Koliko puta ste do sada želeli da počnete da trčite, ali nemate društvo uz koje bi vam bilo lakše i zabavnije. Problem je rešen! Možete da se priključite jednoj od grupa u kojima se zaljubljenici u trčanje okupljaju i zajedno prolaze metar po metar, kilometar po kilometar. Uz trčanje ruku pod ruku idu i zabava i dobro druženje. Pridružite im se!

ŠAŠAVI ULTRAŠI

Šašavi Ultraši nedavno su treningom oko Beograda obeležili godišnjicu postojanja, ali zvanično su formirani u junu na trailu u Carskoj bari.

Tada nas je organizator trke nazvao “šašavima” jer smo se sve vreme trke od 23 kilometra zabavljali, slikali, širili pozitivnu atmosferu. Tada je i nastala ideja da ubuduće zajedno idemo na treninge i trke, a svima nam je bio cilj da istrčimo što više, da se okušamo u ultra-maratonima, i otud onaj drugi deo – Ultraši. A prvu zajednički ultru imali smo u avgustu na planinskoj trci od 100km na Mojstirsko-draškim planinama na jugu Srbije – kaže za “24 sata” Marina Nikolić.

Ona kaže da je cilj Šašavih Ultraša vesela strana trčanja, promocija trkačke kulture, zdravog života.

Cilj je i savlađivanje zahtevnih trka, čak i nekih od najekstremnijih na svetu, u koje spada Tor de Geants od 330 kilometara. Svako od nas na treninzima i na trkama prelazi velike razdaljine (od 30 do 166 km), ali svaka od tih trka je i prilika da se dobro zabavimo, prođemo lepe delove naših planina, ulice gradova, obiđemo druge zemlje na nogama, popnemo se na neke poznate vrhove. Svako može da bude deo Šašavih Ultraša – kaže ona.

Violeta Jović, jedan od osnivača Šašavih Ultraša kaže da trčanje u grupi ima niz prednosti, da se trkači međusobno podržavaju, podstiču, bodre kad neko posustane, čekaju se na stazi.

Organizovali smo tokom ove godine nekoliko zanimljivih treninga. Recimo, išli smo deonicu Autokomanda-Avala-Autokomanda, to je nešto više od 30 kilometara. U povratku, pala je noć pa smo upalili čeone lampe i bili smo baš zanimljiv prizor za sve vozače koji su se zadesili na putu. Organizovali smo trening maraton, tj. dužinu od 42.2 km na Adi. Trening ultra oko Beograda bila je baš 1. aprila i trčali smood Velikog Mokrog Luga do Batajnice i nazad. Svako je mogao da nam se priključi u bilo kom trenutku, i trči koliko može. Trčalo se od 17 do 60 kilometara. Tom prilikom neki trkači prvi put su u životu prešli polumaratonsku distancu od 21.1 km, a neki su čak istrčali prvi put ultramaratonskih 43 kilometara – kaže Violeta.

BELGRADE URBAN RUNNING TEAM

Članovi Belgrad Urban Running team-a kažu da za sebe da su grupa prijatelja i entuzijasta, koji vole da trče i koji su odlučili da pokrenu što već broj ljudi da ustanu iz fotelje.

BURT ima 20-25 stalnih ljudi na trčanju i mnoštvo sezonaca. Prvo trčanje organizovali smo u junu prošle godine i od tada aktivno trčimo tri-četiri puta nedeljno. Inače, nemamo stalno mesto okupljanja, a trčanja organizujemo po celom gradu i tako ga upoznajemo, jer ulice su naše staze. Najave i fotografije sa događaja delimo na “fejsbuku”, “instagramu” i “tviteru” – kažu u klubu za “24 sata”.

Oni naglašavaju da su zagovornici zdravog života i besplatnog trčanja.

Trčanje u grupi je divan i, makar za nas, verovatno najbitniji momenat, jer je upravo naša ideja da, ako ne možeš sam da trčiš, sigurni smo da će ti biti lakše u grupi. Takođe, ukoliko je neko izraženi takmičar, u grupi sigurno ima nekog sličnog sa kim bi mogao da se nadmeće, a sve u cilju individualnog napredovanja. Nakon pretrčane rute, uglavnom ostanemo da se družimo posle trčanja – kažu u BURT-u, i dodaju da je pozitivno to što pored trčanja u grupi ljudi steknu naviku da trče.

Oni poručuju da su uvek dobrodošli onio koji žele da trče.

Mi smo grupa trkača sastavljena od početnika i bivših početnika, ljudi različitih profila i zanimanja, a opet homogena grupa kad je trčanje u pitanju. Naravno, nije lako izaći i trčati odjednom, ali postepeno, kilometar po kilometar, sve je dostižno. Mi smo tako za manje od godinu dana uspeli da motivišemo i “stvorimo” preko 40 novih polumaratonaca i skoro 10 maratonaca. To nije mala stvar – kažu u klubu i naglašavaju da jednom nedeljno rade jogu i krosfit treninge.

adidas Running team

“adidas Runnning team” postoji dve godine, a o trkačima brine trener Ivan Miškeljin, državni prvak Srbije u maratonu, koji na 28. Beogradskom maratonu brani titulu prvaka.

Prošle godine smo trčali svi zajedno, subotom, na različitim lokacijama i stazama, od trim staze do betonske podloge. Nastao je tim koji broji skoro 200 članova. Pošto nas je mnogo, ove godine članovi tima treniraju samostalno na svojim najdražim lokacijama i u vreme koje njima najviše odgovara. Za sve njih pripremam plan treninga i ishrane koji oni preuzimaju sa sajta. Zajedno učestvujemo na trkama. Već sutra učestvujemo na Beogradskom maratonu, a potom nas očekuju nove “Boost Belgrade” trke (sledeće su 23. maja i 12. septembra), zatim Noćni maraton u Novom Sadu i 3. oktobra druga “adidas Open Run” trka – objašnjava Miškeljin.

Prema njegovim rečima u Srbiji sve više ljudi trenira trčanje, samo su im ciljevi različiti – neko zbog zdravlja, neko zbog izgleda, a neko zbog plasmana.

Početniku je potreban veliki rad i doslednost. Njemu treba usaditi zrno ljubavi prema trčanju, što je najteže jer tek kad njegov um razume, telo uspe da izvede, a srce zavoli dobili smo kompletnog trkača koji će se iskreno predati trčanju – objašnjava Miškeljin i otkriva kako profesionalci postižu uspeh.

Ono što definiše dobrog trkača jeste upornost. Moraš vežbati svaki dan, bez obzira na vremenske uslove i grabiti ka cilju strelovito bez osvrtanja. Uz sve to moraš da veruješ u sebe, jer svi se mi spremamo za pobedu, ali snaga uma je ono što nas dovodi do cilja. Trkač mora da veruje u svoju pobedu, da se fokusira na stazu, da prevazilazi krize i da grabi ka cilju – objašnjava naš dvostruki šampion.

Miškeljin kaže da je najbolje trčati na mekanoj podlozi, jer ublažava udar stopala o podlogu i smanjuje eventualne povrede.

TRČANJE.RS

Sajt trcanje.rs postoji od 2009. godine, i osnovan je sa ciljem da se predstavi trčanje.

Hteli smo da “podmladimo” trčanje, pa smo se fokusirali kako na edukaciju o trčanju tako i na popularisanje zabavnih akcija – zajedničkih okupljanja na Adi Ciganliji i druženja posle trčanja. Trčanje je u trendu, a trčati znači paziti o sebi – kaže Tijana Popadić.

rrc-trcanjers-ljubljana-pasta-party

Ljudi često trčanje doživljavaju kao “dosadnu” aktivnost i ne odlučuju se da sami krenu u nju pa traže društvo.

– Vremenom, shvate da je trčanje u grupi sjajna motivacija za dugoročne ciljeve. Drugari nas ohrabruju da izdržimo težak trening, pola vuku oni, pola mi njih. Zbog njih ustajemo u 7 ujutro vikendom, jer znamo da nas čekaju. U društvu kilometri lakše prolaze, uz ćaskanje ćemo istrčati naš prvi krug oko Ade, pa prvih 10, 12, 16 kilometara. ​Sa društvom se putuje na trke, vremenom to nam postanu najbolji prijatelji zbog sličnih vrednosti koje delimo, ali i osećaja da smo zajedno uradili veliku stvar. Kada sa nekim istrčiš 21km po suncu, to ti dođe kao drug iz vojske – kaže Tijana.

Oni kažu da se trčanje preporučuje i početnicima i naprednijim trkačima.

– Kada počinjete da trčite, posle jedno mesec dana izgubite motivaciju, sa društvom taj period nekako pregurate – ostanete istrajni sebi i svojim prijateljima kojima takođe tre​b​a podrška. Devojkama, jer je i dalje nezgodno ženama da same trče noću. Muškarcima – dokazano je da ih pristustvo drugih muškaraca ubrzava. Dakle, svima – jasna je Tijana.

Beogradski trkački klub 

Belgrade Running Club postoji od 2011. godine, a kako kažu članovi kluba nastao je kao odgovor na potrebu Beograđana da se rekreativno bave trčanjem.

brc-skola-bezistan

Na prvom treningu bilo je šestoro ljudi, danas imamo preko 400 članica i članova. Pored programa škole trčanja koji ima za cilj da početnike na stručan i bezbedan način uvede u svet trčanja, klub ima i redovno članstvo koje čine ljudi koji su završili Školu trčanja i nastavili su da treniraju.

Tu su treninzi malo intenzivniji, učestvuje se na više trka, trče se maratoni i polumaratoni, putuje se na trke po Srbiji i inostranstvu. Osnovna ideja je promena kulture Beograda, jer mi želimo da kroz školu trčanja prođu svi i da za 5 ili 10 godina kada neki stranac dođe u naš grad priča o Beogradu kao o gradu u kome svi trče i treniraju, zdravo žive i tu dobru energiju šire svuda oko sebe – kaže za “24 sata” trener Ivan Radenković.

On kaže da se trčanje u grupi najviše znači početnicima.

Početnici još uvek nisu razvili osećaj za brzinu trčanja i često trče prebrzo što rezultira odustajanjem. Ako je na čelu grupe trener koji zadaje tempo trčanja mnogo je lakše i trening završe svi. Trčanje u grupi se preporučuje svima od Kenijaca i Etiopljana koji obaraju svedske rekorde na maratonu do drugarica koje žele da smršaju i nemaju nikakve sprtske ambicije – kaže Ivan.

On naglašava da su treninzi prave trkačke žurke.

Na svakom treningu bude preko 150 ljudi. Tu je muzika, tu su zastave, tu je dobro raspoloženje. Često možete da nas vidite ispod Brankovog mosta, na Košutnjaku i na Adi kako trčimo. Na treningu smo podeljeni u grupe prema nivou kondicije i svaku grupu vodi jedan od naših trenera DIF-ovaca. Pored samog trčanja koje je glavni deo treniga radi se zagrevanje na početku, vežbe snage, radi se na tehnici trčanja, na disanju, i uvek obavezno na kraju treninga se radi istezanje – kaže Ivan i dodaje da je članarina za pola godine 7.900 dinara.

Izvor: www.24sata.rs Autorka: Milica Bulatović Brojčin