Činjenice o ishrani

Zanimljivo je da osobe koje se bave trčanjem često više znaju o ishrani nego osobe koje se ne bave fizičkom aktivnošću. Ljudi koji trče, pored svojih ličnih razloga, uvek imaju za cilj poboljšavanje zdravlja. Zato pored bavljenja sportom gotovo svi trkači paze i na svoju dijetu. Na ovim stranicama o ishrani naučićete dovoljno da sami počnete da pravite plan ishrane koji odgovara vama samima. Pročitajte sve članke u temi trčanje.

Upoznajte svoj organizam

Da biste sami znali odgovor na klasična pitanja o ishrani, potrebno je da saznate nešto više o ovoj materiji i onda da ta znanja primenite na svoje iskustvo. Niko od nas nije isti, pa tako vam ne možemo preporučiti dijetu jednog ultramaratonca ako planirate da u naredna dva meseca skinete par kilograma i pretrčite svojih prvih 5km. Pored različitih ciljeva, ljudi se razlikuju i po polu, godištu i fizičkoj spremi. Upoznavajući se sa osvnovnim nutritivnim vrednostima (kalorije, ugljeni hidrati, masti i belančevine) nekih hranljivih materija moćićete bolje da ih kombinujete i pronađete optimalnu ishranu za vaš organizam.

Činjenica je da se u Srbiji dosta jede masno i da je jedna prava bogata proslava nezamisliva bez pečenja i roštilja, dosta piva, vina i drugog alkohola i na kraju barem dve, tri vrste torta. Prava poslastica je  meso punjeno mesom rolovano mesom, kao što je na primer punjeno rolovano belo meso (na kajmaku). Statistike kardiovaskularnih oboljenja su poražavajuće.

Da biste ostvarili svoje ciljeve, bilo to mršavljenje ili dobro vreme na sledećoj planiranoj trci moraćete da uradite nešto po pitanju ishrane. Veza trčanja i pravilne ishrane je neraskidiva i  ova sprega je nešto zbog čega ćete profitirati ukoliko krećete sa trčanjem. Bavljenje ovim sportom jednostavno podrazumeva zdraviju ishranu.

Pitanja o pravilnoj ishrani su još uvek otvorena

Gotovo svi znaju bar nešto vezano za ishranu. Kada se govori o trčanju i ishrani i tu je stvar slična. Na primer svi znaju da ne treba jesti puno čokolade, a da više treba koristiti pastu i pirinač. Potrebni su i proteini, pa zbog toga treba jesti i meso. No, odmah razumite da ne postoji jedna nauka o ishrani i da se čak stručnjaci i nutricionisti ne bi složili oko nekih pitanja. Neki od trkača su vegetarijanci, neki vegani, a neki se hrane isključivo presnom hranom (veganska ishrana sa netermičkim obrađenim namirnicama) i daju dobre kontraprimere za sve tvrde stavove u ovoj nauci. Kako god da izaberete nećete pogrešiti ukoliko pratite osvnovne smernice koje ćete pronaći na ovim stranicama. Za sve ostalo budite pažljivi i redovno kontrolišite svoje zdravlje.

Osnovne činjenice o ishrani

Naučite više o  ugljenim hidratima, belančevinama i masti i kako ovi sastojci utiču na rezultate koje postižemo. Kako delimo šećere i koji su “bolji” za nas? Koliko belančevina treba da unesemo dnevno, a koliko masti?

Ne postoji samo jedan plan ishrane koji će vas učiniti savršenim jer nisu iste potrebe jednog maratonca koji bi da trči maraton za 3h i jednog rekreativca koji ima za cilj da skine višak masnih naslaga. U planiranju modela ishrane treba uzeti u obzir energetske potrebe, makronutritivni sastav namirnica, unos mikronutrijenata i balans tečnosti trkača.

Šta jesti pre, u toku i posle treninga?

Koliko hrane je dovoljno?

Sigurno ste na pakovanjima raznih proizvoda imali prilike videti skraćenice poput RDI, RDV, RDA ili pročitali upozorenja tipa: “dozvoljeni dnevni unos”, “maksimalni dnevni unos” i slično. Da li znate zašto se ovi nazivi i skraćenice uopšte stavljaju na namirnice?

Preterivanje u unosu pojedinih tj. većine nutrijenata (hranjivih materija) je štetno, a i opasno. Opasnost leži u prezasićenju ili podzasićenju organizma. Na primer, kod vitamina se ta pojava naziva avitaminoza. Prilikom preterane upotrebe vitamina, dolazi do hipervitaminoze, a suprotno nastaje hipovitaminoza.

Vitamini i minerali

Vitamini su organske materije neophodne za normalno funkcionisanje našeg tela. Od njih zavise rast, regulacija metabolizma, krepkost, aktivnost i dobro zdravlje. Čak i nedostatak samo jednog vitamina može dovesti u opasnost čitav ljudski organizam. Vitamini su jedan od šest osnovnih hranljivih sastojaka, pored ugljenih hidrata, masti, proteina, minerala i vode. Tačno 13 vitamina potrebno je za normalno i zdravo funkcionisanje našeg organizma. Vitamini su nevidljivi, nemaju ni ukus ni miris, ali su za organizam važni kao i vazduh koji udišemo.

Kratak vodič o ishrani

Neprekidna borba sa kalorijama, masnim naslagama i predrasudama u ishrani može negativno da utiče na psihu svake osobe koja se u toj borbi zatekne. Glavna stvar je da izračunate koje su vaše dnevne potrebe za hranjivim materijama i prema tome odredite šta, kada i koliko vam je hrane potrebno. Osnova svake ishrane je u tri vrste hrane: proteinima, ugljeni hidratima i mastima. Sve tri grupe ili vrste hrane su važne za normalno funkcionisanje organizma, a pogotovo za osobe koje su fizički aktivne kao štu su trkači.