Džordž Marej – Upoznajte pobednika Bostonskog maratona

Članak iz magazina People, na dan 21. april 1980. godine, napisala je Sandra Hinson.

Drožd Marej se nada da će pobediti u konkurenciji od 5500 takmičara sledeće nedelje – iako njegove noge ni u jednom trenutku neće dotaći tlo. Paraplegičar već 18 godina, Marej se trka u kolicima.

Godine 1978. Marej je završio maraton 90 sekundi ispred pobednika, trkača Bila Rodžersa. No, Marej je dobio 15 minuta prednosti, baš kao i svi ostali takmičari u kolicima kako ne bi došlo do problema u startu. Njegov cilj je da obori svetski rekord, 2:08.34 ali bez te petnestominutne prednosti.

„Voleo bih da mogu da kažem da čovek u invalidskim kolicima može biti brži od bilo kog čoveka koji trči“, kaže 32-godišnji Marej. „To bi bila sjajna stvar“ za sve hendikepirane.“

Marej je sa 14. godine pao tokom lova i tom prilikom se upucao u kičmu sa svojim revolverom. Od tada je paralizovan od struka na dole. Njegov otac, profesionalni vodič za lovce i ribare, je takođe bio vezan za stolicu sve do smrti, kada je u 42. godini imao tešku saobraćajnu nesreću u kojoj su mu stradala leđa.

U vreme kada je stradao, Džordž je bio juniorska košarkaška i ragbi zvezda, sa ciljem da istrči Bostonski maraton. Manje od 18 meseci nakon nesreće, počeo je da trenira za maraton u kolicima.

Marej je upisao 1976. Univerzitet u Olkahomi gde je specijalizirao fizičko vaspitanje. Njegovi mentori se nisu slagali: „Osećali su da nije u redu da osoba u invalidskim kolicima specijalizira fizičko, te su mi predlagali računovodstvo“, priseća se Marej.

Marej je učio za profesora i osnovao je atletski tim za invalide na kampusu. 1970. godine osvojio je srebrnu medalju u bacanju kladiva i bronzanu u bacanju diska na saveznom takmičenju ljudi u kolicima.

Astma je primorala Mareja da napusti koledž i sport, ali ne i da se preda i odustane od svog borbenog duha. Krenuo je da igra šah. „Učio sam igru 6 do 8 sati dnevno. Nisam mogao da treniram, ali sam zato mogao da vučem figure“. Za tri godine bio je među top igračima šaha u Mejnu.

Kada se 1974. preselio na Floridu, astma mu se popravila, i u junu 1976. godine osvaja zlatnu medalju u bacanju diska. Tada mu je i prijatelj pozajmio trkačka kolica i njegov san da učestvuje u maratonu je opet zaživeo.

Za 2 godine postao je prvi atletičar koji je mogao da ide ispod 5 minuta po milji. Oborio je sve državne rekorde od 200 do 10.000 metara. Od 1978 godine postizao je bolja vremena od najbojlih trkača na svim većim maratonima.

U svetu atletičara u invalidskim kolicima, takmičari se klasifikuju od 1 (najveća invalidnosti) do 5. Marej je bio 3, što znači da je on mogao da pokreće gornji deo tela, izuzev donjeg dela leđa. Marej je trenirao veoma jako, a 21 aprila je izašao sa sloganom: „Come rain, come shine, come Murray.“