odgovori
  • Prelepa priča – svaka čast! 🙂

    Odgovori
  • Nisam siguran koliko mogu biti objektivan kada je Lazar u pitanju ali dacu sve od sebe.:-)Pre svega znamo se sa faxa a vremenom smo postali prijatelji.Kad bolje razmislim,prica iz koje ja dolazim direktno u trkacke vode me navodi da i ja napisem text jer je u najavi urnebesan.:-)Ako bih sate i dane provedene u kafani pretocio u Lazarove onda bih ja bio ubedljivo prvi.Glavni i jedini razlog zbog koga ja danas ne trcim „kafanske maratone“ vec se spremam za one prave je upravo on.O njemu kao coveku je suvisno trositi reci,mislim da ne bi postao ni delic onoga sto jeste(i sto ce tek postati) da nije ono sto jeste-LJUDINA!Mada moram da priznam da mi ta vrsta sportske usresredjenosti i fokusa nikako nije jasna…U stilu:“U trenaznom sam procesu,zatvorio sam svet u kavez daleko od mene i ne postoji nista drugo“KAPA DOLE!

    Odgovori
  • Radovan Stojanović
    mart 28, 2015 19:06

    Uvijek me obraduju ovakve priče i tada iznova sebi govorim ,da na našu radost, svijet nije potonuo u dekadenciju jer još ima ovakvih mladih ljudi.Zdravlja svijetlim mislima tvojim.

    Odgovori

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Fill out this field
Fill out this field
Molimo vas da unesete valjanu adresu e-pošte.
You need to agree with the terms to proceed