Treća godina dugog triatlona

U tekstu figurišu pojmovi i izrazi specifični za triatlon poput brick,draft, powermeter…Za pojašnjenja pročitati moju prošlogodišnju reportažu.

Zadovoljno odradismo još jedan Dugi triatlon. Falilo je 10km bajka i možda 50-100m plivanja da bude prava Polu-Iron distanca. Poklopilo se da je na Adi bio Dan Policije i iz nejasnih razloga skratiše nam stazu to jutro. I to je Srbija. No da krenemo redom. Mnogima rani termin trke u kalendaru nije odgovarao (samo 7 meseci posle prošlogodišnje trke) tako da na startu ne sretoh neke “stare kuke”, a neki drugi se opet prebaciše na štafetu. I pored toga na startu nas 50-tak solo takmičara. Sasvim respektabilna cifra.

Da se ne lažemo, bavljenje dugim triatlonom je na granici snobizma. Ne samo u materijalnom smislu.  Odvojiti neophodno vreme za bavljenje ovim sportom znači da ste negde ipak fleksibilni. Rad sa iskusnim trenerom (Vlada Savić) će minimizovati broj sati provedenih u treningu, ali su sami treninzi veoma intenzivni i često utiču na ostatak dana. Ove zime sledio sam tu time-efficient matricu do ekstrema. Sve do mesec dana pred trku praktično nisam spajao duži bajk i trčanje. Nisam sebe lišio ni odlaska na skijanje ni uskršnjeg putovanja ni neke lepe avanture u prirodi. Jednostavno triatlon sam definisao kao svoju dnevnu aktivnost u “lokalu” a ne svoj ultimativni cilj.   A ono što obim treninga ne postiže, mora postići kumulativni efekat minulog rada (već 26 meseci sam u Savićevom strukturiranom planu). To je bio moj pristup. Otkrio sam radost mikro-ciljeva: 5K test na trčanju, slomljeni kilometer u bazenu i Watt test na biciklu, to mi je bio glavni pokretač ove sezone a ne grandiozni cilj peglanja ajronmena tog dana na tom mestu. Stvarno mi to ne znači puno, da se negde upišem da sam odradio. Uživam u trenažnom procesu i ličnom napretku, a domaće trke su mi odlična prilika da na poznatoj stazi čekiram formu i spustim PB.

Na TriBGD učestvujem još od antologijske prve Poludistance tako da sam ove godine zasluženo poneo jednocifreni startni broj. 1.8km plivanja 80km bajka sa 15 mrtvih okreta I 21km trčanja sam odradio za 4 sata i 40 minuta. No da krenemo iz početka, novembar 2014. i period posle prošlogodišnje trke.

Naravno da sam prvo napravio pauzu, iskoristio kraj oktobra za neko prijatno putovanje i krenuo iz početka.  Ali bez pritiska. Forma se podizala postepeno:

Kako se motivisati zimi na trenažeru? To mi prošle godine nije baš polazilo za rukom. Kockice su se poklopile da sam zahvaljujući nesebičnosti prijatelja došao u posed Powermetra. Fundamentalne sprave za objektivan i profesionalan pristup treningu na bajku. Sećam se da sam još pre tri godine pročitao kod Joe Friela: „Bolje investirati u powermetar nego u novi bicikl“. Upravo tako je ispalo, idalje sam pedalirao na drumašu ali su Watts postali glavni motivacioni faktor unutar 4 zida i otvorili prostor za neke kreativnije intervale.

Trčanje? Zakoračio sam u svet zimskog trail trčanja malo dublje, naučio sve moguće staze i prečice na Košutnjaku i Avali mahom sa drugarima Ivanom Dugandžićem i Ivanom Bonom.

Ipak najlepše trčanje ove godine sam doživeo na poslovnom putovanju u Kijev: potpuno neplaniranih 20km po zemlji i pesku na pustom gradskom ostrvu:

7 meseci je bukvalno proletelo. Konačno proleće i duge vožnje na bajku. Uskrs u Italiji. Nije me mrzelo da 5 dana nosim bajk na krovu, skidam i vraćam samo zbog jedne jedine vožnje, u osvit zore na jezeru Garda – neprocenjivo.

Datum trke se primicao i trebalo je uraditi i barem 4-5 tih famoznih brick-ova nedeljom (jako trčanje nakon par sati bajka u tempu trke).

Samo par sedmica pred trku veliki obrt: Ponuda da kupim TT ram. Nisam oklevao. Na svom drumašu sa aero produžecima ja prosto nisam uspeo da se spakujem. Kao što je Bonu pošlo za rukom. Prepakovao sam bajk uz svesrdnu Tominu pomoć ali je trebalo pronaći poziciju. Iz treninga u trening vraćao sam se ukočen i nažuljan, jurio majstore subotom u deset uveče (Shout out Darko Savić!) da bih sutradan na bricku isprobao bolju poziciju. I tako bukvalno do same trke.

Subota, dan pred trku

8:00 Ustajanje. Kažu da je noć pred trku po pravilu otpisana a da je fundamentalna ona prethodna noć. Kraj maja je, i Beograd polako tone u ambis podivljalih splavova koji trešte celu noć i kontaminiraju ceo grad bukom. Tu su i razulareni i polupijani maturanti koji urlaju i dovikuju se centralnim gradskim ulicama. Uprkos svim tim nedaćama nekako sam odspavao.

9:00 Brzi odabir ploča za popodnevni DJ session i Ljutiću. Southern Soul je verovatno najbolji muzički festival na ovim prostorima. Prijatelj i organizator me je pozvao da dam svoj doprinos na popodnevnoj promo zabavi. Mesecima nisam puštao muziku ali znajući da će biti opušteno uživao sam u odabiru muzike. Toliko da sam se skoro zaneo i zamalo okasnio na prijavu za trku.

10:00 Na brzinu svratio kod Marka Ćurčića u Sportofis da mi sredi sedište. Osećao sam se ko u Nacionalnoj klasi 🙂 Brza provera bajka, dopumpavanje i pravac Check In. Ove godine bajkovi su se ostavljali dan ranije. Vozio sam novi ram ali sam imao stare obične točkove bez dubokih felni. Medjurešenje ali dobra referentna tačka jer pretpostavljam da ću sledeće godine imati kompletnu aero opremu.

11:00 Check In Brifing i overa plivačke trase sa Vidom i Marjanom. Plivačku formu sam idealno natempirao da je imalo smisla i razmišljati i o draft strategiji…Na brofingu je i Dragan Stojkić, Moonwalker Images, fotograf koji će nas pratiti na trci. Dragan radi na fantastičnom projektu Portrait of An Athlete…I sve fotke koje ovde vidite su njegove.

14:00 Jurenje okrepe za trku malo sredjivanja i izletanje iz kuće

17:00-18:30 DJ set @ Southern Soul Promo Party.

20:00 Dvadeset godina mature u jednom zemunskom lokalu.

Sve se eto skupilo u 24 sata. Gotovo 30 godina života. Od gimnazijskih dana preko DJ periode do sadašnje triatlonske.

Nepunih 5 sati spavanja i pravac Ada.

Tok trke

Čekiranje opreme, navlačenje odela iodlazak u zonu starta. Divno vedro i sunčano jutro je obećavalo dan za pamćenje. Od nervoze ni traga. Nekako sam se osećao iskusno

Plivanje

Juriš sa kopna. Umesto relaks starta iz vode prošle godine, ove godine nalik na sprint triatlon. Isti sam radio samo jednom u životu, namestio se napred i dobio udarac u naočare i prilično  se nagutao vode. Kakav stres.

Totalno bez daha već posle desetak sekundi nakon starta. Nekako uspevam da se smirim, plivam prsno nekoliko zamaha, i krećem laganije. Hvatam nečiji draft do bove, što mi omogućava da se totalno oporavim a ipak ne izgubim skroz na brzini. Nakon prvog okreta ubacujem u treću brzinu, plivam u svom ritmu, nemam nikog ispred sebe. Pred sam izlazak iz vode primećujem plivača sa desne strane, izlazimo praktično zajedno i vidim da je to Bojan koji danas radi samo štafetu jer se sprema za ceo Ironman krajem juna. Vreme na plivanju fantastičnih 27:40 i pored problema na startu, cilj je bio ići ispod 30 minuta, tako da je ovo ispalo sjajno, mada smo svi saglasni  da je staza obe godine nekih 50-100m kraća

Bajk

Puls je visok na izlazu iz prve tranzicije i trudim se da ga oborim što baš i ne ide lako sa svim tim adrenalinom u meni. Gađam treću zonu po vatima (200 W) a puls pokušavam da kontrolišem manjom kadencom.

Na prvom okretu iznenađenje: Umesto da okret bude kod samog mosta na 5,625 kilometara, okrećemo čitav kilometar ranije. Šta se dešava? Sad mi ništa nije jasno. Vozimo 8 krugova kako je najavljeno ili možda 9? Na svu sreću, na glavnom okretu kod zone tranzicije su Vlada i ekipa, koje molim da mi potvrde šta se vozi. 8 krugova definitivno. To praktično znači da će ovogodišnja trka biti nekih 10-tak kilometara kraća. Krugovi se smenjuju, vreme na bajku protiče mnogo brže nego na trčanju, a činjenica da je staza skraćena me motiviše da držim malo jači tempo na bajku ove godine. Rezultat na bajku: 2:22:27. Prosek 33,5kmh, 197 W sa okretima.

T2 i Trčanje

Prvi kilometri su po pravilu uživanje. Srećam sam što je bajk iza mene, što nisam imao defect ili neki sličan peh, i sada znam da šta god bude sve je u mojim rukama, zavisim samo od sebe i svog tela a ne i od stanja mašine.

Ubrzo međutim počinjem da osećam efekat stravične vrućine. Pre samo tri dana u Beogradu maksimalna dnevna temperatura je bila 12 stepeni. Danas je 30, i podne je. Držim medjutim planirani pejs prvih 12-13km i osećam se dosta dobro. A onda počinjem da usporavam da bih poslednjih 5 kilometara jedva držao i 30 sekundi sporiji tempo od planiranog. Vreme na polumaratonu: 1:46:56.

Ukupno vreme 4:40:52. Ivan Bon sa kojim sam zajedno trenirao ove sezone minut pre mene. Kuriozitet da smo se obojica dokopali podijuma u kategoriji 35-39 godina kao drugi i treći…

Sećam se Dočeka Nove 2003. u beogradskom Domu Omladine kada smo isto tako delili podijum, ali onaj za igru. Gore su svirali Darkwood Dub i londonski 4 HERO a dole DJ Jazzmate i Mistake Mistake Live. Tada smo razmenili par reči, možda se sreli još par puta u gradu dok se obojici nije dogodio triatlon. Sada smo nerazdvojni sparing partneri i mnogo više od toga.

Dalji planovi

Sebi sam obećao da će ova biti jedina glavna trka ove godine i tako će verovatno i ostati. Planiram da par meseci izađem iz strukture, na kraju krajeva ide leto, more, planinarenje. Prijavio sam se za nebesko trčanje na Šari početkom avgusta. Skyrunning Srbija je pravo osveženje na domaćoj sportskoj sceni i jedva čekam da posetim što više predela koje promovišu kroz svoje trke.

Da budem iskren do kraja, za jesen mi se motaju neke interesantne ideje, ali o tome u definitvno u sledećoj reportaži, ako se ostvare.

Hvala: Tomi Novoviću, Ivanu Bonu, Ivanu Dugandžiću, Vladi Saviću, Milanu Krotiću, Veroljubu Zmijancu, Darku Saviću, Marjanu Lukiću, Nemanji Koraću, Bojanu Đuriću i Draganu Stojkiću.

Fotografije: Dragan Stojkić moonwalkerimages.rs portraitofanathlete.com

Galerija Draganovih fotografija sa trke: https://www.flickr.com/gp/jazzm8/930rN6