Da li su i kako povezani podaci da smo među fizičkim najneaktivnijm nacijama u Evropi i ujedno zemlja koja se nalazi u teškoj ekonomskoj i moralnoj situaciji? Da li sport ima potencijal da nas pokrene, prodrma našu pomirenost i pokrene u jednu hrabru i takmičarsku životnu filozofiju?
Kako da iskoristimo sjajne primere naših sportista, da prenesemo poruku da je promena moguća i da trenutna situacija nije ništa drugo nego odraz naših misli i našeg opšteg psiho-fizičkog stanja?
24 sata je 19.07.2012. objavio sledeću vest: Sa dve trećine fizički neaktivnih građana, Srbija je dom druge najneaktivnije nacije u Evropi. U stopu nas prati Velika Britanija, a od nas je gora jedino Malta, pokazuju rezultati istraživanja medicinskog žurnala “Lanset”.
Ovi podaci znače da 68 odsto Srba ne izdvaja ni 20 minuta svaki drugi dan za bavljenje nekom fizičkom aktivnošću. Kod nas je 63,2 odsto muškaraca neaktivno i 73,3 odsto žena.
Skoro dve trećine populacije u Srbiji ne bavi nikakvim oblikom sportske rekreacije, ali da zato 90 odsto stanovništva redovno prati sportska dešavanja.
Podaci govore da se Zvanični podaci Ministarstva zdravlja pokazuju da je petina dece u Srbiji umereno gojazna ili gojazna između ostalog i zbog zbog smanjene fizičke aktivnosti.
I ako deluje nerešiva, problematika celokupno rekreativnog sporta i nije tako neistražena. Evropska unija i Svetska zdravstvena organizacija stavljaju posebnu pažnu na rekreaciju, tj na oblike sporta koji idu van profesionalnog sporta (koji najčešće gledamo a retko ko učestvuje). To su:
- školski sport
- grasroot sport
- sport u lokalnim zajednicama
- rekreacija zaposlenih
- sport za osetjlive grupe
- i drugi oblici sporta
Po meni najbolji primer na kojem gradimo argumentaciju i za nas više nego očigledan raskorak između trenutnog stanja i onoga šta očekujemo da će se nekako samo od sebe desiti je suludi porez na rekreaciju zaposlenih od 65%. Stanje i u drugim oblastima nije bolje, o odraz je nepromišljenosti i ad hoc reakcija na pojave u društvu, bez sistemskog promišljanja i bavljenja problemom, a ni mogućim rešenjima.
Jedan od prvih koraka i pravac kojim smo, kao jedan mali Klub, krenuli jeste promocija trčanja kao masovnog rekreativnog sporta. Druga, za budućnost daleko naprednija mogućnost jeste „Aktivni zaposleni“, od kojeg počinjemo sa jednim ozbiljnijim i nadamo se opštem pristupu rešavanja problema pasivne Srbije za koji verujemo da ima efekte na opšte stanje u državi.
U ovom procesu želimo da učestvujemo kao partner i nosilac realizacije jedne međusektorske strategije koja bi pokrenula razrešavanje trenutnih problema koji se zbog fizičke pasivnosti javljaju u oblastima zdravlja, finansija, sporta, nasilja i apatije mladih…
Šta su sve naše mogućnosti i šta su trenutni napori da se pokrene pitanje zdravlja, sporta i aktivnog života pozivamo vas da vidite na „Danu Aktivnih zaposlenih“ koji se po prvi put organizuje u Srbiji, na Adu Ciganliji u nedelju 22. jula u kafe Brod u 10:30. Dođite da se družimo, treniramo i potišemo petciju za ukidanje poreza na sport zaposlenih. Jedino što vam ostaje je da budemo aktivni na svim životnim planovima 🙂
