Gojaznost

Gojaznost je bolest preobilne, nepravilne ishrane. To je povećanje telesne mase u odnosu na idealnu, a posledica je nagomilavanje masti u telu.

Kult preobilne ishrane obično se neguje već od ranog detinjstva, paralelno s povećnjem standarda života, a naročito dolazi do izrazaja u periodu kada čovek počinje manje da se interesuje za aktivnosti koja zahtevaju veća fizička naprezanja. To je takođe i period koji se poklapa sa petom decenijom života, odnosno vremenom početka klimaterijuma.

Sklonost ka nagomilavanju masti u organizmu najviše je izražena u životnom dobu od 45 do 64 godine, što znači da se gojaznost kao masovna pojava može pre svega očekivati u tom periodu života. Međutim, iz dana u dan sve je veći broj gojazne dece i mladih gojaznih osoba.

Uzroci pojave gojaznosti

• pod uticajem roditelja ili bliže okoline,
• zbog osećaja socijalne nesigurnosti,
• ličnog nezadovoljstva i usamljenosti,
• žene tu naviku stiču u toku trudnoće i laktacije (dojenja), jer tada česće i više jedu zbog verovanja da je to u interesu majke i ploda, odnosno deteta,
• u fazi klimaterijuma, kada opada fizička aktivnost žena, takođe raste mogućnost nastajanja gojaznosti, čemu posebno doprinosi bekstvo u hranu usled gubitka interesovanja za druge aktivnosti i zadovoljstva,
• pojave kao sto su depresija, zabrinutost, nedostatak ljubavi, ljutnja kod izvesnih osoba mogu biti razlozi za bekstvo u hranu, a pre svega za veću konzumaciju šećera, slatkiša i masti,
• ekonomsko stanje može kad-kada biti u obrnutoj proporciji sa učestalošću gojaznosti,
• utvrđeno je takođe da se gojaznost češće javlja kod srednje imućnih nego u bogatih, jer su ugljeni hidrati (hleb, šećer) i masti znatno jeftiniji od namirnica bogatih belančevina i vitaminima (meso, jaja, sir, voće), pa je prema tome i ishrana srednje imućnih, kao i siromašnijih, više usmerena prema namirnicama koje su jeftinije a imaju veću energetsku vrednost,
• nesumnjivo je da vrsta posla i fizička aktivnost imaju presudan značaj za pojavu gojaznosti, te je otuda broj gojaznih osoba znatno veći među onima koji rade lake poslove sedeći, a van radnog vremena nisu fizički aktivni.

Činjenica je da postoje gojazne porodice, ali se ta pojava ne može objasniti samo genetskim faktorima već je redovno u takvim slučajevima reč o sticanju kulta prema preobilnoj ishrani u kalorijskom smislu. Ako je reč o deci koja su na rođenju imala veliku telesnu masu, a to znači i veliki broj masnih ćelija, pa su u prvoj godinu podvrgnuti režimu ishrane koji zbog hiperkaloričnosti dovodi do stvaranju još većeg broja masnih vezivnih ćelija, takva deca postaju kandidati za gojaznost u kasnijem dobu života. Dakle, kult prema hrani stečen u ranom detinjstvu i manja fizička aktivnost gojazne dece su dva činioca koja pospešuju nastajanja gojaznosti i održavanja velike telesne mase u kasnijoj fazi života.

Tipovi gojaznosti

• Androidni tip – snažna muskulatura i nagomilavanje masti u gornjem delu tela,
• Ginoidni tip – normalna muskulatura i nagomilavanje masti u donjem delu tela.

Osobe koje pripadaju androidnom tipu sklone su obolevanju od arteroskleroze, dijabetesa, gihta i urolitijaze, a osobe koje pripadaju ginoidnom tipu gojaznosti više obolevaju od bolesti respiratornog sistema.

Gojaznost je zdravstveni problem

Mast se nagomilava u ćelijama jetre, srca, ispod endotela krvnih sudova i to je praćeno smanjenom funkcionalnom sposobnošću. Najopasnije: povećan holesterol, hiperlipidemija koja vodi u aterosklerozu, infarkt, moždani udar! Gojazne osobe su sklone smanjenoj toleranciji prema glukozi (dijabetes – šećerna bolest), bolesti jetre i žučne kese, hipertenziji (povećan krvni pritisak) i nizu drugih bolesti.

Dijetetske mere za sprečavanje gojaznosti treba preduzimati već za vreme trudnoće, radi sprečavanja gojaznosti trudnice koje vode rađanju velike i teške dece. U toku prve godine života ne treba dozvoliti da usled preterane upotrebe brašna, šećera i masti, odojče poveća svoju telesnu masu za vise od 10% iznad standardne.

Povećanjem fizičke aktivnosti, uz ishranu, treba sprečiti pojavu gojaznosti predškolske dece, kao i dece u adolescenciji. U fazi klimaterijuma, već posle 40 godina, pored dijetetskih mera treba i pojačanom fizickom aktivnošću sprečiti pojavu gojaznosti.

Na osnovu svega što nam je poznato može se zaključiti da je gojaznost faktor rizika jer favorizuje niz relevantnih bolesnih stanja.

kuvarica.net