Kako biste se osećali kada biste svojim trčanjem mogli da pomognete nekoj osobi i doprineste nekom višem cilju? Trčanje ume da izgleda kao  jako individualan način rekreacije u kojem i vaši prijateljelji jako teško učestvuju, izuzev kada klimaju glavom na trkačke izraze poput: pronacija, tempo, ekipa na Adi…

HDR tonemapped

U trčanju postoji način da povežete svoj hobi i svoje prijatelje, i da zajedno date doprinos nečem mnogo većem od vas samih. Jednostavno je – učestvujte na maratonu kao trkač ili trkačica u humanitarne svrhe!

Kako funkcioniše sistem trčanja u humanitarne svrhe?

Maratonci i maratonke širom sveta plaćaju određenu sumu da bi ušli u lutriju za učestvovanje na trci. Često na velikim trkama kao što su one u Njujorku, Londonu i drugim gradovima, samo 1/4 od svih startnina ulazi u bubanj za regularnu kupovinu. To optrilike znači da se na cirka 10000 hiljada brojeva samo u prvom danu prijavi i preko 100000 takmičara. Oni srećni, koji budu izvučeni, platiće regularnu cenu karte od oko 100-200 EUR, a ostalih 30000  trče za svoj određeni cilj.

Humanitarne organizacije plaćaju određen broj startnina, da bi onda te brojeve “prodavali” trkačima koji žele da učestvuju u njihovom timu. Akcija je prelepa, jer se recimo na Londonskom maratonu prijavi 30000 ljudi koji sakupe od 1000 funti pa naviše. Nije ideja da sami platite 1000 funti (može), već da u svom društvu, na poslu, rodbini, predstavite šta radite i na koji način želite da podržite neku humanitarntu akciju.

Dajući vam male donacije, vaši prijatelji “učestvuju” u vašem maratonu, a donacije koje se sakupe na ovaj način su neverovatna podrška programima organizacija koje se bave temama kao što suistraživanja za lečenje raka, udruženje astmatičara, domovi za decu iz osetljivih grupa, prevencija HIV-a…

Mnogim trkačima ovo bude odličan motiv da ne odustanu tokom priprema, pa ljudi koji trče maraton postaju pravi “uzori” za sve svoje poznanike koji su dali novac jer zajedno sa njima i oni “učestvuju” u maratonu. Zbog toga, ali i drugih razloga, maratoni su bogatiji i za gledaoce koji se okupljaju da podrže “svoje” trkače i tim za koji nastupaju.

Prvi pravi čeriti program na Beogradskom maratonu

E pa, posle desetine godina tako nešto je moguće uraditi i kod nas! Prva organizacija i prvi tim koji to radi jeste BelHospice tim koji je uz pomoć svoje partnerske organizacije iz Londona preuzeo metod i omogućio ovaj način donatorstva i učestvovanja kod nas.

Rezultati sami govore – za manje od mesec dana BelHospice tim ima više od 80 prijavljenih trkača i trkačica. Svi oni će dobiti posebnu majicu tima, a omogućeni su i treninzi, tj. grupna trčanja koja se organizuju kroz doprinos samih članova tima i bloga Trkač.net koji vodi Ivan Simić. Možete da pronađete više informacija na Fejsbuk grupi ili se priključite nedeljom od 10h na Adi.

Iz ugla nekog ko promišlja trčanje u Srbiji mislim da je ovo veoma važan korak u populariziaciji,  ali i razumevanju mogućnosti za sve aktere (trkače i trkačice, građane i građanke Beograda, humanitarne organizacije, Beogradski maraton, grad…) da iznedrimo jednu sjajnu ideju i vrednosti koje znače aktivizam, empatiju i mogućnosti za sve.

Svaki napredak, po pravilu, dolazi ne onako brzo kao što očekujemo, ali je tu i čeka da bude viđen. Zato mislim da je važno da svako da doprinos ovoj ideji i prihvati odgovornost kako bismo pokazali da je ova ideja zrela da se primeni kod nas.

Belhospice za prvi hospis u Srbiji

Humanitarna organizacija BelHospice zbrinjava termalno obolele osobe od raka. To u prevodu znači da oni rade sa onim osobama koje su ostavljene da se sami bore u završnoj fazi raka. Njihova želja je da izgrade prvi hospis u Beograda, tj. prvo mesto i prostor koji bi omogućio još bolju negu.

veroljubzmijanacLično, kao pojedinac, i sam ću trčati za BelHospice tim, a želja mi je da sakupim 210€, na taj način što ću uraditi majicu sa 21 imenom svih donatora koji će donirati 1 dinar za jedan metar koji pretrčim. To znači da će 21 osoba donirati 1000 dinara. Sve ovo u mojoj želji da pročitate knjigu “Ožiljci od zlata” koja govori o promeni koja nastaje kada se suočite sa neizlečivom bolešću. Knjigu je napisao momak sa kojima sa se nekada družio, a koji više nije među nama. Igorovu knjigu možete naći u Vulkanu.

Vidimo se na trci!