Dobrodošli u carstvo leda! Veliki broj trkača isfrustriran je uslovima zbog kojih nisu u stanju da adekvatno prate svoje programe priprema, neki se odlučuju za teretanu i trčanje na traci, a nemali broj čak u potpunosti napušta trčanje i prelazi na druge oblike rekreacije dok se vreme napolju dovoljno ne popravi.

Za one koji ne prezaju od vremenskih uslova i koji jedinu pauzu prave kada im je ona prepisana planom, zima, sneg i led predstavljaju podjednako prepreku i izazov. A najčešći problem sa kojim se trkači susreću je neadekvatna oprema.

ovako nekako

I dok je moguće dobro i toplo se obući koliko god da je temperatura ispod nule, obuća je nešto sa čim obično nemamo velikog izbora.

Čak i da ste u mogućnosti da kupite nove patike kako biste ih koristili po snegu i ledu, to je obično neisplativo jer korist koju dobijate od njih daleko premašuje šteta koju podloga može da napravi. Nekoliko nedelja trčanja po ledu i više neće postojati razlika između đonova starih i novih patika za trčanje.

Iz tog razloga mnogi trkači, kako iskusniji tako i početnici, trudili su se da pronađu praktičan način da sa ovim izađu na kraj i u isto vreme iskoriste svoje stare patike koje im leže bačene negde po ormanima i ostavama.

Onaj koji se u praksi pokazao kao najbolji je trčanje u starim patikama u čije đonove su zašrafljeni šrafovi koji smanjuju klizanje po ledu.

Kako se šrafovi ubacuju?

Za ovo postoje dve škole mišljenja. Prva predlaže da se šrafovi postave na onim mestima na kojima postoji najveći kontakt sa podlogom. S obzirom na to da se tokom trčanja po ledu ljudi prirodno preusmeravaju više na prste, šrafovi se postavljaju pretežno u prednjem delu stopala.

Uzmite tri šrafa i zašrafite ih u delu patike na koji se dočekujete kada radite sprinteve i intervale (to će biti u predelu između luka stopala i nožnog palca). Jedan šraf zašrafite ispred ova tri, u liniji prstiju, a dva ispod, otprilike na istoj udaljenosti.

Druga škola kaže da bi šrafovi trebalo da se postave ujednačeno po rubovima đona, podjednako kako u prednjem, tako i u zadnjem delu patike. Naravno, slobodni ste i da kombinujete ova dva pristupa i šrafove postavite onako kako vama najviše odgovara.

Za šta god da se odlučite, postoji nekoliko pravila koja biste morali da poštujete:

  1. Prvo, šrafovi se uvek postavljaju na ispupčenim delovima đona, na mestima gde je on najdeblji. Na taj način osiguravate da će šrafovi tu i ostati nakon treninga.
  2. Drugo, veličina šrafova zavisi od debljine đona. U zadnjem delu patike gde je đon najdeblji, prirodno je da postavite nešto duže šrafove, do 10mm. U prednjem delu patike, pak, šrafovi ne bi trebalo da budu duži od 5mm.

I konačno, šrafovi ne smeju biti labavo postavljeni ali ni krvnički stegnuti. I u jednom i u drugom slučaju povećava se šansa da oni ispadnu iz ležišta.

Na ovaj način produžićete upotrebni vek vaših starih patika jer je stres prilikom doskoka na sneg mnogo manji nego prilikom doskoka na asfalt, sačuvaćete nove patike za prolećni deo sezone kada se i odvija najveći broj trka, i konačno i najvažnije, imaćete praktično rešenje za sve probleme sa kojima se suočavate prilikom trčanja po snegu i ledu.

Nemojte izgubiti iz vida da šrafljenje u gumu može biti frustrirajuće bez adekvatnog alata ali da se trud isplati već za vreme prvog treninga po snegu i ledu.