#oslobodibeograd je kampanja Zimske škole trčanja. Šta nam novo spremaju u Beogradskom trkačkom klubu, pitali smo Ivana Radenkovića, glavnog trenera kluba.

Znajući da ovaj sajt čitaju prvenstveno mladi ljudi, koji nemaju mnogo kilometara u nogama – koliko je teško spremiti se za polumaraton?

Proprema polumaratona može da bude i teška i laka. A šta će biti od ta dva zavisi od nas. Nije teško – pogotovu ako imamo u vidu da je Beogradski polumaraton, najveći kod nas u zemlji,  za 6. meseci, to je sasvim dovoljno vremena da se spremi za tu distancu da se istrči postepeno, polako i bez velikih muka čak i potpuni početnik.

Međutim, ako se za polumaraton odlučimo u februaru, ili martu, imamo nedovoljno vremena  i onda je ta priprema mučna, teška, sa neizvesnim rezultatom, a i oštećenja lokomotornog sistema su moguća.

Za koga je Škola trčanja namenjena? Ko bi odmah trebalo da se prijavi i zašto?

Namenjena je upravo za čitaoce sajta trčanje.rs /Smeh/ – naravno, mislim na ljude koje trčanje zanima, koji vole da trče napolju, manje na traci, koji vole i žele da vide napredak u svojoj kondiciji, koji žele da istrče prvi polumaraton, koji žele da smršaju.

Namenjena je i svima onima koji ne umeju ili ne vole da trče sami, kojima fali motivacija, i podela trijumfa nakon istrčanog treninga.

Negde kao posebnu ciljnu grupu vidimo i ljude koji sede više od 8 sati za kompom,  bilo na poslu, bilo na fejsu :)

Untitled design

Po čemu je Beogradski polumaraton poseban? Lakši ili teži od drugih?

Poseban je zato što je naš :) Trči se po nama poznatim ulicama, i svake godine je sve više učesnika, ali i navijača, što atmosferu čini nezaboravnom. Nije monoton, ima blagih uzbrdica i nizbrdica, prelazi se reka i upoznaćete Brankov most na način kao nikada do sada :) (hint – to je uzbrdica).

Za obaranje ličnog rekorda nije najbolji izbor. Ne bih rekao da je teži od drugih, ako i jeste – adrenalin domaćeg terena to neutrališe. U svakom slučaju idealan je za prvi polumaraton za beograđan(k)e.

Šta nudi Škola trčanja, zašto bi ljudi trebalo da se prijave – umesto da treniraju sami?

Škola trčanja, pre svega, nudi jedan isproban i uspešan sistem treninga koji je pripremio već preko 700 ljudi. Obećavamo da ćete, dolaskom i redovnim treniranjem sigurno spremiti telo da polumaraton istrči lako.

Ona stvara i održava i sistem podrške, drugih trkača, trenera i celog tima – tako da odustajanje postaje nemoguć izbor.

Ono što je nemerljivo, a verovatno najvažnije je da je Škola ulazak u jedan novi, bolji svet – optimističniji, zdraviji, zgodniji. Nudi mogućnost da oslobodiš svoj potencijal, energiju, kreativnost, emocije, na zdrav i održiv način.

#oslobodibeograd (3)

Zašto je lakše u grupi – da se spremimo, trčimo, održavamo motivaciju?

Fenomen grupe je poznat i u drugim disciplinama, iako postoje trkači koji više vole da trče sami, moje iskustvo rada sa početnicima pokazalo je da je grupni pristup nezamenjiv. Grupa napreduje zajedno, na neki način delite sve izazove i napore. Lakše je kada vidiš da je i drugima podjednako teško. Zajedničke su vam i potrebe, pričate o svemu, grupa ostaje zajedno i posle trčanja i priča o trčanju. Dok se trči priča se o svemu ostalom :)

Kao što ljudima ostaju drugari iz vojske, tako i trkači koji zajedno spremaju polumaraton razviju neraskidiva prijateljstva. Ili nešto više :)

Kako izgledaju treninzi i gde se održavaju?

Nema prosečnih – svi su natprosečni :D Škola trčanja predviđa tri treninga nedeljno:

  • Utorak i četvrtak 19h, donji grad Kalemegdan (presvlačimo se i ostavljamo stvari na splavu Kolos).
  • Subota 10h, Ada Ciganlija, kafe “Šuma”

Treninzi su naravno, jasno struktuirani – svaki se sastoji od tri celine:

  • zagrevanje – 5.min laganog trčanja + 5 minuta dinamičkog zagrevanja
  • glavni deo treninga – 15 minuta vežbi snage ili tehnike trčanja + trčanje (trening intervala, tempo treninga, fartlek, brda i vikend LSD)
  • cool down / istezanje – 5 min lagano istrčavanje + istezanje sa elementima joge

Pošto nam nailazi hladniji period jeseni i zime, dešavaće se da neće uvek biti uslova da se rade vežbe snage (trbušnjaci, leđnjaci..), ali svi polaznici od trenera dobijaju domaći zadatak koji odrade u svom stanu.

Posle ovog “zvaničnog” dela skoro uvek nastavljamo druženje, bilo na Adi, bilo u gradu.

Kakve programe Škola nudi?

brc apatin

Ponosni smo da je škola prilagođena svim nivoima fizičke pripremljenosti. Od potpunih početnika do brzih polumaratonaca, svako u Beogradskom trkačkom klubu ima svoju grupu prilagođenu nivou kondicije. U grupe se delimo na početku Škole trčanja, na osnovu testa.

U klubu imamo 5+1 grupu:

  • crvenu
  • narandžastu
  • žutu
  • zelenu
  • plavu

I Serbia Running Project, subelitnu grupu trkača, koji polumaraton trče oko 1:20.

Prateći želje i komentare naših dosadašnjih polaznika, podelili smo kurs na dva dela:

Osnovni  – koji prolaze svi, a nakon tri meseca se  odlučuju da li žele da rade master rad iz Challenge programa ili iz Wellbeing-a

Challenge program podrazumeva pripremu za Beogradski polumaraton, bili istrčavanje prvog polumaratona, bilo popravljanje ličnog rekorda za trkače koji su ga već trčali.  Karakteristiše ga progresivno povećavanje kilometraže, za početnike, i rad na intenzitetu za one koji žele da obore lični rekord.

Za raliku od Challenge programa, Wellbeing podrazumeva održavanje stečene kondicije gde obim treninga ne prelazi preko sat vremena trčanje, a intenzitet je umeren. Kao i kod vožnje bicikla, prva tri meseca su kao prva tri obrtaja, teški, al neophodni, a posle sve ide lako i sa uživanjem. Takav je i Wellbeing nakon prva tri meseca.

25. aprila, na dan Beogradskom maratona – svi zajedno krećemo na start, svako na svoju trku, jedni na 5km fun run, drugi na polumaraton. Nakon završetka – zajedno slavimo uspeh na velikoj žurci na cilju. Nema razlike, kilometraža u ovom slučaju nije bitna :)

Ko radi sa trkačima?

Od prvog semestra Škole trčanja iznova se trudimo da podižemo kvalitet. Tada je postojao jedan trener, u prošlom semestru imali smo kapitene, a novost u ovoj zimskoj Školi trčanja je ceo BRC pro trenerski tim.

Moj Trenerski tim čini pet mladih i stručnih trenera, DIFovaca. Svi oni su već trčali polumaratone, maratone, trčanje je njhov životni stil. Pored stručnog, trenerskog znanja, edukovani su kao komunikatori, senzbilisani su posebno za potrebe početnika u trčanju. Prošli su i kurs prevencije povreda, posebno trkačkih, tako da će umeti da odgovore na sva pitanja i nedoumice početnika.

Svaki od njih zadužen je za po jednu grupu trkača, oni pišu program, prilagođavaju ga individualnih potrebama trkača. Vode svoje grupe na trke i uvek su tu za njih.

Postoje li, da ih tako nazovemo, extra curriculum aktivnosti?

Ako misliš na žurke, druženja i slično – itekako. One su sastavni deo Škole trčanja, planirali ih mi ili ne, dešavaju se sada već i spontano. Planirano – volimo da slavimo svoje uspehe i nakon svakog većeg događaja obavezno pravimo žurku. A o našim žurkama se priča i posle njih :)

Pored Škole trčanja, novitet  u zimskom semestru su i BRC Series – serija trka koje se dešavaju jednom mesečno – idealna prilika da BRC-ovci i BRC-ovke testiraju formu, ali i da otvorimo vrata za sve prijatelje i druženje koje je neminovno.

Šta je tvoja najveća spoznaja posle 4. semestra, da li je Škola nekako promenila i koncept kluba i treniranja?

Mislim da smo se i mi sami jako puno promenili od 2011. do sada, iz RRC trčanje.rs preko Beogradskog trkačkog kluba, ranije smo, čini mi se, bili više “strejt”, imali smo treninge, putovanja i to je bilo to. Kako smo krenuli da se širimo, rastemo, postali smo privlačni i ljudima kojima je trčanje više od treniranja, zabava, fitnes koji se uklapa u svakodnevni život, i verujem da se tu desila ta kvalitativna promena, da je odjednom klub postao žurka u pokretu. Sada se posle treninga odlazi na pivo, izlazi se, najavljuju se žurke. Ove godine po prvi put u Ljubljani ostajemo dve noći upravo da bismo ljudima priredili jedno takvo BRC iskustvo. Dakle  – druženje je ključ.

Drugi deo, koji je zapravo kontrateža ovom gore navedenom je profesionalizacija.  Najbolji treneri, maksimalna usluga – dobri uslovi za rekreativno trčanje. Da nema ovog drugog prvo bi se prelilo u zabavu i motivacija bi se izlizala. Ovako stalno imamo dva jaka zamajca koji su, verujem, najbolje od oba sveta, između kojih se dešava savršena dinamika, rast i promena.

*********************

Upiši BRC Školu trčanja – prijavi se ovde