Nakon objavljivanja prethodnih blog postova  mnogo ljudi me je pitalo zašto ne pišem opširnije o tome kako se sada hranim i kako sam izgubila višak kilograma. Zbog toga što nisam školski potkovana za nutricionistu, ne volim da savetujem o ishrani iako mi često to traže. Pošto se dosta sukobljavaju mišljenja šta je zdravo a šta ne, uvek mudro ćutim na pitanje kako jesti. Ali evo, odlučila sam se da napišem nekoliko redova i na tu temu. Naravno napominjem da je ovo način ishrane, kao i greške koji sam pravila u ishrani proteklih deset godina, a izgrađeno je prema sopstvenim željama i potrebama tako da nije primenljivo na svakoga, ali može da posluži kao putokaz.

trcanje 2

Zovite me Jo – Jo

Kada sam se konačno opredelila da idem na bilo kakvu dijetu, počela sam sa onim dijetama iz novina kao i svaka druga neupućena osoba. „Izgubićete 10 kilograma za sedam dana“, „dijeta 600 kalorija“, i „Preskočite doručak, ručak i večeru, kupajte se što više“ samo su neki od naslova koje možemo i danas sresti po raznoj štampi. Pa se na primer od ranog jutra dobro zakiselite limunom kako savetuju, a onda ceo dan žmirkate na jedno oko. No, nema veze, bitno je da je dijeta „sigurno pomaže“. Pod pritiskom da ne sme ništa da se jede osim recimo pavlake, narandže i jaja u jednom trenutku javi se potreba prejedanja. Pa na izdržana tri dana dijete dobijem dva kilograma više na četvrtom neizdržanom danu.

Promena životnih navika

Shvatila sam ubrzo da dijeta ne znači ništa ako se posle mesec dana držanja ugojim još pet kilograma više nego što sam na početku imala. Moralo je da dođe do krupnih promena.

Kada sam počela da se bavim sportom, treneri su me savetovali da za početak promenim doručak. Zamenila sam pite, gibanice, jaja sa slaninom, sendviče i čvarke nekim blagim muslijem ili korn fleksom sa jogurtom. Jela sam voće i povrće uglavnom, ali za ručak je imalo obavezno nešto mesnato. Večeru sam izbegavala iako sada mislim da je to greška jer je meni čini mi se dovodilo do usporavanja metabolizma. Nisam se odricala kockice čokolade pošto je to bio jedini užitak tokom celog dana. Takav režim ishrane održavala sam godinama sa nekim normalnim, ili čak i početnim treningom u teretani i skinula sam 30 kilograma.

Dijeta kao životni stilana 3

Odlično sam se osećala jer sam uspela da postignem svoj cilj, ali mi se uvek činilo da može bolje. Počela sam da se uključujem u svet bodibildinga, a to je zahtevalo manji procenat masti. Sve više vremena sam posvećivala dijeti, merenju kalorija i negodovanju ishrane mojih prijatelja i ukućana. Bila sam svesna da smaram kada sam uhvatila sebe u situaciji da babi objašnjavam šta je proteinski šejk, a sećam se da smo započele temu o sađenju cveća.

Pošto sam retko kršila pravila metabolizam mi se vremenom navikao na isti režim ishrane svaki dan i sve manje količine kalorija. Ako bih slučajno pojela nešto više odmah bi se za kratko vreme primetila razlika. Zato sam počela da pojačavam treninge snage na maksimum.

Svaki dan sam se merila i počela sam da se opterećujem, a danas uviđam da sam tenzijom koju sam sebi stvarala samo štetila. Nekoliko puta sam pomislila da bi trebalo da počnem da trčim, ali sam uvek tvrdila da ako i to uvedem, pored svega što radim, neću izdržati.

Vođena bodibildingom prešla sam na tzv. mesnu dijetu. Pošto sam najviše voćni tip i retko jedem meso, nisam izdržala ni mesec dana.

Pitala sam se svakodnevno zašto samo ja moram da budem na dijeti stalno i kako je moguće da se samo ja gojim, a drugi ne. Onda sam uzimala svašta od preparata za mršavljenje i naravno ništa mi nije pomoglo. Čak sam i par puta ugrozila svoje zdravlje, a pritom izazvana novim dobicima na vagi samo sam jela još više. Prestala sam da treniram.

Poražena od same sebe, stala sam ispred ogledala i odlučila da moram da se smirim. Pročitala sam nekoliko knjiga na temu uravnotežene ishrane i počela sam da jedem samo kad stvarno oglaladnim i to do onog momenta kada se pojavi sitost. Nisam se odricala nijedne namirnice, uvela sam 8 časa vode dnevno i počela da trčim u BRC.

Trčanje i potpuni sklad sa ishranom

Kao što znate iz ranijih blogova ja tvrdim da mi se život iz korena promenio kada sam se upisala u školu trčanja. Tada sam počela da stvari gledam potpuno drugim očima.ana 2

Posmatrajući telo kako se menja uvođenjem kardio treninga vremenom sam zapažala kakve osećaje u meni budi određena vrsta hrane i primetila sam da mi voće i povrće daje mnogo više energije, a za mleko i mlečne proizvode sam zaključila da mi otvaraju apetit. Osluškivala sam svoje telo i time sam se vodila kada su u pitanju obroci.

Aktivno trčanje mi je omogućilo da se kilogrami sami gube. Nije bilo potrebe da razmišljam šta ću jesti, a iskreno nisam ni imala vremena da razmišljam o tome. Trening za treningom je prolazio, a par puta sam se opekla pa sam na trčanje došla punog stomaka.

Ne znam da li je to namerno ili slučajno ali vremenom je ishrana počela da se prilagođava trčanju. Obroci su postajali sve lakši, a da pritom ne osećam nikakav nedostatak. Srećna sam i nastavljam da uživam u treninzima i zdravoj ishrani. Pritom, mogu da dopustim sebi bilo koji „slatkiš“ ali kada je uvek dostupno nije više interesantno!