Nauka godinama istražuje uticaj emocija na fizičko stanje.

Prema njihovim spoznajama, pozitivne emocije, pozitvne misli i stavovi utiču na brži oporavak od bilo koje bolesti, utiču na bolji san, smanjuju mogućnost prehlade. Zahvalnost, poštovanje, ljubav, razigranost, veselost, vedrina direktno pozitivno utiču na naše fizičko zdravlje.

Svetska zdravstvena organizacija definiše zdravlje kao stanje potpunog fizičkog, mentalnog i socijalnog blagostanja.

Upravo ta definicija ukazuje na činjenicu da su mentalno i fizičko zdravlje neraskidivo povezani.

Bolesti menjaju naše raspoloženja i razumevanje okoline. Bilo da je reč o prehladi i virusu koji nas čine malaksalim, razdražljivim, umornim, neraspoloženim; ili akutnim bolestima koje nas čine zabrinutim, sve to vodi ka stresu a ono dalje do pogoršanja celokupnog zdravstvenog stanja. Mnogi upadaju u vrtlog anksioznosti i depresije.

Fizički znaci koji mogu pokazati da je emotivno stanje van ravnoteže: glavobolja, bol u leđima, promena apetita, bol u grudima, zatvor ili dijareja, suva usta, glavobolja, visok krvni pritisak, nesanica, nesvestica, lupanje srca, seksualni problemi, kratak dah, ukočen vrat, znojenje, bolovi u stomaku…

Nauka kaže da je za svaku negativnu emociju potrebno da osetimo tri pozitivne kako bismo je neutralisali. Odnosno, kada osvestimo negativnu emociju, potrebno je da u sebi probudimo tri pozitvne emocije. Ove pozitvne emocije bukvalno preokrenu fizički efekat negativnosti i izgrade psihološke resurse koji utiču i na naše fizičko stanje.

Psiholozi tvrde da je možda najveći problem potiskivanje emocija. Osećanje ljutnje, nezadovoljstva, neprijateljstva itd, odražava se kroz hipertenziju, probleme kardiovaskularnog sistema, infekcije, poremećaje u sistemu za varenje, hronični umor i depresiju.

Međutim, postoji i ona grupa – emotivno elastičnih ljudi koji imaju sposobnost da se posle teških emotivnih situacija  vrate u svoje normalno stanje. Oni  se suočavaju sa teškim momentima, te zadržavaju pozitivan stav koji im pomaže da prevaziđu negativne efekte trenutno teške situacije.

Holicistički metod

Osnovne emocije su: ljutnja, sreća, briga, zamišljenost, tuga, strah i šok.

Svaka emocija ima svoj organ. Tuga utiče na pluća, od straha prodaju bubrezi, uzbuđenje utiče na srce, briga i zamišljenost na slezinu, ljutnja na jetru i žučnu kesu. Kad smo pod stresom imamo grč u želucu, kad smo upašeni tresemo se od straha. Ali, stvari funkcionišu i u drugom smeru. Ako jetra prikuplja previše toksina pojaviće se ljutnja i postajemo bez razloga razdražljivi. Ta ista ljutnja, prouzrokuje dodatnu neravnotežu u radu jetre, pa se vrtimo u krugu.

Stres utiče na naš imuni sistem , nivo šećera u krvi, kardiovaskularni sistem, skraćuje životni vek.  Stres utiče na stomak. Strah, anksioznost, sramota, gađenje imaju jak uticaj na stomak , posebno na creva. Veza između emocinalnog stanja i creva je dovela do ispitivanja pojedinih naučnika čija razmišljanja idu u pravcu primene probiotika kao alternative antidepresivima. Neka istraživanja pokazuju da probiotici utiču na hemiju mozga.

Ima dosta situacija u životu, kako negativnih tako i pozitivnih, koje  mogu dovesti do remećenja naše emotivne uravnoteženosti. Najjači remetioci našeg uravnoteženog emotivnog stanja su: otkaz, preseljenje, smrt, rastanak,razvod, bolest, unapređenje, novčani problemi, dolazak bebe.

Zbog uticaja naših misli i emocija na naše zdravstveno stanje, jako je važno da prepoznamo svoje misli i emocije, da ih postanemo svesni  kao i kako utiču na naše telo, ponašanje i odnose sa drugim ljudima. Kada smo svesni svega toga možemo da prilagodima svoje misli i uskladimo svoja osećanja, da budemo emotivno stabilni.

Kada su um, telo i duh u harmoniji, sreća je prirodno stanje. Znaci neusklađenosti se javljaju u vidu: bola, lošeg emotivno stanja  i bolesti u najširem smislu. Nesreća je oblik povratne informacije o neskladu tela, uma i duha.

Um i emocije konstantno reaguju na stanje fizičkog tela, a fizičko telo stalno odgovara na percepcije uma  i emocija.

 

Šta vodi ka zdravlju:

–           Fizička aktivnost povećava  koncentraciju endorfina u mozgu. Fizička aktivnost povećava našu budnost, energiju i pozitivno raspoloženje.

–           Izbalansirana ishrana – hrana koju jedemo treba da uključi zdrave količine proteina, esencijalnih masti, složenih ugljenih hidrata, vitamina, mineral i vode.

–           Izbacivanje pušenja, alkohola – Dopamin je hormon koji utiče na naše pozitivno osećanje i on je nižo kof ljudi sa depresijom. Nikotin privremeno povećava nivo dopamin, ali blokira prirodni mehanizam stvaranja dopamina.

–           Dovoljno sna za odmor celokupnog našeg bića

–           Vreme provedeno sa porodicom i prijateljima koji te vole, cene i brinu za tebe

–           Vreme za hobi i neke kreativne aktivnosti

–           Vreme za sebe kada ćeš moći da čuješ svoje telo, svoje misli i svoje emocije

–           Postavljanje prioriteta– osvesti šta je tebi važno

–           Postavi ciljeve koji su realni

 

No more articles