Kako mogu da se prijavim za Košutnjak Challenge Race?

Na Košutnjak Challenge Race možeš da se prijaviš tako što ćeš popuniti online prijavu na sajtu www.trcanje.rs. Prijava se nalazi na kraju teksta, evo linka: http://www.trcanje.rs/kosutnjak/ . Startnina   se uplaćuje na račun Trčanje.rs-a. Primer popunjene uplatnice možeš pogledati OVDE.   Po uplaćivanju startnine upisujemo te u startnu listu. Da li si na startnij listi pogledaj OVDE. Ukoliko te nema na startnoj listi a startnina je ulaćena, ništa ne brini. Dešava se da prođe i nekoliko dana dok novac za uplatu startnine ne legne na račun.

Gde se održava Košutnjak Challenge Race?

Košutnjak Challenge Race se održava, kao što sam naziv trke kaže, na Košutnjaku. Start i cilj trke su u Pionirskom gradu ispred Squoshlanda. Ako dolaziš gradskim prevozom potrebno je da autobusom 23 ili 53 dođeš do vodotornja i studija RTS-a na Košutnjaku. Tu siđi i spusti se do Pionirskog grada. Mapu možeš da pogledaš OVDE.

Kada mogu da preuzmem startni paket?

Startni paket možeš da preuzimaš 19. maja 2012. na sam dan trke u Squoshlandu od 09h do 11h. Obavezno sa sobom ponesi priznanicu o uplačenoj startnini. Startni paket će sadržati majicu sa brojem, Red Bull i flajere.

Gde mogu da se presvučem i ostavim stvari?

Po preuzmanju startnog paketa naši volonteri će te uputiti ka svačionicama. Skvoš tereni  će za ovu priliku biti pretvoreni u svlačionice. Biće muške i ženske svlačionice. Tu možeš da ostaviš stvari, ali nemoj da ostavljaš ništa vredno. Organizator neće odgovarati za eventualni nestanak nečijih stvari.

Da li je trka isuviše zahtevna?

Trka jeste zahtevna zbog konfiguracije terena po kojem se trči. Zahtevna je i zbog prepreka koje če biti postavljene. Ali ipak ovu trku svako može da završi ko je dovoljno uporan. Prepreke su osmišljene da budu zabavne, a ne da te onemoguće da završiš trku. Oni najspremniji će trku završiti za oko 20 minuta, dok ostali mogu stazu i da prepešače za oko sat vremena.

Da li ću se izgubiti u šumi?

Gotovo je nemoguće izgubiti se na Košutnjak Challenge Race-u. Staza će biti vidno obeležena trakom i putokazima. Takođe, naši redari koji će biti raspoređenui pored staze usmeravati trkače/ce prema cilju.

Koliko je rizično učestvovati na Košutnjak Challenge Race?

Svako ko se prijavo za Košutnjak Challenge Race izlaže se određenom stepenu rizika. Na samoj trci biće uspona, strmih nizbrdica, provlačenja, preskakanja i trčanja po blatu tako da postoji verovatnoća da ćeš nekoliko puta u toku trke pasti. Ono na šta bi trebalo da obratiš pažnju jeste brzina kojom ćeš trčati. Što je veća brzina mogućnost da ćeš se povrediti je veća. Zato ti preporučujemo da ovu trku doživiš kao dobro zezanje i polako uživajući u prirodi i prelaženju prepreka dotrčiš ili dohodaš do cilja.

Šta da obučem za trku?

Trku će svi učesnici trčati u majicama koje će dobiti u startonm paketu. Na majici če biti upisan broj. Ta majica će ti kasnije ostati kao draga uspomena na podvig koji ćeš postići. Zbog specifičnosti trke sugurno ćeš isprljati majici, postoji mogućnost i da je pocepaš. Preporučujem ti da obučeš neki stari šorts i duže čarape kao bi te zaštitile od mogućih ogrebotina. Obuj patike sa đonom koji ne proklizava.

Kako ću znati vreme za koje sam završo/la trku?

Na cilju će biti sudije koje će upisivati vremena takmičara/ki. Ti rezultati će već u toku narednog dana izaći na sajtu www.trčanje.rs. Pored broja koji ćeš imati upisan na majici. Markerom će ti broj biti upisan na levom kolenu i levoj ruci.

Da li postoje nagrade za pobednike?

Prvi u muškoj i prva u ženskoj konkurenciji će dobiti robne nagrade (patike). Ovo nije trka takmičarskog karaktera tako da akcenat nije na pobednicima već na svima koji učestvuju.

Šta će se dešavati posle trke?

Kada prođeš kroz cilj dobijaš medealju. Svako ko završi Košutnjak Challenge Race dobija medalju. Posle toga ideš do šatora sa okrepom. Kada se malo odmoriš vrati se u ciljnu zonu i pridrži se žurci.

Ako posle čitanja ovog teksta i dalje imaš neku nedoumicu pozovi me na 063/7236429 ili pošalji mejlna: kontak@trcanje.rs

Hrana koja se preporučuje 3-4 h pre treninga

• Musli sa jogurtom (ovsene pahuljice, sveže voće, nekoliko badema ili lešnika)
• Kaša od ovsenih pahuljica sa žutim šećerom, bademima i obranim mlekom
• Mladi sir, puter, tostiran Tonus hleb (2 parčeta) i sveže voće ( pola šolje)
• Swiss sandwich

Swiss sendvič za sve koji trče

Swiss sendvič se pravi malo drugačije nego što smo mi navikli. Pošto ćemo u sendvič stavljati sveže povrće potreban nam je dresing koji se pravi od:

• 1 kašike maslinovog ulja
• malo limunovog soka
• usitnjenog bosiljka
• svežeg origana
• vlašca
• soli i bibera.

Na hleb od celog zrna žita, stavi se parče tanko isečenih ćurećih ili pilećih grudi (pečenih u rerni ), zatim se doda komad feta sira ( ili tanak list kačkavalja), kolut paradajza i listovi svežeg dobro opranog spanaća na koje stavimo jednu kašiku dresinga. Naravno sendič možete jesti i bez mesa.

Niskokalorični topli sendvič sa tunjevinom

Topli sendvič sa tunom napravite tako što pomešate tunjevinu 1/3 konzerve ( komadi u salamuri) sa vlašcem, 2 kašike pavlake ( 15 % mm), iseckanim peršunom, dodajte so i biber. Sve to rasporedite na 3 parčeta Tonus hleba ( ili nekog drugog hleba od celog zrna žita ). Dodajte na svako parče hleba po kolut paradajiza i po jedan tanak komad kačkavalja. Zapecite u rerni.

Hrana koja se preporučuje 30-60 min pre treninga

• Sportski napitak ili voda
• Sportski gel, sportski bar
• Voće ( pola šolje ) ili jedna voćka

Šta vi jedete pre trčanja? Ostavite vaš predlog i slobodno postavite pitanje u komentaru!

Izvor: SCAN ( Sports, Cardiovascular, and Wellness Nutrition – registered dietitians RDs), 2009

Istraživači su upoređivali smrtnost osoba koje su redovno džogirale i onih koje nisu, a koje su učestvovale u velikom istraživanju (20.000 ljudi) starosti između 20 i 93 godine. Takođe, pitali su 1116 muškaraca i 762 žene o tome kuda, kojom brzinom i koliko puta nedeljno trče.

Tokom 35 godina koliko je trajalo istraživanje (počelo je 1976. godine), preminulo je 10158 onih koji nisu trčali i 122 džogera. Istraživači su zabeležili da je rizik od smrti bio za 44% manji kod džogera, kao i da su muškarci koji redovno trče produžili svoj život za 6,2 godine, a žene za 5,6 godina. Najbolje efekte ima sporo trčanje, jedan do dva i po sata nedeljno.

„Trebalo bi da se malo zadišete, ali ne da ostanete bez daha“, kaže dr Šnor. „Smrtnost je manja kod ljudi koji umereno trče, u odnosu na one koji ne trče uopšte ili preteruju sa vežbanjem.“

Istraživači navode i šta sve, tokom trčanja, doprinosi zdravlju: poboljšava se unos kiseonika, osetljivost insulina, lipidni profil (rastu vredsnosti dobrog holesterola, smanjuju se trigliceridi), funkcija srca, gustina kostiju, imunitet, psihološke funkcije. Poboljšane psihološke funkcije se pripisuju i činjenici da ljudi imaju više socijalnih kontakata kada trče, objašnjavaju istraživači, i dodaju da trčanje snižava pritisak, smanjuje skupljanje trombocita i sprečava gojaznost.

Optimalne koristi od trčanja imate pri sporom ili umerenom džoginu, sa ukupno sat do dva i po sata nedeljnog treninga koji treba da rasporedite u 2 ili 3 treninga tokom nedelje. Pogledajte naše primere i planove treninga za početnike. I u akciju :)

Izvor: Zdrava hrana, Pročitajte i smešne komentare na Daily Mail

Uprkos neverovatnom uspehu koji je postigla, organizatori maratona odbili su da joj zvanično dodele medalju ili da je barem svrstaju na spisak uspešnih takmičara, što je navelo ostale učesnike da joj poklone svoje nagrade. Tako je, okončavši i poslednju etapu trke, došla do daha i u senci Bakingemske palate stajala okićena sa desetak medalja.

Kler ne može da hoda otkako je, pre pet godina, pala s konja i slomila kičmu. Zahvaljujući specijalnom odelu s ugrađenim senzorima pokreta, motorima na baterije i kompjuterom, invalidska kolica joj više nisu potrebna. Kler je izašla na start 22. aprila zajedno sa ostalim takmičarima, a dnevno je savladavala između 1,5 i četiri kilometra.

Prolazak kroz cilj doneo joj je nagradu od 90.000 funti (150.000 dolara), koja će otići u fond za istraživanje oboljenja kičme.

Izvor: 24 sata

Partneri trke

Abnormal agency je tim mladih i kreativnih ljudi koji imaju inovativne i nesvakidađnje ideje u oblasti marketinga. Kao takvi idealan su partner u organizaciji pionirskog projekta kakva je Košutnjak Challenge Race. Posetite ih http://www.abnormal.rs/.

Red Bull Energy Drink je razvijen za ljude koji žele da imaju jasan i fokusiran um, obavljaju fizički aktivan posao, koji su dinamični i orjentisani na dobro obavljen posao, usput balansirajući sve ovo sa zabavom i aktivnim načinom života. http://www.redbull.rs/

BiS reciklažni centar je kompanija čija je misija da kontinuiranim radom na zadovoljenju potreba za zdravom životnom sredinom, poboljša kvalitet života i da radom za dobrobit društva u kojem živimo stvori okruženje u kome ćemo podjednako voditi računa o čovekovim potrebama i o očuvanju životne sredine. KCR želi da probudi svest o važnosti očuvanja i pravilnog korišćenja parka Košutnjak, te je BiS reciklažni centar naš logičan parnter. http://www.it-recycling.biz/

Emotion produkcija je lider na polju zabave. Rekli smo zabave? Da baš takva je i Košutnjak Challenge Race i zato je Emotion produkcija idealan partner najzabavnije i najluđe trke u Srbiji. http://www.emotion.rs/

Promovisanje zdravih i aktivnih stilova života zajednička je misija Košutnjak Challenge Race i Saveza za rekreaciju i fitnes Srbije. Volimo da radimo sa mladom i vrednom ekipom iz http://www.srfs.org.rs/

Srbija šume je još jedan od “zelenih” partnera trke čija misija je očuvanje i pravilno korišćenje svih resursa koje nam je priroda dala. Zajedno želimo da promovišemo važnost pravilnog korišćenja Košutnjaka, ali ui da edukujemo na koji način to svako od nas može da ostvari. http://www.srbijasume.rs/

Vidimo se, subota 19.5. u 12h, Pionirski grad!

Masom se pronosi glasan uzvik “eeeeeee”, prolaze me žmarci, prodrma me to, ljudi oko mene iz cupkanja prelaze u trk i hvatam tempo sa ostalima. Porveravam još jednom da li se u torbici nalazi ključni predmet za uspeh moje zamisli, pa tek onda na mobilnom startujem gps tracking što mi je prvi put na startu neke trke bila potpuno sporedna stvar.

Vraća me u trenutno realnu, ali sve jedno nadrealnu situaciju oko mene – pogled na more ljudi kome se ne vidi kraj napred Bulevarom, navijanje sa strane i kamere koje obilazim na sredini staze sa ostalim trkačima. Tek posle par stotina metara vidim prvo poznato lice Uroša, onda i trenera Ivana, pozdravljam se sa njima da bih ubrzao do svog pejsa. Imao sam ogromnu sreću da se za pejsa za moje planirano vreme(4.5h) prijavio ljudina u kostimu Supermena – Ninoslav Rašković, stižem ga na skretanju u ulicu Branka Krsmanovića…

Početak maratonske priče

Da se vratim na prošli Beogradski maraton – 17. apr. 2011., moje prvo upuštanje u avanturu zvanu maraton. Iako sam uspeo da se dovučem na cilj, to mi nije pružilo skoro nikakav osećaj postignuća. Taj osećaj kvarilo mi je što sam dobar deo prehodao. Zato ni u jednom trenutku nisam bio rekao da sam „istrčao“ maraton. Za isti sam bio nepripremljen, pre toga sam trčao tek 8 meseci, najveći trening pre toga mi je bio polumaraton, izmrcvario i sebe i ljude koji su me na cilju čekali zabrinuti. Imao sam ogromnu sreću što se nisam povredio.

Ali je pored iskustva koje je meni bilo veoma značajno, taj maraton imao još jedan fantastičan efekat. To što sam se uopšte upustio u ceo maraton je oduševilo devojku koju sam dugo sanjao i ganjao pre toga i to je videla kao najveću stvar koju je neko u krugu ljudi koje poznajemo uradio.

To mi je priznala tek kad smo najzad bili zajedno, nekoliko meseci kasnije. To me je i ohrabrilo da sledeći Beogradski maraton vidim kao idealnu priliku da uradim nešto nesumnjivo bitno za oboje, iako su trčanje i maratoni mnogo više moja stvar nego njena. Ideja se definitivno iskristalisala u decembru 2011., kada je bilo „biti ili ne biti“.

Krenuo sam sa 16-nedeljnom pripremom za maraton – uspomoć aplikacije miCoach i konsultacijama sa trenerom Ivanom. Najzad sam definitivno rešio da ostavim pljuge. Ovog puta sam hteo da to uradim kako treba. I od starta sam želeo da to bude maraton za nju, to je najveća i najlepša stvar koju sam mogao da joj poklonim, o tome sam razmišljao na svakom od treninga. Imao sam plan da je zaprosim ispred cilja!

Maraton se poklanja

Maraton je i dalje nekima od nas koji čitamo ovaj sajt skoro neverovatno postignuće i upuštamo se u njega sa velikom verovatnoćom da ga nećemo završiti, a u svakom slučaju da će nam predstavljati jedno jako mučno iskustvo. I ja kao i stotine drugih trkača često zapitam sebe:”Zašto mi ovo uopšte treba u životu?”

Zato je moje mišljenje da Prvi POLUmaraton čovek treba da istrči za sebe, da bi sebi dokazao da može da se otrgne iz začaranog kruga svakodnevnice za kompjuterom ili grejanja stolica po kafićima, a Prvi Maraton – to je jedna posebna priča.

Ne verujem da je za Prvi Maraton dovoljno da motiv bude sebičan – neko samodokazivanje ili dokazivanje bilo čega drugima, meni bar nije uspelo. Prvi maraton treba istrčati iskreno za druge, zvanično ga posvetiti najbližima i ako se pruži prilika, i u humanitarne svrhe.

Time što se odlučite na tako veliku stvar kao što je trčanje maratona privlačite puno pažnje (kod prijatelja, kolega na poslu, porodice, porodičnih prijatelja…) i tu pažnju možete da iskoristite za nešto dobro. Imao sam ogromnu sreću, čast i zadovoljstvo da pored toga što sam ovaj maraton hteo da poklonim devojci, mogao da budem i deo jedne jako dobre humanitarne akcije.

BELhospice Tim

BELhospice je zajedno sa mojim klubom Road Runners Club Trcanje.rs i organizacijom Beogradskog maratona organizovao akciju prikupljanja sredstava za palijativnu negu obolelih od raka u terminalnoj fazi oboljenja. Pozivu se odazvalo 28 nas, trčali smo na jednoj od tri trke Beogradskog maratona, prikupili sredstava koliko smo uspeli i bitnije od svega raširili priču o tome. Iako je meni primarni cilj ovog maratona bio nešto drugo, dao sam dobar deo sebe ovoj akciji i uključio u nju još ljudi.

Par čarobnih trenutaka

Sam maraton je bio kombinacija „gorkog i slatkog“ duž 42km. Prva polovina je proletela u šali sa fantastičnom grupom ljudi oko Supermena (Tanjom, Slavkom, Dejanom, Aleksandrom) i ovacijama gde god smo prolazili. Kasnije smo krenuli da se raspadamo na manje podgrupe i da trčimo solo zbog raznih okolnosti, što nas je vratilo u realnost da, zapravo, trčimo maraton. Distanca od 42km je jeziva, toliko stvari može da krene loše i uglavnom i krene, ali su svi iz grupe trku završili i što je mnogo bitnije, svi su bili dobro.

Imao sam par čarobnih trenutaka, recimo kad sam protrčao ispod nadvožnjaka na 30km koji mi je prošle godine bio „crna tačka“ gde sam iz trka prešao u “hod srama”, ovog puta sam to mesto protrčao gotovo u sprintu uz aplauze i viku grupe kojima sam to bio spomenuo tokom prve polovine.

Najteže mi je bilo (kao i prošle godine) na poslednjim kilometrima u Jurija Gagarina gde sam učestvovao u „zombi apokalipsi“ sa ostalim kolegama maratoncima koji su se, kao i ja, teturali, neki u hodu, neki, kao ja, u bolnom džogiranju. Video sam kolegu maratonca koji sedi sa strane i drži se za glavu dok ga drugi teši.

Video sam dvojicu drugara od kojih je jedan bio u mnogo boljem stanju i trčao napred-nazad po drugog koji je vukao jednu nogu i zastajao svakih 20m. Tih poslednjih 10-12km je, po mom mišljenju, suština iskustva rekreativnog trčanja maratona (i to naročito Beogradskog). Drago mi je što sam se u to upustio pre nego što sam bio spreman da ga istrčim ispod 4 ili 3 i po sata jer znam da ću i sam imati nadmen stav o tome kada i ako dođem do tih vremena. Sad ga imam podsvesno o, recimo polumaratonu, i često se ugrizem za jezik kad se priča o tome. A trebalo je i do polumaratona od nule doći i nije ni jedan korak bio lagan i jednostavan.

Poslednji kilometri pred jednu od najvažnijih stvari u životu

Poslednji kilometri su bili jako teški, ali sam znao da ću na cilju uraditi jednu od najbitnijih stvari u životu. Koliki god to podstrek bio, moje telo to nije moglo da isprati nikakvim ubrzanjem, poslednjih 10km sam istrčao gotovo nepromenjenim tempom. Takva je maraton distanca, nema mnogo prostora za romantiku i čarolije, možda vas publika (koja je ove godine bila za sve pohvale) i adrenalin ponesu par stotina metara pre cilja, ali od 32-og km do kraja ćete trčati kako vam vaša genetika i utreniranost dozvole.

Brankov most je isto trebalo preživeti, pomoglo mi je u tome i što me zapričavao oko preostalih kilometara jedan malo stariji kolega Britanac koji je trijumfalno lupio rukom znak za 40km i time me baš razgalio. Pretrčavali smo se svakih 50-ak m uz obostrano bodrenje i upozorio sam ga na paklenih 30-ak m u Kneza Miloša odn. „Heartbreak Hill of Belgrade“ kako sam mu u šali dobacio. U poslednjem kilometru mi se pridružio i drugar Luka, koji je prošao taj težak okret sa mnom.

42km za jedno Da!

Pred ciljem su me sa ovacijama dočekali najbolji prijatelji, gde sam mislio da će biti i moja devojka. Tražio sam je sumanuto pogledom dok sam im mahao u prolazu. Brat mi je pokazao rukom da je Romana pred samim ciljem jer je htela što bolje da me usnimi kamerom. Osetio sam ogromno olakšanje što je ipak vidim, skrenuo prema njoj, skinuo torbicu, trapavo izvukao iz nje prsten, kleknuo, jedva izustio par reči i dobio „Da“ po koje sam trčao 42km.

Fotografije: Dušan Vučković

U februaru 2000 god, Kristin je uspela da obezbedi sebi mesto na Olimpijskim igrama u Sidneju, to je bio šok za sve, kako za njenu konkurenciju tako i za ostale ljubitelje sporta. Svi su se pitali ko je ova dama, nepoznata trkačkoj zajednici. Još veće pitanje je bilo kako uspeva da napravi takve rezultate sa svojim načinom života i neobičnim treninzima.

Ona je odličana trkačica, ali takođe ima i vremena za život van sporta, žena, majka mladih dečaka, i doktorka koja radi svaki dan, prijateljica, pa da kažemo obična osoba koja se bavi sportom kao i svaki rekreativac što je jako neobično ako znamo da danas sportisti posvećuju svoje živote i vreme samo trčanju. Ona je dokazala da je moguće napraviti vrhunski rezultat bez totalnog posvećivanja vrhunskom sportu. I ona danas predstavlja inspiraciju mnogim trkačima koji se bave rekreativnim i amaterskim trčanjem.

Tajna uspeha

Nikada nije prestajala da trči, srednja škola pa fakultet, zatim kaže da je čak džogirala kroz obe trudnoće i to čak to 9-og meseca sa 15kg viška. Pošto se od srednje škole nije takmičila svoj prvi maraton je istrčala tek sa 34 god!!!

Treninzi

Dok mnogi profesionalni maratonci trče od 140 do 160km nedeljno, Kristi je trčala od 80 do 120km, i obavezno radila jedan trening u teretani sa tegovima. Kada temperature postanu jako niske na Aljasci, Kristi je trčala svaki dan u svojoj sobi na traci za trčanje u proseku 1h30min, gledajući filmove i ponekada išla na nordijsko skijanje napolju. Kada bi se vreme prolepšalo stavila bi decu u dupla kolica i trčala svoj trening napolju gurajući svoju decu u kolicima ispred sebe.

Kristi nema trenera!!! Sve svoje treninge je planirala i radila sama!!! Uspeh povezuje sa time da treninge ne treba ukidati bez obzira na sve, čak I 3 treninga nedeljno je odlična stvar, jer ponekada nije stizala od obaveza i umora da trenira više. Bitno je da se krećete i ostanete aktivni - kaže Kristi.

Identifikacija

Kako nastaje alergija? Po onome što sam pročitao na internetu, alergija nastaje kao reakcija organizma na strane supstance, poput polena, otrova pčele ili dlake kućnih ljubimaca. Organizam alergične osobe veruje da su ove supstance štetne po njega, pa imuni sistem reaguje kada se ove supstance nađu u našem organizmu.

Simptomi alergije su:

• Zapušen nos
• Kijanje
• Vlažan nos
• Šištanje (pri disanju)
• Kašalj
• Svrab i suzne oči
• Svrab na koži

Da li je trčanje uzrok alergije?

Iako trčanje nije direktan uzrok alergije, aktivnost ovog tipa može da pospeši njen razvoj. Kada trčimo napolju, naše telo je suočeno sa mnogim izazivačima alergije kao što su polen, ambrozija ili trava. Kako ovi alergeni putuju kroz vazduh, a naše disanje je ubrzano tokom trčanja, tako je i količina i brzina kojom udišemo alergene tokom trčanja veća. Ova pojava nije samo smetnja pri trčanju, ona može i da ugrozi bezbednost trkača.

Efekti alergije

Ukoliko se alergijske reakcije ne tretiraju, iz njih može da se razvije i alergijska astma. U svetu se poslednjih godina beleži rast ove bolesti. Kada je alergična osoba izložena alergenima, telo oslobađa Histamin kak bi se izborilo sa okupatorima. Kada se dogodi da Histamin dođe do pluća i disajnih puteva, doalzi do inflamacije i iritacije, to je stanje alrgijske astme. Ukoliko se inflamacija razvije disanje postaje neverovatnno otežano.

Prevencija alergije. Ključ dobrog trčanja u proleće.

Ono što možete da uradite kako biste sprečili alergijske reakcije u ovom periodu godine je da pratite izveštaje na medijima o količini ambrozije i polena. Birajući periode dana kada je polena najmanje, smanjićete opasnost od alergijske reakcije. Takođe, naočare za sunce će u dobroj meri zaštititi vaše oči od alergije. Izbegavajte, parkove i trčanje u prirodi kada je nivo alergenata visok. Posle trčanja se odmah istuširajte i sperite alergene sa sebe.

Ono što je ipak sigurno jeste da odete do apoteke ili još bolje lekara alergologa ili pulmologa koji vam može pripisati medikament, najčešešće kapi za nos. Postoje različite vrste ovih sredstava, a po pravilu gotovo su sva neinvazivna tako da ih i bebe mogu koristiti. Rade na različitim principima, ali sve sa namerom da smanje dejstvo alergena u nosu, gde i nastaje alergijska reakcija i proces zapaljenja. Na taj način se sprečava nastanak alergijskog procesa (koji možete zamisliti kao požar) ili se on drži pod kontrolom (drugo najbolje rešenje). Postoje lekovi koji imaju ulogu i gašenja požara, ali za njihovu upotrebu ipak razgovarajte sa lekarem.

Astma izazvana vežbanjem

Koliko god meni zvučalo neverovatno, istražujući ovu temu naišao sam i na ovaj pojam. Ovo je u suštini alergijska reakcija koja je usko povezana sa trčanjem. Od ove alergijske reakcije pati zaista mali broj ljudi, njima se posle par minuta trčanja pojavljuju simptomi slični ili identični kao kod alergijske astme. Ponekad se dešava da ovo stanje izazove i nesvesticu, povraćanje i otežano disanje.

Kako se vi nosite sa alergijama? Jel vam smetaju kad trčite?

Godinu dana Kluba uličnih trkača Trčanje.rs

Pre godinu dana, nakon naše objave da osnivamo road runners club sevali su komentari na ovom sajtu. I danas ima komentara, kako nismo ovo, nismo ono,  samo još da znamo šta smo… No, tada smo interno mi u timu imali jednu prepisku međusobne podrške.

Uverena sam da je ovaj klub najbolje sto se moglo desiti trčanju u Srbiji. Sigurna sam da će ovo voditi pravoj popularizaciji trčanja! Tek sada će svi ti tihi korisnici sajta, svi oni koji žele da počnu da trče, a strepeli su da je ekipa previše profi za njih, da neće moci da ih prate, da su suviše van forme, tek sada će oni doći kod nas. U klubu su potpuno ravnopravni, spremni da počnu da trče uz podrsku i uputstva od nule ka svojim prvim trkackim ciljevima!

Takodje, ovaj klub ce resiti mnoge teskoce sa kojima se prvobitna, neformalna zajednica suočavala, kada je rec o identitetu i osecaju svojine nad trcanjem kao sajtom i organizacijom. Sada ce se jasnije znati te granice, zvanicna lica kluba, to vodi vecoj profesionalizaciji i ozbiljnosti, u sta upravo i treba da preraste i transformise se ova komuna, nakon godine rada i aspiracija ka necemu velikom. 

Nekako stoje ove reči podrške, ali sada su ovi problemi koje možete nazirati, tako banalni i tako prevaziđeni.

U tom trenutku osnovati trkački klub, može se reći da kao poslovna ideja nije baš najbolje. No, sanjali smo i tada i sanjamo sada isti san i povlačimo poteze… I mislim da svesno idemo ka tome nečemu što sada ne možemo i zamisliti.

Spomenuo bih samo brojne ljude i sjajna postignuća i transformacije koje su ljudi doživeli podršku Kluba i našeg trenera Ivana. A to se nikada, ali nikada ne bi dogodili da nije ovog Kluba. I to je nešto što nikada ranije se i nije događalo, a danas zbog tekstova sa ovog sajta i podrške koju svaki član dobije u Klubu primeri promena na ličnom planu su neverovatni.

Možda jedna privatna poruka koja je zakucala na moj i Ivanov mejl može da kaže puno:

Zato što sam prošla kroz cilj bez hodanja i bez muke i što me je sreća obuzela i zato što je to vaša zasluga, izražavam vam zahvalnost 

I to su stvarno velike stvari. Ono kada dođeš i ne možeš da trčiš duže od 5 minuta, pa malo po malo pretrčiš krug oko Ade, te završiš prvi polumaraton. Svaki od ovih uspeha vidim kao lično svoj i kao klupski. I to mene vozi :)

Deo ekipe uz godišnju članarinu

Možda je naš rođendan pravi trenutak da iskoristite šansu i postanete deo ekipe trkača i trkačica iz celog sveta, tj. naš član na godinu dana. Bilo da ste u Beogradu ili samo iz daleka posećujete naš sajt.

Pozvao bih sve naše posetioce sajta  da postanu deo naše ekipe, te da za MANJE OD 500 DINARA mesečno uz godišnju članarinu od 5900 RSD postanete član Trčanje.rs. Da ne bude samo da je na papiru, ubacili smo i neke prednosti koje možete ostvariti kao član RRCT:

• 4 TRENINGA MESEČNO,  nedeljom sa Klubom na Adi Ciganliji uz osveženje posle treninga
• POKLON MAJICA TRČANJE.RS!
• NAJBOLJE INFORMACIJE O TRČANJU, pristup klupskom njuzleteru i zatvorenoj FB grupi
• POPUSTI za članove na trke, putovanja, predavanja i opremu za trčanje
• BIBLIOTEKA (veliki broj trkačkih časopisa na engleskom i nemačkom, knjige)
• RUNNERS CAFE, jednom mesečno otvaramo prostor za druženje, gledanje filmova, gostujuća predavanja
• DOPRINOS RAZVOJU TRKAČKE ZAJEDNICE i održivosti svih besplatnih sadržaja koje organizujemo (sajt www.trcanje.rs, otvoreni treninzi, škola triatlona, predavanja, volonterske akcije…)

Normalno je pitanje i razmišljanje u ova teška vremena, da li i šta dobijem za 500 RSD mesečno. Ukoliko sve ovo gore nekako ne vredi 500 dindži, onda isto tako razmsilite o tome šta je trkačka zajednica i o tome zašto je uzimao zdravo za gotovo. Jer zajednica postoji samo onda kada svako od nas razume odgovornost, tj ima dužnost da doprinese njenom razvoju.

Mi vas pozivamo da budete deo naše zajednice, da budmo što brojniji i tako ostvarimo još jači uticaj na stvaranje jedne aktivnije kulture življenja u Srbiji.

Maj 2012

Trčanje.rs Open Run – 6.maj

Prvog vikenda maja, možete da nam se pridružite na tradicionalnom otvorenom treningu koji se održava svake prve nedelje u mesecu. Traning počinje u 9h kako bismo izbegli vrućine i gužve na Adi ciganliji, više informacija pročitajte ovde.

Svratite da upoznate ekipu Trčanje.rs i da saznate šta sve klub radi.

Košutnjak Challenge Race – 19. maj

U subotu 19. maja sa početkom u 12 časova održaće se najluđa trka u gradu. Čeka vas 5 km kros trčanja sa preprekama na Košutnjaku i zagarantovana zabava i događaj koji ćete prepričavati. Prijavite se!

Somborski polumaraton – 20.maj

U nedelju 20.maja 2012. sa startom u 10h održaće se 33. Somborski polumaraton. Ovo je najstarija ulična trka u Srbiji i prilika da upoznate Sombor na najbolji mogući nači, trčeći kroz njega.

Niški polumaraton

Nezvanična informacija je da se polumaraton u Nišu održava 26. maja ili 2. juna, potvrdu i detalje očekujemo uskoro.

Jun 2012

Ultimate Nutrition Trka prijateljstva Kula – 16.jun

U subotu, 16. 06. 2012. u Kuli će se održati 4. Ultimate Nutrition Trka Prijateljstva. Trasa trke je duga 6km, što je čini pristuačnom i za trkače i trkačice koji su počeli da se bave trčanjem skoro. Ova trka je odlično mesto za sve one koji žele da se sretnu sa trkačkim svetom i upoznaju se i druže sa trkačima rekreativcima iz cele zemlje.

3. Noćni maraton – Novi Sad 23.jun

Avantura, snaga, izdržljivost, lepota, moć; neka tvoja čula osete maraton. Da ti srce kuca u ritmu noćne muzike, da ti disanje prati talase Dunava, trči pod zvezdama, trči 3. Noćni maraton u Novom Sadu.

Gde ćete trčati ovog leta?