Atletska anoreksija

Postoje razne spekulacije vezane za povećani rizik od poremećaja u ishrani kod atletičara. Teško je locirati tačan uzrok tome i postavlja se pitanje šta je presudno, genetika, životni stil ili oboje.

Anoreksija (lat. Anorexia nervosa) je u suštini težak gubitak apetita psihološke prirode, a uzrokuje nastanak velikog straha od jela i debljanja. Anoreksija nastaje postepeno, željom da se smrša par kilograma. Ako se anoreksija otrgne kontroli, može da dođe do stadijuma u kojem osoba uopšte ne želi da jede. Anoreksija je često povezana i sa bulimijom, a 8-9 puta je prisutnija kod žena nego kod muškaraca.  Anoreksija kod ljudi koji treniraju je specifičan oblik ovog poremećaja koji se naziva atletska anoreksija.

Faktori rizika atletske anoreksije mogu biti razni. Držanje raznih dijeta, radi popravljanja kondicije i performansi, posebno u godinama u kojima se telo razvija, često vodi ka anoreksiji. Dijetama bez stručnog nadzora od strane nutricioniste povećava se rizik od poremećaja ishrane, a i brze promene u težini mogu biti faktor. Ovde je za razliku od “anoresije nervoze” takav slučaj da osoba povećava treninge da bi tu energiju potrošila, dakle ušla u kalorijski deficit. Pri tome ne shvata da treba više da jede da bi zadovoljila svoje energetske potrebe.

Nedostatak energije, izazvan ovim putem može da stvori biološku ili psihološku klimu pogodnu za nastanak poremećaja ishrane.  Kada se neke atletičarke povrede, razbole ili promene trenera, gladuju pokušavajući da zadrže liniju… povećavaju šansu da obole od anoreksije.

Simptomi

Prevencija i lečenje atletske anoreksije, odnosno anoreksije nervoze, počinje edukacijom i prikazivanjem činjenica atletičarkama, roditeljima, trenerima i lekarima. U tome može da vam pomogne spisak znakova koji ukazuju na pojavu anoreksije:

• Preokupacija hranom, kalorijama i masi (težini)
• Početak posmatranja sebe kao debele osobe, bez obzira što to niste (pogrešna slika o sopstvenom telu)
• Nastanak  samokritičnosti o sopstvenom telu
• Tajno obedovanje ili krađa hrane
• Konzumacija jačih obroka i zatim odlazak u kupatilo
• Konzimiranje veće količine hrane nego što bi se po građi moglo zaključiti
• Crvene oči, naročito posle odlaska u kupatilo
• Nabrekli  krajnici
• Gastro-intestinalni problemi
• Menstrualna disfunkcija (izostajanje ciklusa)
• Prejedanje i povraćanje najmanje 8 puta mesečno, u poslednja 3 meseca
• Najmanje jednogodišnji period težine ispod normale za godište i visinu (5-15%) korišćenjem ili kombinovanjem: a) manjeg unosa hrane b) izbacivanjem određene grupe namirnica  c) preteranim vežbanjem
• Nepostojanje drugog uzroka bolesti ili poremećaja kojima bi se objasnio pad težine ili zadržavanje niske težine
• Povraćanje ili miris na povraćanje u kupatilu
• Velike fluktuacije težine u kraćem vremenskom periodu
• Periodi gladovanja i posta
• Preterana upotreba diuretika i laksativa najmanje mesec dana
• Kompulzivno, preterano treniranje koje nije deo planiranog treninga
• Nevoljnost da se ruča pred drugima
• Osećaj samokritike posle jela
• Nošenje odeće u slojevima ili trenerki
• Promene respoloženja
• Preokupacija time kako druge osobe jedu
• Konzumiranje dijet-kole ili samo vode

Kako pomoći osobi sa anoreksijom?

Morate da budete veoma pažljivi ako vam se učini da neko koga poznajete ima poremećaj ishrane. Osobe koje su zaista anoreksične ili bulimične često negiraju da imaju taj problem i insistiraju da je sve u redu sa njima. Podelite vašu zabrinutost oko fizičkih simptoma kao što su lakomislenost, hroničan umor ili nedostatak koncentracije. Ove promene u zdravstvenom stanju te osobe mogu biti slamka spasa za njih. Ne govorite direktno o težini i prehrambenim navikama. Ne govorite da je problem gladovanje ili prejedanje, već stavite akcenat na zabrinutost za zdravlje. Ponudite joj da zajedno potražite profesionalnu pomoć.

Loše strane anoreksije

Anoreksija, kao i svaki drugi poremećaj ishrane  je pravi problem i veliki rizik za zdravlje. Kod žena može izazvati srednje teške do životno opasnih stanja: menstrualna disfunkcija, smanjenje nivoa estrogena, osteoporoza. Sve ovo je rezultat neuhranjenosti koju anoreksija prozvodi.

Izgleda neverovatno da atletičarke koje su pojam zdravlja, mogu da zapadnu u ovako teška stanja. Ipak, pod pritiskom da ostvare rezultat, sportisti se često izlažu rigoroznim dijetama koje često nemaju stručno praćenje od strane nutricioniste. Na žalost u savremenom sportu veoma često težina takmičara dolazi u fokus, s obzirom da se neretko i treneri i takmičari/ke vode Kako takmičarke moraju biti u stanju da se izbore sa konkurentkinjama koje su isto tako mršave. Tada težina postaje fokus razmišljanja, a to je pogrešno.

Dugoročni uticaji na zdravlje mogu biti negativni naročito kod gimnastičarki i maratonki, gde žene misle da moraju da budu jako mršave kako bi ostvarile rezultat. Naročito je opasan period za mlade atletičarke koje još rastu, a zbog neznanja upadaju u anoreksiju. Inače, poremećaj ishrane, poremećaj menstruacije i gustine kostiju su kod žena poznati kao ženska atletska trijada.

Saveti za prevenciju anoreksije

Atletičarke nisu fizički drugačije od ostatka ženske populacije, pa i njima treba dobro izbalansirana ishrana. Sa stanovišta sportskih rezultata, atletičarke treba da nađu pravi balans između održanja konstitucije i čuvanja svoga zdravlja. Saveti za sprečavanje atletske anroreksije su u sledećem:

1. Ne budite suviše izbirljive, ali probajte razne vrste hrane da bi dobile sve potrebne nutrijente.
2. Ako morate da smršate, obavezno budite pod supervizijom sportskog nutricioniste i trenera. Nikako ne preterajte sa mršavljenjem više od 1,14 kg nedeljno. Ako rezultati počnu da se pogoršavaju, treba pojačati ishranu, da bi se kasnije smanjio gubitak na težini.
3. Ako u bilo koje vreme osetite pritisak na vas da smršate, konsultujte se sa nezavisnim stučnjakom- nutricionistom.
4. Ugljeni hidrati treba da su osnova vaše dijete, obezbeđavajući vam energiju da nastavite sa treninzima i takmičenjima. Svako smanjenje unosa energije treba biti od hrane sa dosta zasićenih masnoća, npr mesa.
5. Praktikovanje visoko-proteinskih dijeta je loša ideja, jer one ne daju dovoljno energije za sportske aktivnosti, pa čak ni za minimalno treniranje.
6. Male promene u težini koje se vide svaki dan ili od nedelje do nedelje su najverovatnije promena u nivou tečnosti koje prolaze kroz telo, a ne masnog tkiva.
7. Uvek znate da je dobra ishrana od suštinske važnosti za optimalne rezultate.