Ovo je najkraća moguća priča o tome kako su ljudi počeli da trče na duge staze, da se takmiče i kako je sve to vodilo do danas čarobne cifre za milione ljudi širom sveta – 42,195

Maratonski mit

Verovatno ste već čuli priču o grčkom glasniku Filipidesu, koji je trčao 42km od maratonskog polja do Atine kako bi javio građanima Atine da je grčka vojska savladala nadmoćne Persijance. Po ovoj legendi Filipides je trčao pod punom opremom, stigao u Atinu, izgovorio reči: “Radujte se, mi smo pobedili!” i umro. Od tada je simbol nenadmašenog sportiste jer je pokazao za kakve je sve poduhvate čovek spososban.

Istorijske činjenice nam pričaju nešto drugačiju ali ne manje interesantnu priču. Filipides je trčao od Atine do Sparte kako bi pozvao Spartance u pomoć protiv  Persijanaca. Spartanci su ga odbili zbog verskog praznika, pa je morao da trči nazad do Atine da javi ovu lošu vest.

Persijski plan

Mnogobrojna Persijska vojska (po nekim podacima brojala je 60.000 vojnika, konjicu i mornaricu), planirala je da se iskrca na maratonskom polju, porazi Grke i onda oplovi do južnih zidina Atine i bez otpora uđe u grad.

Malobrojni Grci (njih oko 10.000), suprotstavilo se Persijskoj vojsci veoma čvrsto i naterala ih da se povuku na brodove, ipak tada je počela prava bitka, morali su da stignu do Atine pre Persijanaca. Oko 9.000 atinskih vojnika pod punom ratnom opremom i posle nekoliko dana borbi, trčalo je prvi masovni “maraton” od maratonskog polja do Atine što je oko 40km.

Prvi grčki vojnici stigli su za oko 5 sati, malo pre persijske flote. Kada su ih ugledali, Persijanci počinju da oklevaju, među vojnicima se pronosi glas o nadljudskoj snazi Atinjana i posle nekoliko dana kruženja, persijska flota se povlači. Ovaj događaj je poslužio kao motiv organizatorima prvih modernih Olimpijskih igara u Atini 1896 da u program uvrste i “Trčanje maratona“.

Razvoj modernog maratona

U samom početku maratonska trka se trčala na Olimpijskim igrama na stazi koja je bila dugačka oko 40km, što nije tačna  dužina najkraćeg puta od Atine do maratonskog polja, već dužina okolnog i ravnijeg puta.

Današnja zvanična distanca od 42 kilometra i 195 metara je prvi put trčana na Olimpijadi u Londonu 1908. a, prihvaćena je od strane IAAF tek 1921.

 Zašto je maraton produžen u Londonu

Organizatori Olimpijade u Londonu 1908. imali su nekoliko razloga da produže stazu:

  • Kraljica je želela da gleda start trke, pa su da bi pružili najbolji mogući pogled, kako Kraljici  tako i ostaloj publici, prebacili start trke na istočnu stranu Vindzorskog zamka.
  • Kako bi pružili publici što bolji pogled na finiš trke, produžili su trku za 350 metara i taj deo smestili na stadion.

Trka veka – prvi moderni maraton

Kako se ispostavilo, trka u Londonu te 1908. je imala veoma dramatičan finiš. Prvi trkač koji je ušao na stadion, bio je Italijan Dorando Pietri, bio je slomljen od iscrpljenosti i ekstremne dehidriranosti. Potpuno dezorijentisan i okružen gomilom novinara i sudija, Pietri je pri ulasku na stadion krenuo u pogrešnom pravcu i pao.

75.000 ljudi na stadionu je posmatralo kako sudije podižu Italijana i pomažu mu da krene u pravom smeru. To se ponavljalo svaki put kada je Pietri pao, ukupno četiri puta. Posle deset minuta mučenja Pietri je ušao u cilj, maltene uguran od strane sudija i drugih zvaničnika. Nedugo zatim u stadion je ušao i Amerikanac Johnny Hayes.

Na kraju, ova priča se završila tako što je zlatna medalja oduzeta Italijanu, data Amerikancu, ali je Pietri postao zvezda, odlikovan je od Engledske kraljice. U kasnijim trkama na 42,195 km više puta je pobeđivao Hayes-a.

Kako nije bilo drugih razloga da se oficijalna distanca maratonske trke promeni za stalno, mnogi smatraju i tvrde da je IAAF, promenio zvaničnu distancu maratona u čast ove čuvene trke.