Veštački donji ekstremiteti Olimpijske nade Oskara Pistoriusa daju mu čistu i jasnu prednost nad njegovom konkurencijom, “skidajući” 10 ili više sekundi od vremena koje bi imao na trci od 400m kada bi se njegove proteze ponašale kao prirodni ekstremiteti.

To je zaključak obelodanjen u javnosti po prvi put od strane eksperata za ljudske performanse Peter Weyand-a sa Univerziteta “Southern Methodist” u Dalasu i Matthew Bundle-a sa Vajoming Univerziteta.

Weyand-Bundle zaključak je deo pisane debate stila “argument-protivargument” objavljene na internetu 19. novembra u Žurnalu primenjene fiziologije.

Zabrana učestvovanja na trkama

Weyand i Bundle su prvi autori studije koja objavljuje rezultate dobijene kao deo zakonskog procesa žalbe preduzete nakon što je upravljačko telo “Track and Field – the International Association of Athletic Federations” (IAAF) zabranilo Pistoriusu da učestvuje na trkama za ljude bez invaliditeta, uključujući i Olimpijadu.

Stavljajući zabranu Pistoriusu, IAAF je zaključila, na bazi drugih podataka, da Pistoriusovi veštački donji udovi “J” oblika nazvani “Cheetahs” (cheetah – gepard), njemu daju konkurentsku prednost nad takmičarima bez invaliditeta. Međutim, zabrana je zatim oborena žalbom upućenom Arbitražnom sudu za sport (CAS) u Lozani (Švajcarska).

Ovaj slučaj je preloman za kvalifikovanost atletičara sa invaliditetima i regularnost prostetičke tehnologije u sportu. Pistorius se nada kvalifikaciji za Olimpijadu 2012. godine.

Najnoviji zaključak objavljen od strane Weyand-a i Bundle-a analizira naučne dokaze i kvantifikuje takmičarsku prednost obezbeđenu Pistoriusovim “gepard” udovima.

Weyand ukazuje: “Pistoriusova sprinterska mehanika je anomalija, korisna i povoljna, i ona direktno doprinosi lakoći i fleksibilnosti njegovih veštačkih ekstremiteta. “Oštrice” (ukazujući na proteze, zbog čega je Pistorius u sportskoj javnosti poznat kao “blade runner”), povećavaju brzinu za 15-30%.”

Pistoriusovi udovi ispod kolena su za polovinu lakši od udova muških sprintera koji nemaju invaliditet.

Bundle je zabeležio da je veći deo od 15/30-postotne brzinske prednosti koju ima Pistorius objašnjena načinom na koji mu njegove lake “oštrice” omogućavaju da brzo menja položaj udova: “Čak i u poređenju sa muškim sprinterima koji se najekstremnije mogu prilagoditi na brzinu u zabeleženoj ljudskoj istoriji , Oskar Pistorius poseduje vreme potrebno za promenu položaja udova koje je bukvalno van granica! Usain Bolt se smatra pomalo “uvrnutim” s obzirom da on svoje protivnike prestiže sa 2-4% većom brzinom. Pri maksimalnoj brzini, Oskar Pistorius pokreće svoje veštačke udove 15% brže u odnosu na 6 najskorijih rekordera na 100m, uključujući i Usain Bolt-a.”

U posledicama ove kontroverze o kvalifikovanosti, Weyand i Bundle su se složili da početna zabrana nije bila podržana naučnim dokazima i da je u maju 2008. odluka Arbitražnog suda za sport da obori zabranu bila bazirana na nedostatku razmatranih dokaza. Slučaj “Pistorius” je uspešno prezentovala njujorška advokatska kancelarija Dewey & & Le Boeuf.

“Srećni smo što konačno možemo izaći u javnost sa zaključcima za koje je proces izdavanja zahtevao da budu poverljivi sve do sada. Utvrdili smo da “oštrice” obezbeđuju znatnu prednost čim smo analizirali kritične podatke pre više od godinu i po dana”– izjavili su Weyand i Bundle.

Govoreći u ime oba istraživača, Weyand je izjavio: “Divimo se jedinstvenim atletskim dostignućima Oskara Pistoriusa i zahvalni smo na njegovoj spremnosti da podeli sve važne rezultate za opšte dobro sportista i sporta. Mi odajemo priznanje dr Rodger Kram-u sa Univerziteta “Colorado Boulder” čiji trud je bio značajan za objavljivanje ove analize i ranijeg rukopisa koji je sa njom povezan. Takođe želimo odati priznanje radu i podacima dr Piter Bruggeman-a i njegovih kolega koji su doprineli tumačenju ovih zaključaka. “

“Konačno, ” – rekao je Weyand – “takođe pohvaljujemo skorašnji rad naših kolega na amputaciji jednog (donjeg) ekstremiteta koji tumačimo kako bismo pokazali da učinak u trčanju sprintom može biti veštački poboljšan za one pojedince čija su oba donja ekstremiteta veštačka, ali ne i za one koji imaju samo jedan veštački ekstremitet. ”

Weyand i Bundle baziraju njihove zaključke na podacima koji ukazuju da:

1) Pistoriusove lake “oštrice” mu omogućavaju da pokreće udove 15.7% brže nego 5 najskorijih bivših rekordera u trci na 100m.
2) Fleksibilne lake “oštrice” omogućuju Pistoriusu da postigne istu brzinu pri trčanju sprinta primenjujući 20% manje g-sile nego trkači sa prirodnim ekstremitetima.
3) Fleksibilne “oštrice” smanjuju napor mišića koji je Pistoriusu potreban za sprint na manje od polovine napora koji je potreban kategoriji “prirodnih” trkača.

Izvor: Medicalnewstoday.com
No more articles