Za Lisabonski polumaraton spremao sam se dobrih četiri meseca. Ideja je bila da se obori lični rekord koji sam postavio sasvim nenadano u Apatinu prošle godine. Tada sam zahvaljujući Dejanu Nikoliću, a pre svega Bošku Stuparu uspeo da izvučem tada neverovatnih i konstatnih 4:37 po minutu što je bilo oko 1:37:15 minuta. Želja mi je bila da u Lisabonu istrčim 1:29:59, te smo se MIG i ja bacili u treniranje.
Ove pripreme sam shvatio veoma ozbiljno, te sam se veoma uplašio kada sam zbog astme i prehlade morao da pauziram nekih 7 i kusur dana.. Preskakao sam po koji trening zbog hladnog vazduha , a ni hladna zima nije išla na ruku. Pa ipak sve vreme sam verovao da mogu da idem ispod sat i po…
Tok Lisabonskog polumaratona
Početak trke je bio na mostu 25 april, prelepoj građevini iz 1966 godine. Do sada nikad nisam učestvovao na ovako velikoj trci, sa preko 5000 ljudi koji kreću odjednom. Znao sam da ću da se vučem i prestižem prvih nekoliko minuta, ali ne i da ću drugih 500 metara prvog kilometra ići tempom i do 3:20 da bi nadoknadio zaostatak koji sam imao na startu.
Polumaraton u Lisabonu je najbrži iz prostog razloga – od prvog do šestog kilometra staza je blaga nizbrdica, da bi 5 km, u stvari bio isključenje i polukrug sa mosta. Ovaj 5km je skoro u celoj svojoj dužini ozbiljna nizbrdica, pa ni ja nisam štedeo svoja kolena na njoj. Kao što se vidi, svih prvih 5 kilometara su bili baš brzi, s tim da sam spust išao za 3 minuta i 51 sekundu. Ovo nije baš bilo dobro iz prostog razloga što su mi se stopala zapalila, te sam tek kasnije otkrio da sam imao veoma krvave žuljeve na oba stopala. Takođe, trku sam trčao u Nike Free 5.0. za koje se pitam da li su dorasle zadatku kao što je brza polumaratonska trka.
Od 5 do nekog 11 km išao sam po planu, mada sam već tada osećao da dišam veoma ubrzano i da ću imati debelih problema na pri kraju. Disao sam nepravilno i nisam našao svoj tempo. 4:13 mi je delovalo nedostižno te sam rekao da je 4:23 tempo koju želim da držim do kraja.. No i to je sve trajalo do 15 km kada sam uzeo gel, koji me je samo naduo i nije mi pomogao.
[cf]iframe[/cf]Tad negde sam osetio i neverovatnu vrućinu koja me je definitivno razbila. Odlučio sam da skinem majicu (nisam bio jedini), ali mi ni to nije pomoglo. Uskoro sam od napora počeo da osećam jezu i hladnoću u rukama… Na kraju sunce je toliko bilo jako da sa završio sa bagim crvenilom po čelu. No sada je sve u redu jer sam pocrneo ko da sam bio na moru 🙂
Naučene lekcije
Pa, mislim da je najveća greška u psihologiji. Mnogo sam imao velika očekivanja i mnogo sam želeo sve ovo. I nekako se jednostavno nije desilo, baš suprotno od onoga kad se stvari jednostavno dese.. Znači bez flow-a, sa puno opterećenja… No, na ovom treba da radim, a suštinski ono što hoću jeste da nađem svoju motivaciju kroz recimo Tima Galveja čiju knjigu „Inner game of tennis“ svi preporučuju.
Jurio sam… Koliko god verovao da ću moći da idem do kraja jako, prvih 5 kilometara (koji jesu bili blago nizbrdo) su imali uticaja. Nisam nosio puls da proverim svoju hipotezu, ali mislim da je on bio jak sve vreme.
Nedovoljna brzinska izdržljivost ili tako nešto… U stvari osećam da sam imao manje jakih, a dužih treninga. Takođe, razvijam jednu teoriju o snazi i izgledu trkača, gde su bitni masa i jačina potpornih mišića (trbušnjaci, leđnjaci, pa i grudi, ruke), te sam uočio da ima mršavih i slabih trkača (takvi smo na primer Gebreselasije, Mišović i ja), a ima i jakih trkača (takvi su često planinski trkači, npr Tadese ili Kristijan Stošić, ili na primer naš Ogi i Boško Stupar). Elem mislim da ću da profitiram, ukoliko budem počeo da radim malo i snagu, što mi je cilj u narednom periodu.
Tehničkih grešaka je bilo, pa tako često se dosta polivam vodom. I ovog puta sam da bi se ohladio sipao vodu po nogama i šorcu, što te samo oteža i iznervira.
Jedna od stvari, tj trkačke opreme, koju nikako ne mogu da svarim jesu one atletske majice na bratele. Toliko su mi nekako soc varijanta da se nikako ne vidim u njima. Ali već nekoliko puta skidam majicu, jer se sve osećam da mi je teška i da ne mogu da dišem kako valja u njoj. Izgleda da ću morati da pređem na full trkačku opremu :))
Povrede nakon trke
Pored velikih crvenih žuljeva koji su nastali od vrućine i trenja dok sam trčao nizbrdo, imao sam još jedan problem sastopalom koji mi se do sada nije javljao. Naime sa unutrašnje strane stopala, baš lateralno imao sam jak bol nakon trke. Kao da mi se ta žila (mišić?) upalila. Bolelo je na dodir.
Što je najbolje to se desilo na obe noge i ubeđen sam da to ima veze sa Nike Free patikama, koje nemaju tu potporu (nisu trvde, već savitljive), nego se ponašaju sličnije kao bosonogo trčanje. Moguće je da je stopalo zbog toga radilo skroz drugačije.
Takođe, dva dana nakon trčanja imao sam neverovatno jaku upalu mišića iznad kolena. Posebno mišići oko kolena sa unutršanje strane su bili uplaljeni.
Zaključak
Ne znam da li će ovaj tekst nekome značiti i da li se mogu izvući neke poente iz njega. No, ja sam mišljenja da sve učinke i postignuća treba provući kroz jedan kritčki osvrt. Meni predstoji jedno dobro preispitivanje, šta ja to želim od trčanja i koji su to moji ciljevi. Pored toga što se pitam koji su to ciljevi, pitam se i zbog čeka i kako dolazimo do njih? Šta nas motiviše da postavimo neki
27 komentara. Leave new
dobar je ovaj tekst, od svako iskustvo ima sta da se izvuce, pozz i hvala sta si ovo spodelio so nama
Veki prijatelju..Biti zdrav to je ono što mi a nadam se i ti želiš..A jedna trka manje više, pa tek si krenuo i ovo šta si do sad uradio jeste puno i mnogim ljudima sa Astmom si pokazao pravi časan put.
Samo napred i ne odustaj, rekordi tek dolaze!
Prica je odlicna,moze mnogo toga da se nauci vezano za opremu, treninge, motivaciju, psiholoski aspekt trcanja i teznji ka boljem rezultatu, ishranu. . .hvala sto si podelio svoje iskustvo sa nama i podstakao nas da razmisljamo o mnogim temama. Ako uspes da nadjes svrhu u trcanju na duge pruge ( i sve ostale ciklicne sportove ), nece ti biti tesko da je nadjes za sve druge stvari u zivotu. Veliki pozdrav svima.
Zmijo druže, trči zbog sebe, a ne zbog rezultata. Ovako ćeš se ozbiljnije povrediti.
dali je vredno unistiti ovako noge pitanj je sad ???
Nion sine,nikome nije cilj da unisti noge ovo su rezultati i to s vremena na vreme svakome dodje u ovom ili drugom obliku.Trcimo,treniramo da do toga nedodje ali nista nije lako pa ni polumaraton istrcati pa kad se za to spremas nekoliko meseci,imas veliku zelju,puno truda,znoja,rada…ambicija za licni rekord desi se i ovo,rane se pamte ali prolaze a iskustvo i pouke iz svega se izvuku,sticu i probaju sledeci put ispraviti.Ja treniram evo vec 21 godina i juce sam trcao Podgoricu 50km,dobijo sam 5-6 zuljeva….haos ceo dan setao kao invalid,probusio ih i vec danas sam ok,za 2 dana sam vec u patikama i idemo dalje…ove stvari nas mogu usporiti ali nikako zaostaviti…samo napred Veki i ostali ljubitelji trcanja…
veki, iako ne mogu intenzitetom treninga i posvećenošću njima čak ni da probam da se poredim sa tobom, ipak te razumem.
čekam da vidim da li ću ostvariti svoj cilj (BG 42.2), pa ću onda moći da pričam o rezultatima svog nazovi-metoda treniranja,. no o tom – potom.
a za postavljanje ciljeva, mislim da je to potpuno logično. ako se baviš nečime i nisi konstantno sve bolji i bolji u tome, nema svrhe baviti se time, zar ne? makar je meni tako. onda shvatim da sam u stanju i da se ozbiljno žrtvujem za to poboljšanje. da žrtvujem i nokte na nogama, ako treba 🙂
Odlican tekst.
nion,kad budeš shvatio da su žuljevi i plavi ili otpali nokti imidž svakog trkača onda ćeš možda shvatiti trkačev mentalni sklop.
… a i veki je to malo „našminkao“ noge za slikanje :))
Veki, druze samo napred. Svaka trka donosi novo iskustvo i na svakoj trci ucimo i sticemo novo znanje, kako bi smo sledeci put bili bolji, tako ti je i u zivotu. Sto se tice teorije o snazi i izgledu trkaca, i ja sam puno razmiljsljao o tome i dosao sam do zakljucka da razvijanjem misicne muskulature ( u smilsu prakticne snage, izdrzljivosti i definicije) trkac moze da ima samo benefite a to je veca izdrzljivost, manja podloznost povredama i naravno lep izgled :0). Ja sam u svoj trening rezim 3 puta nedeljno po 45min ubacio i vezbe snage za sve misicne grupe, za optereccenje kosritim samo sopstvenu tezinu tela, i veruj mi ima efekta. Preporucio bih ti da probas ako prethodno nisi imao prilike.
„Mnogo sam imao velika očekivanja i mnogo sam želeo sve ovo. I nekako se jednostavno nije desilo, baš suprotno od onoga kad se stvari jednostavno dese.. Znači bez flow-a, sa puno opterećenja…“ TO JE RAZLOG!!!…veruj mi bio si PREopterecen…opusti se malo!!!dobro je postavljati ciljeve i raditi na tome,ali ne SAMO I po svaku cenu…osvrni se malo na svet oko sebe i UZIVAJ!!!!!nije sve u ostvarenju ciljeva,mora da postoji rvanoteza-HARMONIJA..seti se sta je covek rekao ;))….prijatelju moj dragi.. (sto medju ribicama bdis 🙂 )
Veki, majstore, žuljevi će proći, a onaj neponovljivi osećaja trčanja uz obalu Atlantskog okeana garantovano ostaje zauvek…
A par reči o žuljevima – Bolje sprečiti nego lečiti: vazelin je prava stvar, pa pre trke dobro namackaj prstiće i sve delove tela gde ima trljanja o opremu.
BTW, brži si od mene, pa u to ime- svaka čast!
Pozdrav svima!
PB su malo nezgodni. Cim pocnes da nesto treniras, voleo bi da mozes vise i brze svaki put. Naravno da je to logicno ali…
Ovakav put, kao tvoj, nije bas idealna podloga za PB. Mnogo je nepoznatih a ti si opterecen jos i zeljom da sto bolje istrcis.
Naravno da je interesantnije trcati velike trke ali je i guzva na njima, stalno si pod nekim pritiskom i … To su trke za uzivanje i zveranje oko sebe. Andrea je bas pogodila u centar! Uzivaj.
Lakse ces to ostvariti u Beogradu. Da si danas bio u NS-u koji je idealan za postavljanje rekorda, uspeo bi 100%!!!
Jeftinije( ne mislim samo na novac) je ovde juriti PB. Kontrolisana i poznata atmosfera ce samo pomoci.
Mogao bi da mi se javis na mail ili da mi posaljes broj teefona da se cujemo oko toga ako ti nije proslo. Mozda nije do patika.
Pre svega, hvala svima na komentarima. Drago mi je da ste našli nešto interesantno u ovom tekstu. Mislim da su ljudska iskustva najbitnija, da svi nešto možemo da naučimo, ako ništa drugo upoređujući ih sa svojim… tako da, uvek stoji i poziv da i vaša slična zapažanja objavite…
Ono što i ja mislim jeste nešto slično Ogiju, nova staza, potpuno novo iskustvo za mene, euforija… i na kraju možda to stvarno nije mesto za rekord 🙂 No nema veze, BG uskoro stiže, pa nastavljamo sa treningom…
Vujaklija, Andrea, Ogi… mislim da je pitanje motiva trčanja jedno od boljijh.. da li zbog uživanja ili ipak imamo tu potrebu da ganjamo rezultate, da napredujemo i to vidimo.. ili se i uživanje i jurenje rezultata može povezati u jedno? To je pitanje koje mi se vrti… da li i to kada jurim rezultat i dajem sve od sebe.. da li i tada ja stvarno mogu da uživam, ili te moje misli me samo sprečavaju da trčim iz zadovoljstva?
Danas sam pričao sa mojim drugom iz Hrvatske Miroslavom, i on kaže: ja krenem trku, pa ako vidim da mogu i da mi ide dobro ja tek tada počnem da jurim rezultat :))
@ VEKI
Miroslav je potpuno u pravu!mora da se isprati unutasnji ritam,na silu ne moze nista…mislim da je jako vazno da nadjes u druga zadovoljstva u trcanju(a i svemu drugom)pored obaranja rekorda i ostvarivanja konkretnih ciljeva…ja npr. volim da trcim i vezbam jer se osecam vitalno i cini mi se da imam tu slobodu pokreta kao dete…drugo upoznajes ljude,razmenjujes iskustva,nove stvari…saznanja,putovanja,vreme provedeno u prirodi…meni je to jedna od onih stvari koje podsticu zivot,a te su najlepse!(….i najvaznije!!!)
so enjoy!!! 🙂
Jedini put kada sam trčao za rezultat bio je u vojsci kada je od toga da li ću doneti medalju zavisilo da li ću imati izlaske i za naredne trke ili ne. Medalju sam doneo, ali i povredu koju i danas osećam. Ne mogu da kažem da mi je krivo, jer je nakon toga sport u velikoj meri obeležio moj vojni rok i to na najlepši mogući način (vikendi, treninzi, trke, pripreme, vojno prvenstvo), ali sopstvenim primerom želim da upozorim sve koji razmišljaju da li da obaraju (svoje) rekorde da uz trku za rezultat ide i veća verovatnoća za povrede. Razmislite da li vam se isplati.
Veki, glavu gore i svaka čast! 🙂
Činjenica da na svakoj trci trčiš sve brže i brže i to još za po nekoliko minuta je već fenomenalna! A kamoli samo pojavljivanje na jednom ovako prestižnom (polu)maratonu i boravak u jednoj evropskoj metropoli.
A da može odmah znatno bolje, pa eto pokazalo se da nije baš moglo ovog puta, ali znamo da će sigurno biti, samo strpljenja… 😉
Žuljevi će proći naravno, šteta samo što se nismo videli u Novom Sadu juče. Najbolje je učiti na tuđim greškama, pa tako iz ovog teksta mogu mnogi od nas, ali zato najkvalitetnije učiš na sopstvenim, tako da… ko zna zašto je to dobro! 😀
Puno uspeha i sreće u buduće!
Veki prijatelju,bez nekog žešćeg pametovanja,samo da te podržim da istraješ.Svi mi ponekad možda previše očekujemo ili sagorimo od silne želje,znam jer mi se to desilo prošle godine..pogrešan metod, obim, intezitet, pristup, i još mnogo toga što razbija mozaik uspjeha….. u bilo kojem sportu,,,,iako imam nekakvo iskustvo,i iako sam profesionalni atletski trener,,pa šta ako sam..ništa mi to ne garantuje,,,prošlu godinu 2 do 3 min.pao i na 10 km,i na polumaratonu,a planirao 2 do 3 min.bolje..pa sam posle Apatina uzeo par dana slobodno.solo distancirao se od svega i kao što ti planiraš preispitao sam se što je dobro ,slažem se sa tobom,tako i uradi,takođe oprema mora biti adekvatna,od čarapa do dresa,jer ako sam dobro shvatio planirao si ispod 1:30.pa Veki prijatelju ta vremena nisu baš za podcjenjivanje,uzimajući tvoje godine,tvoja konstitucija,a očigledno je da si ušao duboku u priču o trčanju pa se usuđujem da tvrdim da možeš i do 1h:20 u polum. i to u bližoj budućnosti,a maraton ti nebih preporučio naredne dvije godine(3 cijele god.treninga četvrta nastala od kako sam se vratio u svet trčanja kao trkač, i ne pomišljam na pun maraton,možda Podgorica ove jeseni ako se sklope sve kockice),ovo sve komentarišem iz mog ugla ako planiraš da ozbiljno treniraš,čisto moje viđenje,intuicija,,,,,,mislim da ćeš za deset dana biti onaj stari…………P.S Zdravkovom komentaru sam najbliži,čista suština,osjeti se 20-et godina iskustva…….pozzz cijeloj ekipi sa sajta
Ja mislim da je svima promakla činjenica da je Veroljub ipak oborio lični rekord! Veki, sve čestitke na tome i samo napred!
Meni je trebalo nekoliko godina da siđem ispod 1:30, a kad sam to učinio bilo je ludo i brzo 1:27 🙂 Moram priznati da si se na velik zalogaj namerio i bio sam sumnjičav. Ambiciozno i hrabro, ali nema veze, iskustvo više. Mnogo toga će ti doći posle uspeha, a mnogo više posle grešaka!
Što se tiče obaranja rekorda, teško da možeš da ideš po principu „ako mi ide jurim rezultat“ jer da bi oborio svoj sadašnji rekord (koji uopšte nije loš), moraš i da kreneš jako. Ti već imaš dosta kilometara u nogama, ali nemaš toliko kilometara sa trka. Ja sam prošle godine istrčao oko 7 polumaratona, što je skoro pola od ukupnog broja ikada. Zapamti, trka je najbolji trening.
Što se opreme tiče, savetujem ful trkačku, jer to nije tako izmišljeno bezveze, već su ljudi do toga došli iskustvom. Znači šorc kratak, da si kao Tarzan i majica da ne znaš da je imaš na sebi!
Da bi shvatio značaj opšte fizičke snage pročitaj blog Ognjena Stojanovića (ako već nisi) http://www.triogy.com. Takođe preporučujem knjigu prof. Dr Franje Fratrića „Teorija i metodika sportskog treninga“, koji je inače Ognjenov trener.
Što se gela tiče dao bih ti savet iz mog ličnog iskustva. Nemoj uzeti ceo odjednom i nemoj da ga uzmeš kasno. Gel treba da uzmeš dok se još dobro osećaš i uzimaj ga malo po malo, i to uvek pre okrepe. Daj mu malo vremena da ti se rastopi u ustima, pa onda saperi sa MALO vode. Tako ne bi trebalo da se nadmeš. Gelu treba najmanje 20min da zaista počne da deluje, sve ostalo je placebo.
Ja imam istu povredu stopala posle Novosadskog polumaratona, voleo bih i ja da čujem od Blaže šta može biti razlog. Ja iskreno sumnjam na stare patike.
Motivaciju ne bih da ti komentarišem, tu moraš sam da se pronađeš. Samo mogu da ti kažem: SVAKA ČAST NA ODLUČNOSTI, HRABROSTI I ISTRAJNOSTI! Osećam da ćemo se do kraja godine ti i ja trkati 😉 Samo napred!
Pozdrav
Vezano za rezultat,mogao bih dodati da sam i ja do sada više puta bio potišten.Potpuno sam svestan da sam se bolje osećao kada sam džogirao trke pre par godina,a opet sam sada išao protiv sebe i forsirao.Imam preciznu evidenciju treninga u zadnjih 6 godina i ona je sveobuhvatnija od bilo čije.
Sada kada sam u NS-u podbacio za oko 3-4 min od planiranog odlučio sam ,da se više ne borim sa rezultatom već da uživam.
Ma sada se i stidim što sam se znatnije forsirao i pomerao trčanje od zadovoljstva koje mi je ono ispočetka činilo.
Uvek sam svestan da će se na nekom mestu kockice bolje sklopiti i pojuriti nešto brže.
Put je cilj! (Gandhi)
„Jedna od stvari, tj trkačke opreme, koju nikako ne mogu da svarim jesu one atletske majice na bratele. Toliko su mi nekako soc varijanta.“
hahahaha!! samo da znas kako slatko si me nasmejao! : D slazem se sa tobom, i ja prezirem svu tu sintetiku jer me podseca na prljavstinu i smrad! ali sta da se radi kada je definitivno ona mnoogo bolje resenje za sportsku aktivnost samim tim moramo da je koristimo… : /
text je – svakako – koristan Veki, tu nema sta da se premisljas! i bas sam zeljno iscekivao sta ces napisati kao utisak sa trke. mislim da nema potrebe da nesto spec. filozofiram jer su te ljudi gore vec dovoljno mudno savetovali za sledece podvige, mozda bih samo dodao da trka zaista odstace od bilo kakvog treninga, zaista jeste posebna prica i osecaj koji tek kad sam sa sobom prebrodis shvatis neke shvari… ostaje samo to sto kazes tj. pitas se sta je tacno to sto zelis? razmisli…
Bravo Veki plan ti je bio opak al citajuci tekst imam dojam da si ostao razocaran, nema razloga pa popravio si rezultat 3:30 minute – to je velika stvar! Uzivaj! Pozdrav iz ZG-a. Ozren
ali isto tako nije isto trcati u begoradu 21 ili lisabonu ili novom sadu razliciti tereni za trcanje
mislio sam profil staze
How you play?
Inače, video sam dobio od Vujallije, koji je skinuo ceo film, isekao ovaj deo i onda ga okačio na youtube!
Genijalno.