U najdužim atletskim disciplinama žene su u manjini, a kada upoznate jednu mladu, svestranu, veselu i nadasve pozitivnu osobu kao što je Anja, pomislićete da će ovaj trend uskoro da se promeni. Jer Anja kreće nezaustavljivo, uz osmeh na licu i očima punim vedrine i energije na trku. Koju? Ultramaraton!

Dan kada sam upoznala Anju: kros Partizana na Adi

Da bi vam bilo jasno šta je to ultramaraton ili njegova skromnija varijanta maraton, treba  da znate da se za ove discipline potrebna višemesečna priprema, uz ozbiljan plan ishrane i vežbanja. Ultramaraton je pravi test volje, upornosti, odlučnosti, psihičke stabilnosti, fizičke pripremljenosti, istrajnosti i požrtvovanosti. Sasvim je jasno da Anja nije obična ni u kom pogledu, a sve što zamisli – ostvari.

Rođena je u Banja Luci 1986. godine, a u Beograd je došla 2006. da studira veterinu. Anja za sebe kaže: “Moja želja i cilj je da što više ljudi animiram, da počnu da trče, da napokon promjene nešto u svom životu i počnu da dišu punim plućima. Poslje istrčanog svakog kilometra i metra osjećam se fenomenalno i želja mi je da se i drugi ljudi tako osjećaju, da budu nasmijani i da bar dok su na stazi zaborave na sve probleme koji ih danas muče. Koliko god ljudi bježe od napora, trčanje nije napor, trčite koliko vam prija i sve dok se osjećate ugodno u svojoj koži.”

Anja se za trčanje zainteresovala uz ples kojim se bavi od svoje treće godine do danas, u čemu se i takmičila. Sada je sa svojim partnerom vicešampion u disku i trener akrobatskih plesova u paru i Latinoameričkih i Standardnih plesova u plesnom Centru. Prve veće distance što se trčanja tiče napravila je na kondicionim pripremama koje su organizovane u plesnom centru pod vođstvom trenera Tamare Popović.

Anja i Slavko na plesnom takmičenju

“Ples je za nju život i tome je sve maksimalno podređeno. Izuzetna je plesačica i plesom se bavi od malih nogu”, kaže Slavko, njen plesni partner i nastavlja: “Ona voli fizičku aktivnost i stalno je u pokretu. Život joj je ispunjen. U toku jednog dana ona realizije toliko aktivnosti, koliko obični ljudi urade za nekoliko dana. Sve to postiže odličnom organizacijom. Nije hvalisave prirode, jer sve sto radi radi za svoju dušu, a ne za druge. U duši je veliki takimičar i stalno se takmiči ali na prvom mestu sa sobom. Anja je jedna svestrana ličnost i postiže prilično zapažene rezultate u mnogim sferama. Vredna je, pažljiva, dobar drug i veran prijatelj. Nije bitno čemu se u životu okrene, za nju je uspeh zagarantovan i uvek će se dočekati na noge.

Anju sam upoznala pre 5 meseci na Adi, gde smo trčale na jesenjem krosu Partizana. Bila sam brža od nje u prvom delu trke, ali me je ona malo po malo pristizala i na kraju ušla u cilj znatno pre mene sa smeškom, kao da se tek zagrejala. Tada smo popričale i shvatila sam koliko pozitivne energije Anja širi oko sebe. Čula sam iz prve ruke kako izgleda trčati prvu trku u životu i to ni manje ni više nego – maraton! Taj svoj prvi, Podgorički maraton i prvu trku u životu je završila u vremenu od 4:51:34. Šta reći… sjajno!

Evo kako je Anja videla to iskustvo: “Sam start, a tek dolazak na cilj je bio veličanstven, kao san, kao da nisam ni trčala, na cilju sam imala energije ne znam ni sama odakle. Adrenalin je odradio svoje, a jaka želja i volja su mi je pomogle da dođem na cilj i sama sebe iznenadim, kao i ljude oko sebe koji još uvijek nisu mogli da vjeruju. Što se kriza tiče, najveća je bila na 30km kada sam ostala potpuno sama, trčala sam a nisam znala ni gdje trčim. Oko mene livade i po koja kuća, a u daljini planine, nigdje žive duše. Ni to nije dugo trajalo, čim sam ušla u neko naselje i vidjela ljude koji su nam davali podršku bilo mi je lakše i noge su same trčale, nisam ni razmišljala o trčanju… muzika me vodila. Dok trčim slušam muziku i to brzu: Drumm & Bass, house, elektro, sve što je brzo. Dokazala sam da se može istrčati maraton bez polumaratona! Sve je u glavi!”

Na Adu sam došla kada sam čula da će Anja trčati ultramaraton 13.marta 2010. godine, toliko sam želela da joj  budem blizu i pružim svu podršku. Toga dana Anja je istrčala  77km 145m za nešto više od 10 sati i 16 minuta! Zaista fenomenalno! Ultramaraton na Adi joj je bila ultramaratonska trka. Iz njene priče i utisaka naših zajedničkih prijatelja koji su je pratili na Podgoričkom maratonu, shvatila sam da za nju ne postoje barijere –  ni fizičke ni umne.

Danijela, naša prijateljica, za nju kaže “Anja se ne druži kao sto se druže prosečni ljudi koji šetaju, piju kafu zajedno, sede po kafićima, telefoniraju, tračare. Ona nema vremena za te stvari. Sa njom se druženje svodi na istinsku aktivnost: salsu, trening, trku, plivanje. Nesebično uvodi druge u taj svet i otkriva im sve lepote sporta i druženja. Anja je pozitivna, vredna, snalažljiva, pouzdana, uporna, neumorna i zrači toplinom. Dobar je čovek i prijatelj. Zvala me je “dušo” i “srce” pre nego što mi je i ime zapamtila”.

Anja na ultramaratonu

Ona sve radi s osmehom! Viđala sam je umornu, ali nikad iscrpljenu. Anja je samo devojka koja se na sjajan način bori protiv svih izazova i problema koje zivot svakom od nas donosi. Ona je jača za svaku prepreku koju preskoči i za svaki kilometar koji istrči i zato je ona pobednik!

Staza nije rezervisana samo za utrenirane pojedince, već za svakoga sa željom i potrebom da pobedi sebe i da se dokaže. Svaka trka ima i moralnog pobednika a Anja je u subotu, 13.marta na ultramaratonu na Adi bila upravo to! Cela Anjina trkačka filozofija se svodi na jednu njenu rečenicu: “Ti trčiš, potreban je samo neko da te malo pogura, ostalo je tvoja zasluga.”

Petar, drug sa plesa, za Anju kaže: “Veliko srce, nežna duša, tvrdoglavi optimista. Uvek nasmejana, mnogo voli, nikog ne mrzi i zato je i mi puno volimo. Mica naša”. Videlo se koliko su je i Petar i Slavko podržavali na ultramaratonu, bodrili je, čekali i navijali, a i Danijela je bila uz nju na samoj stazi i pored staze kao podrška. Zaslužila je sve to naša Anja, a i mnogo više.

Igor o njoj kaže: “Nisam verovao da neko može za prvu trku u životu izabrati maraton, a posle još jednog u Nišu i ultramaraton. Kada je to istrčala , pokazala mi je da su žene mnogo jače i izdržljivije nego što sam mislio. Divim njenoj upornosti i životnom stavu. Kada sam je sreo na zajedničkom treningu šest dana posle ultramaratona, video sam to nasmejano lice i shvatio da joj ni taj ekstremni napor ne može ništa. Ultra pozitivna osoba! ”

Kada prijatelji o njoj ovako govore, jasno vam je da Anja nešto posebno. Jedva čekam Beogradski maraton, kada ću Anju videti opet u njenom elementu, uz more pozitivne energije koju nosi gde god se pojavi. Ona svim stvarima u životu pristupa sa srcem, jer prosto drugačije ne želi i ne zna. Za Anju nema granica, sa takvim stavom čeka je sjajna budućnost. Privilegija je poznavati je i biti njena prijateljica. Upoznajte je i vi i uverite se i sami.

No more articles