Comments on: Bulimija

By: Saskad

Saskad — Tue, 03 Jan 2012 08:40:00 +0000

ja mislim da imam bulimiju…imam 26 godina,mozda imam 2,3 kg vise i to me ubija ne toliko zbog mene vec zbog mog decka koji me stalno provocira da sam debela.i tako posle svakog obroka ja idem povracati….

By: mia

mia — Wed, 09 Nov 2011 11:50:00 +0000

Ja povracam vec godinu dana, par puta dnevno…pa par dana ne jedem… nisam se obratila doktoru, psihologu…ali osecam da cu uskoro morati…cesto me boli jednjak i stomak, misli mi se mute, konstantno sam umorna…smrsala sam , za sebe nikako, za druge veoma vidno…nikada ni nisam bila gojazna, al eto, ceo zivot sam opterecena..prezirem hranu, i kad je kompulzivno i zustro jedem, ‘ubijam’ je..tu je i zadovoljstvo, koje je jos vece nakon povracanja…kao da sam uspela da prevarim sebe i svoju podsvest o hrani, tipa, ok zadovoljena ti je podsvest, nazderala si se, ali ne, ja sam ipak glavna, ja sam povratila sve to…jako zvucim psiho, al jbg. Stid me je toga kada gledam objektivno. Zamisljam sebe kako bih zvucala kad bih se ispovedila nekom…bolesno i poremeceno…Ne znam, ali ako ovako nastavim, osecam da ce mi se desiti neki jako losh trip…Nadam se da cu ga preduhitriti posetom psihologu/psihijatru..pozdrav

By: Mia

Mia — Wed, 09 Nov 2011 11:47:00 +0000

By: -DR-

-DR- — Mon, 24 Jan 2011 21:34:01 +0000

Citam vase probleme i ne verujem, ja imam viska kilograma , moram ih maci ali ja ponekad pozelim da imam bulimiju ili anoreksiju. Neverovatno. To vise ne zelim, posle svega sto citam. Prije sam sve htela da uradim radi mrsanja cak bi i na te bolesti pristala. Imam 8 kila viska, teen. godinama sam ali sad vidim da moram polako i bez gladovanja. Ali zalud kad su mi oci uprete u casopise na koima su samo zgode lepotice gde god da se okrenem sve neke mrsavice, po citav dan sam kraj kompa nista ne preduzimam. Ovdje vidim dotsta odgovora podrske, ali kao sto je neko gore rekao maknite se od komp. sedeti po 5 sati dnevno je ubistvo, a tu naviku moramo svi da pomenimo. Poz svima, i samo uporno.

By: mrvica

mrvica — Mon, 24 Jan 2011 10:37:31 +0000

Imam isti problem vec 9 godina… Isla sam i kod psihijatra, mnogih psihologa, nutricioniste ali uzalud. Jedina osoba koja zna za moj problem je moj decko i od njega imam punu podrsku, stvarno je divan i uvek je tu uz mene da me saslusa, prica sa mnom, utjesi me… Znam da je vazno da se otkrije uzrok bulimije, a to je kod mene nedostatak samopostovanja i samopouzdanja… Nikad nisam dovoljno ljepa, zgodna, pamjetna, dobra… Jako sam se povukla, ne izlazim, ne druzim se, gotovo da ne ucim, ne pricam sa roditeljima… Vise nemam zelju da se borim sa ovim… Imam 22 godine, visoka sam 157cm i imam 51kg… Meni je to jako puno i zeljela bih da imam 46… Izgubila sam menstruaciju, zubi mi se jako kvare, stalno sam depresivna… pila sam i antidepresive i sedative i ko zna sta sve nisam pila ali ne vrjedi… jednostavno mrzim sebe… Da li neko ima ideju sta da radim…

By: Mila

Mila — Sun, 09 Jan 2011 11:00:13 +0000

Hvala puno na ovom divnom odgovoru i na podrsci, verujem da nam je svima preko potrebna i od velikog znacaja! :) Volja sve pobedjuje! Evo ja sam na samom pocetku da je snagom svoje volje i podrskom majke i sestre opet pobedim bez ikakvih lekova koje mi je prepisivali psiholozi. Tesko jeste, pretesko! Verujem da ce mi i danas biti jer mi je tek 3 dan kako ne povracam a to je bila retkost jer nisam mogla da izdrzim ni toliko. Nadam se da necu opet da podlegnem iskusenju, s’obzirom da mi nije prvi put da sam “presekla’ i rekla STOP. Ova iskustva sto sam ovde procitala su mi MNOGO MNOGO pomogla da jos vise istrajem ovog puta. Definitivno. Nekad nismo ni svesni u kakvom smo problemu i mislimo da ce se on sam od sebe resiti vremenom, ali NECE. To je cista zabluda sa kojom ja vec godinama zivim. Pustila sam da me voda nosi i prepustila se, nisam izgleda istinski ni bila svesna da cu tako unistiti svoj zivot, kao sto sam vec unistila najlepse godine. Sad imam 25 i ovo je za mene jedna velika bitka iz koje zelim da ovog puta izadjem kao pobednik a ne kao gubitnik, zelim da opet budem jaka osoba i da ponovo pocnem da cenim i volim sebe a i da me drugi takvu vide. Moramo da prihvatimo cinjenicu da smo bolesni i da se uhvatimo u kostac sa tim. Inat nam moze pomoci da se otrgnemo iz ovog pakla i preporucujem svim devojkama koje imaju isti problem da postave sebi cilj svakog dana za taj dan da istraju, i da pokusamo da nasom unutrasnjom snagom preguramo svaku krizu koja se javi i koja je svima jako teska i mucna. Ukoliko neka od devojaka zeli, ja bih volela da ostvarimo neki kontakt i da se zajedno borimo i izborimo. Ostavicu ovde moju adresu pa bih volela da jos danas vidim meil neke od vas :) Najbolje cemo se medjusobno razumeti jer prolazimo kroz isti pakao i mozemo jedna drugoj biti najbolja podrska.
Puno srece svima!
milagrbovic@yahoo.com

By: Ksenija

Ksenija — Sun, 09 Jan 2011 09:30:43 +0000

Mila, hrabrice, hvala ti što si nam svima toliko verovala da podeliš svoju priču sa nama! samo napred, pobedi bulimiju, kako igor reče korak po korak! držimo ti svi palčeve da se izboriš sa tom mučnom i teškom bolešću.
što se tiče oticanja pljuvačne žlezde, malo sam pogledala na netu (http://jada.ada.org/cgi/content/full/135/5/613
http://www.biologicalpsychiatryjournal.com/article/S0006-3223(98)00221-2/abstract
http://emedicine.medscape.com/article/286485-overview)
i piše da to nije uopšte retko, već da je, prosto, deo kliničke slike bulimije. jedino se ovaj prvi članak bavi reverzibilnošću, i, da, sjajna vest! izgleda da je to uvećanje reverzibilno, tj. kada se izlečiš, smanjiće ti se žlezde.
nadam se da sam ti odgovorila na pitanje. pitaj ako možemo još nešto da odgovorimo. iako niko od nas nije stručan, svi smo dobronamerni :)
ne daj se, samo hrabro, dan po dan!
pozdrav

By: Igor Vujičić

Igor Vujičić — Sun, 09 Jan 2011 00:19:34 +0000

Mila, i ja tebi i svim ostalima koje pate od ovog problema držim “fige” i nadam se da ćete ga pobediti.
Nisam lekar da ti dam odgovor na tvoje pitanje, jednostavno, članak je bio način da se i o ovoj temi otvoreno govori i možda tako u razmeni mišljenja i iskustava dođe do nekog rešenja. Lekar koji te je pregledao je u pravu kada kaže da smo svi različiti, jer da nismo, onda bi se ovaj problem sa bulimijom mnogo lakše rešavao.
Nadam se da će taj problem sa pljuvačnim žlezdama da se reši. Možda je to zbog želje za hranom, jer kao što znaš, svaki put kada razmišljamo o hrani, pljuvačne žlezde izlučuju pljuvačku. Telo se bori protiv sebe, a ti samo razmišljaj pozitivno i ne dozvoli da te nagon pobedi. Veruj mi kad ti kažem da jaka volja može čuda da napravi. Ovde na sajtu o trčanju često pričamo o tome kako sami sebe pobeđujemo tako što postavljamo ciljeve i ostvarujemo ih. Ni maraton nije nešto neostvarivo, ja sam kao i mnogi usudio se i… uspeo.
Ti imaš svoj cilj, dosegni ga, ostvari ono što želiš, budi uvek u društvu pozitivnih osoba. Emotivni problem je uticao da ti opet priča krene u lošem pravcu. Nisam spiholog, ali zvuči mi da bi trebalo da rešavaš i taj problem, jer je to možda i uzrok ponovnog pojavljivanja bulimije. Jednom si uspela da je se rešiš, vidiš, moguće je pobediti bulimiju. Neka ti bog da snage, a mi ti dajemo našu podršku.
Lakše će ti biti kada postavljaš parcijalne ciljeve, kao na primer: danas želim da uradim to i to, sutra ovo, za nedelju dana ono, za mesec to… i tako dalje. Nađi nešto lepo što će da ti oplemeni život i otvori ti neka nova vrata interesovanja. Nije hrana ono o čemu treba maštati, sanjati i uživati. Ovo što si se javno javila je znak da želiš promenu. Ostvari je. Zamisli. Pobedi.

By: Mila

Mila — Sat, 08 Jan 2011 23:30:41 +0000

Dragi moji, volela bih da svoj problem podelim sa vama, i ovo mi je prvi put da pisem o ovome javno. Sve je pocelo pre 8 godina kada sam preko noci odlucila da oslabim jer sam bila malo punija i samim tim nezadovoljna sobom i svojim izgledom. Toliko da bila odlucna u tome da sam smrsala oko 14kg za par meseci tako sto sam jela samo jabuke i sirovo povrce. Najgore od svega je to sto sam se u tom periodu najvise razvijala. Imala sam 16godina. Izostala mi je menstruacija na 8 meseci, pa sam morala da pijem kontraceptivne pilule da bi se sve vratilo u normalu. Lekar mi je rekao da sam na granici da upadnem u anoreksiju ako tako nastavim. Uplasila sam se i pocela da jedem i vrlo brzo povratila nekoliko kilograma. Za bulimiju sam prvi put cula i videla preko jedne serije i secam se da sam se zgrozavala i nisam mogla da verujem ni razumem kako neko to moze da radi. Da bi se meni sve to desilo, nakon kratkog vremena. Pocelo je tako sto sam se jedno vece prejela da mi je stvarno bilo muka i morala sam da povratim…osetila sam pritom neverovatno olaksanje a samim tim me nije grizla savest od velike kolicine kalorija koje sam unela. Posle par dana desilo se opet isto…malo po malo i pocela sam da povracamm svaki dan, po nekoliko puta dnevno. Dugo sam to krila i tako mi je i odgovaralo jer sam jela sve a nisam se gojila…mislila sam da mogu da prestanem sa tim kad god hocu ali sam se debelo prevarila. Evo proslo je 7 godina ja i dalje imam isti problem. Lecila sam se, isla u studensku polikliniku, i kod mnogih psihologa privatno…pila sam antidepresive i lekove za emocionalnu smirenost jer sam vremenom postala jako nervozna i nepodnosljiva i za sebe i za okolinu. Zeludac se godinama toliko prosirio da sam ja mogla da unesesem u jednom obroku kolicinu hrane za 5 odraslih osoba. Jela sam dokle god je moglo da mi stane. Lekovi su mi pomogli ali sam samoinicijativno prestala da ih pijem posle nekih 6 meseci jer sam imala osecaj da mi vise ne trebaju i da sam se izlecila, stvarno sam to i osecala. Nisam mogla da verujem da sam radila te stvari i bila toliko opsednuta hranom da sam je cesto cak i sanjala. To je trajalo neko vreme, onda mi se desio neki emotivni problem koji me je skroz unistio i ucinio da se skroz srozam i opet prestanem da cenim sebe. Taj period je trajao oko pola godine da bi se opet jednog dana desila ista stvar, opet sam pocela da jedem i povracam…prvo je to bilo jednom nedeljno, pa dva puta…evo sad povracam opet svaki dan i jedem nenormalne kolicine hrane. Mnogo para sam potrosila samo na slatkise i peciva…ma ne biram sta jedem. Umem da opustosim ceo frizider u samo jednom obroku. Ne moze da me zasiti i zadovolji normalna porcija. Moji roditelji su bili upoznati sa problemom ali da mi se to opet ponovilo zna samo mama kojoj sam rekla pre nekoliko dana. Lekovi koje sam uzimala su dosta skupi i cula sam da od njih mozak “zatupljuje” a sama sam primetila da mi je koncentracija jako slaba pa skoro nikakva i da se mnogih stvari ne secam, prosto imam rupe u secanju. Zelela bi jakom voljom i autosugestijom da preguram taj krizni period. Proslo je samo dva dana kako sam u tome istrajala. Molim se Bogu svako jutro za taj dan da izdrzim i ne pokleknem, da mi da snage. Primetila sam skoro da mi se lice skroz uoblicilo i prosirilo, kao da je nateklo u donjem delu vilice. Danas sam bila kod doktora i rekao mi je da je to od povracanja i da su mi pljuvacne zlezde uvecane ali i da ne zna da li to moze da se vrati kao sto je bilo u normalu jer je sve to individualno. Jednom kad se struktura poremeti tesko moze da bude isto. Jako sam se uplasila da mi ne ostane tako zauvek. Zanima me da li neko zna da mi odgovori da li ce ukoliko prestanem sa povracanjem moje lice biti opet ko nekad? Mozda Igor zna? :) Pomislila sam prvo i posumnjala na stitnu zlezdu ali je ultrazvuk pokazao da je ona normalna i da su hormoni u granicama normale. Samo su mi pljuvacne zlezde mnogo uvecane.
Hvala unapred svima…ja bih jos pisala ali mislim da sam i sa ovim preterala :) Drzim fige svim devojkama koje su u problemu i iskreno se nadam da cemo ga pobediti.

By: M@rry

M@rry — Sun, 03 Oct 2010 16:05:23 +0000

I ja mogu da se prikljucim klubu bulimicara…Od ove “posasti” bolujem vec vise od 10 godina,neverovatno,ali istinito!Kao mladja sam bila veoma aktivna-skola,folklor,odbojka…a onda sam se sa porodicom preselila u drugo mesto,gde su mi jedine aktivnosti bile skola i hrana.Sa svojih 15 godina,i 176cm visine,imala sam 73kg!!!Nedugo zatim,moja majka je preminula zbog karcinoma,i ja sam pocela da izbegavam hranu,i da mrsavim na nervnoj bazi,ali ne previse.Zarazila sam se salmonelom nakon godinu dana,i od tada,imam i bulimiju…Najduzi period koji sam uspela da sastavim,a da ne povratim hranu,bio je 10 dana.Pokusavam da se suzdrzim,ali kao sto vec svi znate,jace je od mene.Za moj problem znao je samo moj brat,ali on sada misli da sam izasla na kraj sa tim!Tata i maceha su me u vise navrata vodili na razlicita ispitivanja i analize(jer sam omrsala)ali nalazi su sjajni!!!U srecnom braku sam oko godinu dana,imam 25 godina,55kg,178cm,ali i dalje zelim da oslabim ,bar jos malo.Cim osetim da me farmerke malo “stezu”,ili da mi “kipi” sa strane,pocinje histerija…..Skupljam hrabrost da kazem suprugu za svoj problem,nadam se da cu uspeti,i uz strucnu pomoc prevazici bulimiju….