Inspiracija za ovaj intervjuu nam je bila slika koja je eksplodirala na društvenim medijima nakon Ljubljanskog maratona – predsednik Slovenije utrčao je u cilj maratona, sa zastavom u rukama. Povela se priča koliko je važno da političari vode primerom ali i telom.

Cilj Ljubljanskog maratona

Cilj Ljubljanskog maratona

Na domaćoj sceni, takvih primera je jako malo ali ih ima! Razgovarali smo sa Balintom Pastorom, (Bálint Pásztor)  poslanikom Narodne Skupštine, predsednikom poslaničke grupe Savez Vojvođanskih Mađara – Partija za demokratsko delovanje, ali pre svega – trkačem iz Subotice.

Hvala ti puno na ovom razgovoru, znam da bi nam bilo lakše i udobnije da smo trčkarali i pričali ali nije ni Skupština loša :) Predstavi nam se  kao trkač, od kada trčiš i zašto?

Razgovor u Skupštini

Razgovor u Skupštini

Znam tačno kada i kako sam počeo,  pre dve i po  godine, tačnije datum je  bio 27. mart. 2014, lak za pamćenje ali nije specifičan za mene ni po čemu sem što sam tada počeo, od tada redovno trčim i sve mi je više deo života.

Kao i većina, počeo sam da trčim zbog toga što sedim petnaest sati dnevno i imao sam višak kilograma, želeo sam da nešto uradim po ta dva plana. Ali sam se zaljubio, krenuo na trke i sada me ispunjava većinu slobodnog vremena.

Sjajno! Koliko dakle, nakon dve godine, koliko kilograma manje?

Ne znam tačno koliko sam imao, ali imam najmanje petnaest manje. Svakako pomaže mršavljenju, živ sam dokaz :)

Balint na trci od 30 kilometara

Balint na trci od 30 kilometara

Reci nam gde i koliko trčiš i kako uklapaš treninge sa poslom?

Ja sam više jutarnji tip, ne mogu da zamislim da dođem kući posle deset sati poslovnih obaveza i onda još moram na trčanje. Živim u Subotici, radim u Beogradu i praktično sam 4 sata u kolima maltene svakog dana.

Sada mi se ustalila praksa da ustanem u 5 ujutro, i odmah odem na trčanje. Trčim u Dudovoj šumi,  moji Subotičani znaju za ovu stazu, ona ima 970 metara i tartan kao podlogu. Nažalost, do šume idem autom, nije baš ekološki, ali meni je važno, jer izbegavam beton.

Tamo sam oko 6, završavam oko 7, u kolima za Beograd sam  oko 8 i od 10 radim.  Prosečna distanca mi je 10km oko 3 puta nedeljno, a vikendom naravno – dužina.

Povremeno se dešava, kada mi kruženje postane dosadno da trčim do Palića, koji je u jesen izuzetno lep i nazad. I to je oko 10 km.

Balint u Kuli, Trka prijateljstva

Balint u Kuli, Trka prijateljstva

Trčiš sam?

Uglavnom sam, nisam član nijednog kluba, ali postoje klubovi u okruženju na Paliću i Subotici, pratimo se na društvenim mrežama i čestitamo na svakom uspehu. Postoji zajednica i primetio sam da su trkači bez izuzetka jako pozitivni ljudi, najverovatnije upravo zahvaljujući trčanju. Za razliku od drugih sfera, nijedanput nisam imao nijedan loš utisak ili kontakt.

Koliko trka si istrčao do sada (ako je broj bitan)  i kakve preferiraš?

Znam tačno koliko sam trka istrčao do sada (smeh). Mislim da svi broje makar do 10! Sedam polumaratona, prvi u aprilu 2015. u Budimpešti i jednu trku na 30km unutar Budimpeštanskog maratonskog festivala, pre mesec dana u oktobru. Bilo mi je bitno da vidim da li mogu preko polutke i hoću li preživeti. Posto jesam, sada mislim da imam osnova za maraton i prijavio sam se već za maraton u Beču, koji pada u  aprilu 2017., mislim na dan od Beogradskog maratona.

Prvi polumaraton u Budimpešti

Prvi polumaraton u Budimpešti

Nama je zanimljiva ova fotografija- Balint trči u dresu Real Madrida i instagram profil kluba ju je preneo !

Možeš li da nam kažeš nešto više o njoj?

Od svoje 7. godine sam navijač ovog kluba. Na trkama učestvujem najčešće u belom dresu Madriđana. U maju prošle godine sam okačio na svoj Instagram profil ovu zvaničnu fotografiju sa jedne budimpeštanske trke na 12 km, i prijatelj mi je par sati kasnije javio da je klub regramovao fotografiju komentarom: “jedan naš navijač na trci u Mađarskoj”.

Ta fotografija je na njihovom profilu dobila više od 400.000 lajkova, a par dana su na prve tri fotke na njihovom profilu bili: Kristiano Ronaldo, Kejlor Navas i moja malenkost. Na to se kaže, ničim izazvan, ali je ovo ipak jako lepa uspomena za mene, koju dugujem isto, ničem drugom već trčanju.

Ovo je super uvod za moje sledeće pitanje, koji su ti ciljevi za trkačku budućnost?

Ja u početku nisam toliko planirao trke, mlađi brat je bio taj koji me je povukao na njih, ali sada mi je plan da istrčim prvi maraton, a posle verovatno jedan ili dva maratona godišnje. Ne mislim da mogu više, niti da trebam, a ukoliko uz to dodam  i nekoliko polumaratona godišnje, biće dovoljno.

Koja ti je trka omiljena, da li ti je važniji rezultat ili lokacija?

Najviše sam trčao po Mađarskoj, u Budimpešti, ali najinteresantnija trka mi je bila pored Balaton jezera, ona se održava u martu.

Svoj lični rekord sam postigao upravo tamo. To je polumaraton u sklopu Balaton supermaratona, 195km je ukupna distanca a kao deo nje je i polumaraton koji prati trasu iz gradića Kesthelj-Sigliget (Keszthely-Szigliget).

Zanimljivo da je cilj na vrhu jedne trđava i trči se bukvalno do vrha, zamislite da trčite od donjeg Kalemegdana do Pobednika. Esada, znao sam da je tvrđava cilj, ali nisam znao koliko je to visoko i koliko je uspon strm. Tako da je taj poslednji kilometar i rekord uopšte bio jako, jako težak, ali utoliko mi je draži!

Lični rekord

Lični rekord

Kada pominjem teške trke, trčao sam i Beogradski polumaraton, sada u aprilu i mogu da kažem da Beograd i Budimešta nisu za poređenje u smislu terena, bio mi je mnogo teži (Budimpešta je prilično ravna).

Beograd - maraton na kome naučimo da Brankov most nije ravan :)

Beograd – maraton na kome naučimo da Brankov most nije ravan :)

Da li i na koji način  ti trčanje pomaže u svakodnevnom poslu?

Ono što možete da pročitate na sajtovima, da trčanje neguje i duh i telo, je svakako istina. Mogu da potvrdim is iskustva, bolje se osećate, lakše se koncentrišete. Onaj ko trči  tolerantniji je prema okolini i kolegama.

Tako da mislim da ne samo da je trčanje privlačno, jer nas vodi na lepe trke, u prirodu koja je magična, pogotovo u jesen (sada je vreme da počnete), već pomaže čoveku da bude bolji u svojoj struci i poslu.

Da li još neki poslanik trči sem tebe?

Nisam pravio anketu (smeh) jer ne spadam u one ljude koji nagovaraju druge da rade ono što smatram da je dooro za njh, tako da ne mogu da budem siguran ko trči.

U prošlom sazivu je profesor  Vladimir Pavićević, na tviteru izazvao ostale poslanike da odmere snage na polumaratonu. Mislim da sam ga prestigao za dvadesetak minuta :D

Čestitao mi je i bila je to dobra šala.

U prošlom sazivu sam jednom prilikom trčao i sa Dejanom Nikolićem, dok smo zajedno bili u Americi.

Ali trkački tim ne postoji (postoji fudbalski).

Kako vidiš ceo pokret trčanja, od SAD preko Evrope do regiona, da li postoji vidljiva razlika?

Svakako postiji razlika u masovnosti i toga koliko se ozbiljno shvata, ali  da se ne lažemo, trčanje je sada u modi. I kod nas i Mađarskoj, da ne pominjemo zapad.

Postoje podaci da je sada 20 puta više trkača na maratonima nego devedesetih. Zašto je tako masovno? Pa svuda možemo da pročitamo da je trčanje dobro zbog toga što je jednostavno, ništa od opreme sem patika vam ne treba, obujete ih izađete na ulicu  i odmah ste trkač.

Oni koji počnu znaju da nije baš tako (smeh) jer npr. sada dolazi zima pa vam odjednom trebaju šuškavci, patike, dodatna oprema, treba se zaštititi da bi se cele godine bavio sportom.

Dakle svuda je u modi ali je na zapadu ipak drugačije, pre par godina sam proveo nekoliko dana u SAD i tamo u 6 ujutro u Vašingtonu možete videti više trkača nego tkz. civila, ulice su pune šarenih majica i rekreacija je nešto što se podrazumeva.

Da sam ja poslodavac, cenio bih da neko u svoj CV  stavi da je  trkač/trkačica. To govori dosta o čoveku.

Kažeš da ima mnogo više trkača “napolju” šta misliš, do čega je to?

Istina je da manje ljudi  trči ovde nego u SAD, ali ja uvek pokušavam da vidim pozitivno i  definitivno vidim da raste broj trkača, svakako je veći nego kada sam ja počinjao i dobra stvar je što zaista ima prostora da narasta svake godine.

Kada pričamo o pokretanju ljudi, vratila bih se na tvoju izjavu: Važno je motivisati primerom, a ne nagovaranjem ljudi da potrče?

Kada nekoga forsiramo da uradi nešto što mi radimo, to može da bude kontraproduktivno, a moje privatno mišljenje je da je upravo trčanje kao sport, najbolji izbor za ličnu brigu o sebi zbog dodira sa prirodom, i dostupnosti. Kod nas je bar vreme takvo da bez obzira na temperaturu, može da se trči.

Da li trčanje treba da se promoviše i kroz politiku, tj. da li je zadatak političara da promovišu sebe kao trkače?

Ako sam te dobro razumeo, pitaš da li trčanju čini dobro kada se vidi da političari trče ili je to čist kontraefekat? (smeh) Mišljenja sam da, bez obzira na posao koji neko obavlja, lični primer je važan i ljudi će na taj način da vide da se trčanjem postižu sjajni rezultati. Bilo da si u politici ili  u drugim profesija.

U trčanju je napredak evidentan, za razliku od drugih poslova i jako je pozitivno jer dobijaš nazad  onoliko koliko uložiš, ni manje ni više.

Kao što je izvesno i  pogoršavanje rezultata, kada nađete izgovore pa ne trčiš dve nedelje na primer.

Da li politika treba da se zalaže za bolju poziciju rekreativnog trčanja u društvu ili je pustiti da se razvija tržišno?

Ovde bih istakao dve stvari: kao prvo ugledati se na bogatije zemlje. Svaka lokalna zajednica bi trebala da izgradi neku vrstu staze, trase, rute za rekreativce gde uvek mogu da trče. U EU zemljama bilo koji gradić srednje veličine ima takvu stazu. U Srbiji nažalost nije svugde tako, Subotica ima gore pomenutu tartan stazu, i znam da još neki gradovi imaju, ali nije standard. Da imaju stazu, više ljudi bi i potrčalo. U to sam uveren.

if-you-build-it

Druga stvar je organizacija trka i tu je zadatak politike ili vršioca javne vlasti na lokalu da pomognu organizaciju, zbog toga što je to dobro i po taj grad i državu.

Na osnovu mog iskustva, kako to izgleda po većim trkama u Evropi, a uostalom i  u Beogradu, siguran sam da je već danas maraton kod nas, (da ne govorimo o bogatijim zemljama) posebna grana turzima, na tome se može i mora raditi jer to bude dobro za sve trkače, okruženje, grad državu. Zar nije sjajno, da dođe hiljada trkača,  potroše u vašem gradu i vreme i novac i odnesu sjajne uspomene nazad sa dobom, oni će se vratiti i dovešće prijatelje.

To je zaista pozitivan trend i u poslednje vreme primećujem da se  trke organizuju  po prvi put u sve većem broju gradova i to vremenom preraste u tradiciju.

Pitanje za kraj, je uvek savet za čitaoce – šta imaš da im poručiš i kako da ih motivišeš?

Treba ići polako, postaviti realne ciljeve i obavezno naći neki hobi,  na rekreativnom nivou se baviti bilo kojim sportom.  A kada me pitaju šta to može da bude ja uvek kažem trčanje. Jer je to jako dobro,  zbog svežeg vazduha, i pozitivnih misli.

Staza je mesto gde čovek može da sredi stvari u sebi da razmišlja dugo i problemi se rešavaju uz trčanje (sem intervala koje sam trčao jutros, tada nema vremena za razmišljanje :)) Ovo je specifično samo za trčanje i ja bih želeo da im ga  preporučim, kako zbog zdravlja tako i zbog šireg konteksta. Trčanje pomaže svaki aspekt života.

Hvala ti puno na vremenu i želimo ti lake noge i uspehe na svakom od tih planova!

No more articles