Znate li šta je paradoks gojaznosti? To je statistička korelacija koja iznova i iznova pokazuje da gojazni ljudi imaju najniže rate mortaliteta, u prEvodu – zdravije je imati koje kilo viška?

Paradoks se prvi put ukazao kada je primećeno da neki pacijenti sa srčanim oboljenjima imaju bolje šanse od drugih, i po pravilu su bili blago gojazni.

Nakon toga urađeno je više studija, i u svima se pokazuje isto. Da li ta korelacija maskira neku drugu, dublju (svi gojazni ljudi jedu više xy supstance, pa otud rezultati) još nije utvrđeno.

Ovaj članak i paradoks mi dugo privlači pažnju, ali nekako se nikada nisam usudila da zaista zaronim duboko i saznam o čemu se radi jer su implikacije manje više u suprotnosti sa mnogim uvreženim stavovima o kojima pišemo ovde i čemu nas uče. Biti fit jednako biti zdrav, biti gojazan jednako put u bolest. Dva su pitanja koja su se nametnula i koja bi mogla da pređu u novu paradigmu:

  • Naše ideje fit izgleda i zdravlja su previše rigidne, zasnivaju se na estetici a koriste nauku samo da podrže ovaj ideal kada im odgovara.
  • Praksa je važnija od rezultata, tj. zdravija je gojazna osoba koja vežba i zdravo se hrani od fit osobe koja to ne radi jer je dosegla cilj ili je sve vreme “fit” zbog godina, genetike.

Nisu sve gojaznosti iste

Iako sam BMI (body mass index) nije uvek do kraja dobar indikator gojaznosti, jer u obzir uzima samo visinu i težinu – ne računajući šta se u toj težini nalaz, za potrebe poređenja uvek se koristi on, jer se do tih podataka dolazi lako.

BMI se računa jednostavno: težina se podeli sa kvadratom visine u metrima. Npr 64kg i 166cm , 64/(1.6*1.6) = 25 

 

Zlatna sredina, BMI od 25 do 30

Zlatna sredina, BMI od 25 do 30

Pročitaj više: Anketa: Koliki je vaš BMI?

Katarina Flegal je do sada uradila najopsežniju sistemsku studiju, analizirajući preko  100 studija o preko 3miliona podataka o BMI i uzroku smrti i najniže korelacije našla je upravo u zlatnoj sredini BMI indeksa. Sa BMI preko 30, već se vide jasne korelacije povišenih rizika od raznih oboljenja, i najviše stope mortaliteta su upravo tu. Dakle, što više – to bolje, ovde ne važi.

Moguća objašnjenja

Jedna ideja koja je obećavala u tumačenju jeste da ljudi mršave svakako pred smrt, pa će i tako gojazni ljudi koji su smršali upasti u kategoriju 2 i tako maskirati rezultat.

Flegal je ovo rešila tako što je isključila iz rezultate sve koji su imrli 2 godine po dobijanju dijagnoze. Rezultati se nisu promenili.

Smatralo se i da ima više pušača među mršavijom populacijom. Isključivanje pušača nije promenilo rezultate. Paradoks je opstajao.

Zdravlje za svaku veličinu

Verujem da paradoks zapravo to i nije. Moguće je da je naša percepcija pogrešna. Ako izuzmemo ekstreme, sredine jesu ono što priroda favorizuje. Zato ih valjda i zovemo zlatne :)

Faktor koji poređenje BMI i stope mortaliteta ne uzimaju u obzir je kako su ti ljudi živeli, čime su se hranili i koliko su vežbali. Mislim na sve nas koji smo u jednom trenutku jurili da skinemo pet kila viška. Uveravali su nas da je to zbog zdravlja, a suštinski smo jurili estetski ideal. Ali ta trka sa estetikom je zapravo zdravlje. Ta zdrava ishrana koju smo primenili tu zdravlje počinje. I sve i da nikada ne stignete do magične cifre kojom ste zadovoljni ta praksa je ono što na kraju čini razliku.

Pročitaj više: Koja je moja idealna težina?