Džoging (Jogging)

Džoging je odličan za vaše zdravlje

Džoging je vid sporog aerobnog vežbanja, gotovo istovetnog trčanju, a razlika između džogera i trkača je minimalna. Stručnjaci negiraju ikakvu razliku između ovo dvoje, ali među nama kao neka granica između džogiranja i trčanja spominje se 10km/h ili 6min/km. Sve iznad toga je trčanje, a ispod džogiranje. Ovaj način sporog trčanja ima za cilj podizanje opšteg nivoa fizičke forme i nije toliko zahtevan kao brže trčanje.

Sve je relativno

No, ni sam pojam džoginga nije baš najsrećnije skrojen jer podrazumeva lagano trčanje te nosi određenu dozu relativnosti. Džoging je pre svega trčkaranje na nivou od oko  i nešto manje 70% vrednosti vašeg maskimalnog srčanog pusla. Tako da ono što je za jednog Bekelea džoging i lagano istrčavanje za vas može biti jedan ozbiljan trening brzine.

Sve ovo vam pišemo kako biste shvatili da definicija i nije toliko bitna. Trčkarajte lagano i uživajte u džogingu. Ukoliko dovoljno sporo trčite trebali biste biti u mogućnosti da lagodno časkate sa vašim partnerom u trčanju. Nemojte napraviti grešku i ići brže od ovoga.

Blagodeti džogiranja

Džoging predstavlja idealnu kardiovaskularnu aktivnost a popularnost dobija pre svega zahvaljujući njenoj jednostavnosti, mogućnosti da se uklopi u bilo koji raspored, a ima dosta pozitivnih efekata na zdravlje. Povećava izdržljivost, osnažuje srce i krvotok, smanjuje rizik obolevanja od bolesti srca, snižava procenat masnih naslaga, osnažuje kosti i mišiće nogu i leđa. Efikasno uklanja stres.

Džoging se može preporučiti osobama oba pola, osrednje ili jače forme, pod uslovom da nemaju više od 15kg „viška“. Patike su važne, trebaju da imaju dobru potporu, fleksibilnost, ali i da nisu suviše male ni velike. Nebi trebalo džogirati svaki dan, na primer 4 dana sedmično po pola sata je dovoljno, jer je i odmor važan, za oporavak zglobova, ligamenata, mišića. Pre džogiranja se treba zagrejati brzim hodom, zatim malo istezati mišićne grupe i početi sa džogingom. Na kraju, u fazi hlađenja, možete se opet malo istegnuti i prošetati da bi se mišići oporavili od treninga. Disanje treba da je normalno, ruke u toku džoginga pored tela i da prate ritam suprotne noge.

Što se tiče ritma džoginga, pre bi trebalo povećavati dužinu nego brzinu. Brzina se dobija intervalnim treninzima, a džgoing je tu da vas učini izdržljivijim.

Džoging za naprednije trkače

Ozbiljni trkači popularišu ovaj vid rekreacije i upotrebljavaju ga kao vid oporavka posle jakih intervalnih treninga. Trkač koji je upravo istrčao brzi krug od 400 m na atletskoj stazi brzinom oko recimo 3:05 min/km obično džogira krug za oporavak posle ovog prethodnog.

Sada kada znate sve ovo, nemate više razloga da se krijete. Obujte patike i izađite napolje. Uživajte u džogingu.