Energetske potrebe trkača

Svi znamo da energija za bilo koju ljudsku aktivnost dolazi iz hrane, ali što se tiče bavljenja sportom, dakle, trčanjem, nije isto najesti se masne hrane ili recimo hrane bogate ugljenim hidratima ili pak belančevinama. Nije isto zbog toga što neka hrana brže i efikasnije daje energiju od druge, pa se lakše koristi zbog načela na kojima naš metabolizam funkcioniše.

A da bi shvatili razlike koje postoje između osnovnih tipova hrane, morate razlikovati 3 osnovna tipa hrane:

• Proteini ili belančevine su prvenstveno gradivne materije organizma, u telu se transformišu u praktički sve što je telu potrebno i nezamenjivi su. Sportistima su naročito vredni, jer bez njih nema ni mišića. Postoje belančevine biljnog i životinjskog porekla. Oboje su zdrave.
• Masti su korisne, ali ih ne treba staviti na prvo mesto, jer je premasna hrana najčešći uzrok mnogih bolesti današnjice. Treba ih konzumirati, ali umereno. Nedostatak masti, na primer kod bodi bildera, može dovesti do velikih poremećaja u organizmu jer su na primer mnogi vitamini i ostale hranjive materije rastvorive u mastima.
• Ugljeni hidrati su osnovna energetska hrana, koja se mnogo lakše metaboliše od masti i belančevina. Oni se ne mogu dugo skladištiti u organizmu, a telo ih raspoređuje u jetri i mišićima u obliku glikogena. Zbog toga što su veoma rastvorljivi u vodi ne zadržavaju se dugo, pa ako se ti ugljeni hidrati ne potroše, putem nekih složenih procesa se transformišu u masno tkivo, koje nije rastvorljivo u vodi , pa je dobro za skladištenje na duži rok.

Metabolizam je jedan složeni proces, a sastoji se iz anabolizma i katabolizma. Da se ovaj članak nebi pretvorio u lekciju iz biohemije, da uprostim do krajnjih granica:

Katabolizmom se hrana (složeni molekuli- polimeri) razgrađuje na prostije molekule, monomere, koji služe za rast i razvoj svih ćelija oslobađajući energiju, a delimično i kao toplotu. Kao nusproizvodi se sintetizuju: mlečna kiselina, ugljen dioksid, urea, itd.

Anabolizam je suprotno od katabolizma proces kojim se uz ulaganje energije od tih prostih molekula grade složeniji molekuli- tkiva, organi, mišići, enzimi, hormoni… Dakle, bez katabolizma nema ni energije, pa ni anabolizma.

Ceo princip je jednostavan, svi ga već znate: hrana se konzumira, vari se, transformiše u prostije monomere (šećere), oslobađa energiju koju koristimo za sve naše potrebe, pa i trčanje. Najgora stvar koju možete da uradite je da se punog stomaka zaputite na trening. Zašto? Pa pored toga što ćete biti naduveni od slasnog vam obroka, sve to ima težinu, i kako skačete (jer trčanje znači skakanje) i stomak skače, može vam biti loše zbog toga, a zbog procesa varenja, može vam se desiti i da kiselina iz želuca krene gde ne treba. Zato uvek sačekajte nekih 2 – 2.5 sata dok se sve to ne svari, pa krenite na trčanje.

Ako praktikujete jutarnji trening, možete ga obaviti i na prazan stomak, a do 30 minuta posle treninga je poželjno nešto pojesti i popiti. Uvek je bolje jesti češće a manje, nego ređe a obilnije. Neki stručnjaci predlažu 5 obroka na dan umesto ustaljenih 3 ali umerenijih po obimu i veće raznovrsnosti. Suština je da je izbalansirana ishrana najbitnija, znači namirnice koje u sebi sadrže i belančevine i masti i ugljene hidrate treba unosti – sve, naravno i vitamine i minerale. Onaj ko misli da može da jede svašta a da to posle sve sagori trčanjem je u zabludi, jer ono što pojedemo, pored energije koje nam daje- postaje i deo nas samih.

Prijatno!