Za Lisabonski polumaraton spremao sam se dobrih četiri meseca. Ideja je bila da se obori lični rekord koji sam postavio sasvim nenadano u Apatinu prošle godine. Tada sam zahvaljujući Dejanu Nikoliću, a pre svega Bošku Stuparu uspeo da izvučem tada neverovatnih i konstatnih 4:37 po minutu što je bilo oko 1:37:15 minuta. Želja mi je bila da u Lisabonu istrčim 1:29:59, te smo se MIG i ja bacili u treniranje.
Zagrevanje
Ove pripreme sam shvatio veoma ozbiljno, te sam se veoma uplašio kada sam zbog astme i prehlade morao da pauziram nekih 7 i kusur dana.. Preskakao sam po koji trening zbog hladnog vazduha , a ni hladna zima nije išla na ruku. Pa ipak sve vreme sam verovao da mogu da idem ispod sat i po…

Tok Lisabonskog polumaratona

Početak trke je bio na mostu 25 april, prelepoj građevini iz 1966 godine. Do sada nikad nisam učestvovao na ovako velikoj trci, sa preko 5000 ljudi koji kreću odjednom. Znao sam da ću da se vučem i prestižem prvih nekoliko minuta, ali ne i da ću drugih 500 metara prvog kilometra ići tempom i do 3:20 da bi nadoknadio zaostatak koji sam imao na startu.

Polumaraton u Lisabonu je najbrži iz prostog razloga – od prvog do šestog kilometra staza je blaga nizbrdica, da bi 5 km, u stvari bio isključenje i polukrug sa mosta. Ovaj 5km je skoro u celoj svojoj dužini ozbiljna nizbrdica, pa ni ja nisam štedeo svoja kolena na njoj. Kao što se vidi, svih prvih 5 kilometara su bili baš brzi, s tim da sam spust išao za 3 minuta i 51 sekundu. Ovo nije baš bilo dobro iz prostog razloga što su mi se stopala zapalila, te sam tek kasnije otkrio da sam imao veoma krvave žuljeve na oba stopala. Takođe, trku sam trčao u Nike Free 5.0. za koje se pitam da li su dorasle zadatku kao što je brza polumaratonska trka.

Od 5 do nekog 11 km išao sam po planu, mada sam već tada osećao da dišam veoma ubrzano i da ću imati debelih problema na pri kraju. Disao sam nepravilno i nisam našao svoj tempo. 4:13 mi je delovalo nedostižno te sam rekao da je 4:23 tempo koju želim da držim do kraja.. No i to je sve trajalo do 15 km kada sam uzeo gel, koji me je samo naduo i nije mi pomogao.

[cf]iframe[/cf]

Tad negde sam osetio i neverovatnu vrućinu koja me je definitivno razbila. Odlučio sam da skinem majicu (nisam bio jedini), ali mi ni to nije pomoglo. Uskoro sam od napora počeo da osećam jezu i hladnoću u rukama… Na kraju sunce je toliko bilo jako da sa završio sa bagim crvenilom po čelu. No sada je sve u redu jer sam pocrneo ko da sam bio na moru :)

Naučene lekcije

Pa, mislim da je najveća greška u psihologiji. Mnogo sam imao velika očekivanja i mnogo sam želeo sve ovo. I nekako se jednostavno nije desilo, baš suprotno od onoga kad se stvari jednostavno dese.. Znači bez flow-a, sa puno opterećenja… No, na ovom treba da radim, a suštinski ono što hoću jeste da nađem svoju motivaciju kroz recimo Tima Galveja čiju knjigu “Inner game of tennis” svi preporučuju.

Jurio sam… Koliko god verovao da ću moći da idem do kraja jako, prvih 5 kilometara (koji jesu bili blago nizbrdo) su imali uticaja. Nisam nosio puls da proverim svoju hipotezu, ali mislim da je on bio jak sve vreme.

Nedovoljna brzinska izdržljivost ili tako nešto… U stvari osećam da sam imao manje jakih, a dužih treninga. Takođe, razvijam jednu teoriju o snazi i izgledu trkača, gde su bitni masa i jačina potpornih mišića (trbušnjaci, leđnjaci, pa i grudi, ruke), te sam uočio da ima mršavih i slabih trkača (takvi smo na primer Gebreselasije, Mišović i ja), a ima i jakih trkača (takvi su često planinski trkači,  npr Tadese ili Kristijan Stošić, ili na primer naš Ogi i Boško Stupar).  Elem mislim da ću da profitiram, ukoliko budem počeo da radim malo i snagu, što mi je cilj u narednom periodu.

Tehničkih grešaka je bilo, pa tako često se dosta polivam vodom. I ovog puta sam da bi se ohladio sipao vodu po nogama i šorcu, što te samo oteža i iznervira.

Jedna od stvari, tj trkačke opreme, koju nikako ne mogu da svarim jesu one atletske majice na bratele. Toliko su mi nekako soc varijanta da se nikako ne vidim u njima. Ali već nekoliko puta skidam majicu, jer se sve osećam da mi je teška i da ne mogu da dišem kako valja u njoj. Izgleda da ću morati da pređem na full trkačku opremu :))

Povrede nakon trke

Bol u stopalu sa strane

Pored velikih crvenih žuljeva koji su nastali od vrućine i trenja dok sam trčao nizbrdo, imao sam još jedan problem sastopalom koji mi se do sada nije javljao. Naime sa unutrašnje strane stopala, baš lateralno imao sam jak bol nakon trke. Kao da mi se ta žila (mišić?) upalila. Bolelo je na dodir.

Što je najbolje to se desilo na obe noge i ubeđen sam da to ima veze sa Nike Free patikama, koje nemaju tu potporu (nisu trvde, već savitljive), nego se ponašaju sličnije kao bosonogo trčanje. Moguće je da je stopalo zbog toga radilo skroz drugačije.

Takođe, dva dana nakon trčanja imao sam neverovatno jaku upalu mišića iznad kolena. Posebno mišići oko kolena sa unutršanje strane su bili uplaljeni.

Zaključak

Ne znam da li će ovaj tekst nekome značiti i da li se mogu izvući neke poente iz njega. No, ja sam mišljenja da sve učinke i postignuća treba provući kroz jedan kritčki osvrt. Meni predstoji jedno dobro preispitivanje, šta ja to želim od trčanja i koji su to moji ciljevi. Pored toga što se pitam koji su to ciljevi, pitam se i zbog čeka i kako dolazimo do njih? Šta nas motiviše da postavimo neki

No more articles