Rzav Challenge se održao 4. aprila. Sanja Grozda je naš trkač reporter iz Outfit-a koja je opisala kako je prošla njena prva OCR trka:
Outfiterima druga, a meni prva OCR trka ova sezone bila je Rzav Challenge u Arilju. Kada sam se prijavljivala išla sam logikom – ok, početak aprila, proleće, mora biti neka ok temperatura. Ali kako to obično biva, vreme nikad ne možeš da predvidiš. Znali smo da će taj vikend biti malo hladniji nego vikend pre, ali nismo se baš nadali da će tog jutra Arilje zabeleti.
Lepota OCR trka jeste u tome što vam to kakvo je vreme na kraju ne bude toliko važno – adrenalin odradi svoj deo posla i trčanje po snegu bude strava avantura!
Čak je sneg bolja opcija nego da je bila kiša – poslužio nam je da očistimo ruke pre svake prepreke i da ne budemo mokri tokom trke.
Kakva je bila organizacija?
Trka je bila dobro organizovana. Trebalo da trčimo 13km sa 25 prepreka, ali su organizatori na dan trke odlučili da skrate stazu i izbace prelazak preko ledenog Rzava i verovatno još neke prepreke.
Bilo je nešto manje od 20 prepreka. Sama staza je imala nekoliko ozbiljnih uspona, iako je najavljeno da je maksimalan uspon 350m. Kretanje na takvom terenu dodatno je otežavalo blato, a na nekim delovima smo jedva uspevali da se održimo da ne proklizamo. Ovde veliku ulogu igra odabir patika – patike sa kramponima, trail patike su nešto što u tim uslovima može da pomogne da biste bili bezbedni i smanjite šanse za povrede.
Kao početnica u svetu OCR trka, nije mi cilj da jurim vreme. Ako idete na trku da pobedite sebe, a ne da jurite rezultat, super je da imate running buddy-ja. Mi se u ekipi uvek podelimo znajući ko je koliko spreman za trku. Super je kada dodješ do prepreke i kad zapneš, znaš da imaš uvek nekog ko će da ti postavi „lopovski“ ili da ti napravi oslonac da se odupreš i predješ prepreku (hvala Joco i Andro!).
A prepreke?
Neke prepreke nisam ni pokušavala da predjem. Zbog lošeg vremena pola prepreka je bilo klizavo, blatnjavo i prosto mi je bilo lakše da ne pokušavam i da ne gubim snagu, nego sam odmah radila zamenske burpije.
U toku trke smo okvirno računali koliko prepreka smo prešli. I nekako smo došli do računice da nas sigurno čeka još nekoliko prepreka kod cilja. Za njih smo i čuvali snagu.
Kada smo došli blizu cilja, shvatili smo da nema više prepreka i da je to to. OK, shvatamo da smo mogli i brže i bolje. Ali to je uvek rizik jer ne znaš šta te čeka na stazi.
Osećaj nakon što završiš trku, prljav/a i blatnjav/a i mrtav/a umorna/a, je neprocenjiv!
Iako često na nekim delovima trke i preprekama pomislim „zašto ja ovo sebi radim, pa još i platim da ovde dodjem?“, taj osećaj na kraju kada završiš kompenzuje sve, i više od toga. I onda odeš i prijaviš se na sledeću OCR trku 😊
I dalje možete da budete deo ove jako Outfit ekipe!
