marko

Neodlučno u prve korake

U priču o ovome sam ušao potpuno nesvesno i mogu reći možda i bez nekog konkretno definisanog cilja. Drug mi je prosledio link za prijavu za Školu trčanja, pogledao sam i bez nekog velikog interesovanja sam pročitao o čemu se radi, ali i brzo smetnuo sa uma ono što sam pročitao. Nakon nekoliko dana sam odlučio da se prijavim, opet bez odlučnosti da ću zapravo i krenuti – prijava je bila jednostavna i ni na šta me nije obavezivala.

Otišao sam na prvo „predavanje“, gde je predstavljen plan Škole i faze kroz koje početnici prolaze tokom treninga. Sve je zvučalo jako zanimljivo. Ni u tom trenutku nisam bio siguran da li ću uopšte krenuti sa trčanjem.

Propustio sam prvu nedelju treninga, opet iz nekih, može se reći, neopravdanih razloga. Razloge svi uvek imamo, ali u realnosti, da sam hteo da odem, mogao sam. Krenuo sam druge nedelje i priključio se tadašnjoj Plavoj grupi. Čak ni u ovom trenutku nisam bio siguran zašto sam došao (sem što me je drug nagovorio), i tu sam manje-više započeo priču za koju znam da će trajati makar još nekoliko decenija. Upoznao sam novo društvo, polako krenuo da se uklapam u proces treniranja i (ponovo) prihvatam treninge kao sastavni deo svojih aktivnosti. Obavio sam lekarski pregled koji nam je preporučen i shvatio gde sam sa svojim zdravljem. Ništa nije bilo narušeno, ali je to, po rečima lekara, bio poslednji trenutak za promene, pre nego što nešto ozbiljno krene nizbrdo.

Prve promene

Nakon predavanja o ishrani koje smo imali posle jednog treninga, počeo sam da unosim ozbiljne promene. Najveća promena je bila u nekoj vrsti veganskog doručka. Rešio sam da probam, iako se u ostalim obrocima nisam odrekao mesa i mlečnih proizvoda, a i ne verujem da ću ikada. Na trčanju smo u međuvremenu prestali da radimo vežbe snage zbog sve većih pretrčanih dužina, ali sam uključio vežbe onim danima kada ne idem na trčanje u samostalnoj režiji, ali u dogovoru sa trenerom svoje, tadašnje, Plave grupe (sadašnje Žute).

Shvatio sam da mi doručak koji mi je dve nedelje odgovarao ipak više ne zadovoljava potrebe za ishranom i konsultovao sam se opet sa trenerom kako da postupim dalje. Dobio sam plan ishrane koji mi se jako dopao jer je uključivao sve zdrave namirnice, uključujući i meso i mlečne proizvode, i po kome mi zapravo nije bilo ništa zabranjeno (dobro, sem namirnica koje stvarno niko ne treba da jede, nezavisno od mršavljenja, jer su štetne za zdravlje). Bitna je bila količina hrane i raspoređenost u toku dana. Ono što je najvažnije, bilo mi je veoma jednostavno da se pridržavam tog plana, nisam puno razmišljao o hrani, nisam bio opterećen i ništa mi nije bilo naporno. Sve zdravo je bilo uključeno u moj plan ishrane.

Nastavio sam sa treninzima i u klubu i samostalno. Polako sam počeo da mršavim i da stičem kondiciju. Rezultat nakon tri meseca, na ponovnom pregledu, bio je 17 kilograma manje. U celom ovom procesu, trener mi je veoma mnogo pomogao kako da u moru dostupnih informacija o ishrani i vežbanju pronađem ono što meni odgovara i da se ne izgubim.

Kako dalje?

Ono što mi je u ovom trenutku bilo veoma bitno je kako ići dalje.

Već sam jednom uspeo da smršam ovoliko, pre 6 godina, ali sam se očigledno u međuvremenu zapostavio. Zapitao sam se da li će se to ponovo desiti. Odgovor sam zapravo odmah i znao. Neće.

Moja ideologija potpuno je drugačija nego što je to bio slučaj pre 6 godina. U međuvremenu, od one neodlučnosti na početku Škole trčanja, moj cilj nije postao da izgubim kilograme, makar ne direktan i glavni. Cilj je bio početi jedan zdraviji život, ispunjen fizičkim aktivnostima. U tom trenutku mi nije padalo na pamet da se vratim starim navikama, a tako razmišljam i sada.

Mnogi kada postignu cilj gubljenja kilograma ponovo počnu sa starim navikama koje su ih i dovele u tu situaciju da se bore sa težinom. Moj cilj je postao zdrav život u kome više nema prostora za sve ono što me do tada sputavalo da budem fizički aktivan i za ono što me dovelo u situaciju da budem gojazan. Plan je daleko dugoročniji od pukog mršavljenja da bi se bolje izgledalo. Svakako, bolji fizički izgled nije zanemarljiv faktor, ali je kratkoročan i posle postizanja tog cilja ostaje pitanje „šta dalje“, posle čega se vrlo često krene pogrešnim putem, a govorim i iz ličnog iskustva, naravno.

Pre nego što počnete da se bavite sportom ili krenete da uvodite promene, zapitajte se šta vas je na to navelo, i da li ste spremni da zarad ciljeva promenite životnu ideologiju i način života? Ne zato što tako morate, već zato što tako želite i tako treba i da bude.