Nebojša Atanacković: Prva godina dugog triatlona

Ovog meseca sam odradio svoj prvi “pravi” triatlon na Half-Iron-Man distanci: Dolgi Triatlon Logarska dolina 2.80.20 u Sloveniji, sa vremenom 5 sati i 45 minuta. Naravno da ću svoja iskustva sa trke podeliti sa trkačkom komunom u Srbiji ali po starom običaju prvo sledi rezime prethodnog perioda od mog poslednjeg javljanja na blogu Trcanje.rs novembra 2012. iz Valensije.

Prva godina u triatlonu

Nakon duge jeseni u trčanju i maratonske krune, pred kraj godine stigao je i novi bajs ali je nažalost stigla i zima tako da osim jedne probne vožnje sa Tomom, nije bilo prilike za treninge na specijali. Pomisao na trenažer me nikako nije privlačila. Umesto toga odlučio sam da se preko zime bacim na plivanje i teretanu.

U isto vreme sam nekako izašao iz samačke ljušture autodidaktičnog sportiste rekreativca i ušao u proces socijalizacije sa sličnim zaluđenicima. Postavljen je i sledeći  cilj. Triatlon Half Iron Man distanca 2014. Nisam hteo da žurim, glavni prioritet ostaje uživanje u samom trenažnom procesu i stvaranje neophodne baze.

Veroljub je u svojim tekstovima u susret St Poltenu u najmanje reči pokrio sve aspekte rekreativnog loženja na dugoprugaški triatlon. I kako je sve više pasioniranih trkača rekreativaca kod nas, nekako logično obojica smatramo da će talas triatlona tek zapljusnuti Srbiju.

Uglaviti trčanje u every day life još nekako i ide, ali kako spojiti triatlon i porodičnog tipa koji svaki dan odlazi na posao i posle podne hendluje klince po vrtićima i vanškolskim aktivnostima? I to je moguće. Nema gubljenja vremena, gledanja televizije, sedenja na fejsu. Izlazaka u grad, čestog viđanja sa ljudima. Često volim da kažem da triatlon traži celog čoveka. Sa druge strane, trening mora da bude dobro osmišljen i sa jasnim ciljem. Potrebno je izbeći sve nepotrebno bačene kilometre (junk miles).

Triatlon nije prosti zbir tri sporta i treniranjem 9 puta nedeljno, tri puta svaki sport pojedinačno, samo ćete zaglaviti u hroničnu iscrpljenost.

Potreban je neko ko će na osnovu dugogodišnjeg iskustva napraviti savršeni trening plan. Taj čovek sa stalnim prebivalištem u Srbiji  se zove Vladimir Savić.

Rad sa trenerom je otvorio nove vidike, uneo motivaciju i sve ono o čemu je Veroljub već pisao, ali ono najvažnije je da trener pogađa pravu zonu u pravo vreme… A to je ono zaista neophodno za nekog sa ograničenim vremenom i napetom satnicom.

Pet stubova triatlona

 Triatlon počiva na 5 stubova. Tri sporta (plivanje, bicikl, trčanje), trening snage i ishrana. U redovima koji slede moja sažeta percepcija svega toga.Trening snage

Trening snage je dobrim delom implementiran u Vladine treninge na bajsu i plivanju (specifična snaga: plivanje sa lopaticama ili vožnja uzbrdo ili u visokom prenosu) ali mu se ja rado vraćam u zimskim mesecima odlascima u teretanu. Dobra stvar u triatlonu je što se po pravilu tri sporta naizmenično smenjuju tako da kros trening sam po sebi preventivno deluje protiv trkačkih povreda koje vrebaju iza ćoska ukoliko ste samo trkač i trenirate 5-6 puta nedeljno…

Plivanje

Za mnoge triatlonce plivanje predstavlja problem u početku. Kad si na bajsu ili u patikama i hoćes brže – ti ubrzaš. Ali to ovde ne važi, veća frekvencija nesavršenih pokreta samo stvara još veći otpor. Imao sam tu sreću da sam još nekoliko godina pre bavljenja trčanjem rekreativno išao na bazen u pratnji drugara koji je ranije trenirao plivanje. Uspeo sam još  tada da solidno postavim svoje telo u vodi, ali mi je tek Dragana na Plivačkim Avanturama, otvorila oči sa rotacijom tela.

Plivanje je tehnika, tehnika i samo tehnika barem prvih 12 meseci ako ne i mnogo duže od toga.

Realno je nemoguće ubrzati se u plivanju na način kako je to moguće na biciklu ili u trčanju, ukoliko niste u mladosti trenirali plivanje, ali je sa druge strane moguće postići pravilne pokrete koji će vas koštati minimalnog zamora na triatlonskoj trci i neko pristojno vreme, to je donekle ono čemu težim.

Bicikl

Na bicikl sam konačno seo polovinom februara. Prošle godine dosta sam vozio MTB uglavnom kao regenerativni trening između jakog trčanja. Sa Vladimirom Savićem sam se prvi put susreo sa intervalima i specifičnim treninzima po zonama, nešto što sam sebi nikako ne bih mogao da prepišem. Najveći deo vremena na samoj trci otpada na bicikl pa je bilo logično da tako bude i na treningu, pogotovo sa lepšim vremenom koje se približavalo. Do momenta trke uspeo sam da prevalim i prvih 2.000 km na bajsu ove godine.

Trčanje

Najveća novina u trčanju je bilo čuveno “spajanje” ili popularni BRICK. Osetio sam šta znači trčati na umornim nogama i to su maltene bili jedini trkački treninzi ove sezone. Spajanja bi obično radili dva puta sedmično, jedno kraće tokom radne nedelje gde bi i sekcija na biciklu i u patikama imali formu intervala. Potom bi došlo jedno dugačko spajanje nedeljom gde bi se sat vremena trčanja lepilo na 3-4 sata vožnje na bajsu. Učešće na polumaratonima se svelo na Beogradski koji sam u punom treningu istrčao za 1:37 – 5 minuta brže nego prošle godine na istom mestu.

Ishrana

Ako sam imao jasan cilj da u radu sa trenerom optimizujem svoje vreme dok treniram,  ishranom se koliko toliko trudim da ostvarim svoj puni potencijal umesto da kočim svoje telo. Zato sam potražio savet nutricioniste. Međutim, odmah da razjasnim, tu sam dosta strejt, volim meso i ne pale me priče o veganstvu, te potražih savet kod „stare škole“ Ljubomira Pfafa koga sam na netu pronašao u zemunskom Intermedu. Dobio sam uz malo truda ostvarivu sportsku proteinsku dietu sa periodizacijom obroka koja bi trebalo da mi metabolizam usmeri u pravcu masti. Još samo da ostvarim doslednost  u pogledu ishrane koji sam sebi postavio na treninzima.

Plan i trka

Originalan plan nije bio da ove godine stignem do Half Iron distance, što sam prvobitno ostavio za sledeću godinu. Iako je čak četvoro ljudi iz Beograda išlo na St Polten, bilo mi je suviše rano da posle svega par meseci na drumašu ulazim u tako nešto, pogotovo što sama startnina nije nimalo jeftina. Dobra prilika da prvi put osetim prelaze pojavila se na Beogradskom sprint triatlonu koji je posle duže pauze ove godine organizovan na Adi. Pančevo se poklopilo sa sestrinom svadbom te sam morao da preskočim. Međutim, Patrik, prijatelj i poslovni saradnik iz Slovenije  i isto tako sportista, mi jedno jutro prosledi link trke koja se prvi put održavala kod njih ove godine: Dolgi Triatlon Logarska Dolina 2.80.20 Privuklo me je živopisno mesto održavanja, vožnja na bajsu od tačke A do tačke B bez nekih krugova i naglih okreta i na prvu loptu odlučismo da se prijavimo.

Sama trka je odličan primer da za dugi triatlon nije potrebna bombastična organizacija jednog ironman-a i da dobra volja i skromnija produkcija su u stanju da naprave ovako nešto, naravno uz neophodnu podršku lokalne zajednice. Trku je organizovao lokalni klub Tri Celje .

Plivački segment od 2 km se odvijao na Šmartinskom jezeru u blizini Celja, odakle se potom vozilo 80km u smeru Logarske doline, na samoj granici Austrije i Slovenije sa ukupnom visinskom razlikom od skoro 1000 metara. U očaravajućem okriženju Logarske doline koja je sa tri strane stešnjena Savinjskim Alpima se održavao trkački segment, ispostaviće se veoma zahtevna kombinacija brdskog trail trčanja po kamenju i korenju sa konstantnim usponima i spustovima po neravnom, i 400m visinske razlike.

Možda i suviše ambiciozno za prvi put, ali kako mi cilj nije bilo vreme, već uspešan završetak trke prihvatio sam izazov, uz prethodni blagoslov mog trenera. Treninzi su se odvijali po planu, to jest ja sam ih dosledno sprovodio i nekako nisam imao bojazan da mogu da se oprobam na ovoj dugoj distanci već ove godine. Treba spomenuti da (još) nemam aero-bike i da se prosto ne osećam kompatibilnim za neku trku na ravnom terenu. U tu ruku mi se ova trka jačanja a ne jurenja rezultata učinila primamljivijom od nekog masovnijeg događaja u daljem inostranstvu.

Kako bih sebe naviknutog na ravnicu malo i psihički pripremio na uspone, vikend pre trke moja porodica i ja smo posetili dragu rodbinu u Brusu u podnožju Kopaonika, gde sam u divnoj prirodi dva dana prevezao 150 km sa 2500m visinske razlike uključujući i uspon na sam Kop preko Krive Reke.

U četvrtak popodne supruga i ja smo krenuli put Slovenije, sama trka se održavala u subotu. U petak ujutru nakon poslovnog sastanka u mestu Žiri kod Škofja Loke uputili smo se sa našim slovenačkim domaćinima Patrikom i Mašom ka Celju obilaznim putem preko same Logarske doline kako bi osmotrili biciklističku trasu unazad, spuštajući se kroz klisuru i dolinu reke Savinje. Jedva smo stigli na brifing u samom Celju, odakle smo se uputili ka Šmartinskom jezeru kako ne bi morali da lutamo sutradan ujutru neposredno pred start. Jezero i startnu zonu smo jedva pronašli i tek oko osam uveče umorni  stigli do hotela. Prva greška: za ovako napornu trku neophodan je dodatni dan odmora, umesto toga proveo sam skoro pa 6 sati u autu iako sam prethodnog dana tek doputovao: počela je da me hvata nervoza.

Prespavali smo u Terme Dobrna na 8km od starta, Naravno budio sam se milion puta da bi konačno ustao oko 6, a u 8 dospeli na start zakazan za 9 sati. Novo neiskustvo: 60 minuta je premalo da se postavi i proveri bajs, izlepe svi brojevi, namesti sva oprema za T1 i T2. Bilo kako bilo, i uz pomoć Patrikove supruge i ostalih učesnika, nekako smo se sastavili i na vreme pojavili na startu iz vode. Zvuk sirene i idemo, sledećih skoro pa 6 sati konstantne aerobne aktivnosti predstavljale su zaista novo iskustvo za mene.

SWIM LEG Celje Šmartinsko Jezero 

2 km | 36:10 @ 20:15 min/km

Zvanična dužina staze 2km, Garmin izmerio 1.8km i meni se čini da je staza bila za nijansu kraća ili sam ja dobro pogađao tačke okreta, sve u svemu odličan osećaj i dobra pozicija za vreme i na kraju plivačkog dela. Start iz vode, dobro sam se namestio i krenuo jako po Savićevom planu da bih posle nekoliko stotina metara usporio, našao svoj ritam i koncentrisao se na tehniku. Voda je bila mirna i topla, imao sam duge i precizne zaveslaje i po sopstvenom osećaju solidno rotirao. Poslednjih 400m pojačao rad nogu. Kažu da sam izašao među boljima na plivanju. Sudeći po bajsevima kojih je bilo poprilično na parkingu, bilo je tako…

BIKE LEG Celje – Logarska Dolina 

80,46 km | 2:57:16 @ 27,20 kph

Na bajsu sam imao dobar osećaj gotovo sve vreme. Nisam hteo da koristim pulsmetar i vozio sam na osećaj u Z3. Prvih 35km uglavnom po manje više ravnom ili blago valovitom terenu bez ikakvih problema i sa uživanjem u vožnji. Posle Mozirja kad smo uhvatili glavnu magistralu sam imao čudan i na svu sreću prolazni bol u leđima. Oko 60km sam primetio problem sa mojom dotrajalom gumom koju sam izgleda prepumpao, ali je to na svu sreću izdržalo do kraja. Od 50km sam obarao tempo u skladu sa usponom koji je postajao sve primetniji i mislim da sam tu dobro odradio posao. Krajnji uspon je prošao lakše nego što sam se nadao i sve u svemu sam veoma zadovoljan partijom na biciklu, izgledalo mi je da sam se solidno štedeo, ali teško je to proceniti prvi put.

RUN LEG Logarska Dolina 

21,00 km | 2:04:05 @ 5:53 min/km

Komplikovana staza kakvu baš nisam očekivao a još manje se pripremio. Da je staza bila iole pitomija mislim da bih se izborio sa pace-om oko 5m15s ali neprestane promene ritma i gotovo polovina deonice po kamenju, korenju, stepenicama, jarugama su me naterali da budem više nego konzervativan i ne zalećem se previše tako da je na kraju ispalo oko 60 minuta prvi krug i 65 minuta drugi krug, i na kraju sasvim solidnih 5:45 na prvom dugom triatlonu sa zahtevnom konfiguracijom i trail trčanjem.

Sama trka je veoma dobro organizovana, mali broj učesnika (nas pedesetak) putevi nisu komplet zatvarani ali sve glavne raskrsnice je obezbeđivala policija odnosno redari. Više nego dovoljan broj bogato opremljenih okrepnih stanica i tokom vožnje i na samom trčanju. Masaža posle trke, bogat ručak, okrepa sve uključeno u cenu startnine koja je iznosila 80 EUR za rane ptice.

Šta je sledeće?

Sledeći korak – Bor verovatno propuštam zbog planiranog porodičnog letovanja, ali ukoliko nabavim neopren na vreme – najverovatnije repriza Half Iron Man-a krajem septembra u Beogradu na Adi. Biće to prva, nezvanična trka ovakvog tipa kod nas, svakako nešto što će ući u anale domaćeg triatlona – najbrže rastućeg rekreativnog sporta na planeti!

Za kraj velika pohvala za organizatore i topla preporuka svima koji požele da se sledeće godine.upute na Half Iron Logarska Dolina, verovatno najživopisnija lokacija za dugi triatlon na Balkanu a i šire!

Logarska dolina, photo by Nebojša Atanacković