Hej drugari!

Želim nešto da vas pitam i nešto da vam kažem

I, znajte da vaš odgovor i stav neće uticati na moj. Hoću reći, ovime ne tražim nikakvo odobrenje; nikakvu potvrdu. Razlog je prost, a krije se u Sokratovoj mudroj misli – “Progovori da te vidim”.

Pre par dana, tokom mog trčanja, protrčala sam pored žene u kasnim šezdesetim godinama. U tom momentu, ona je složila takav izraz lica koji je delovao kao da je pored nje prošao sumorvač u trikou vozeći monocikl. I – prekrstila se.

Toliko mi je bila simpatična da mi je malo falilo da stanem i da je poljubim! Ali ipak nisam želela da izgubim tempo. Uostalom, ona se toliko uplašila kada me je ugledala, da ne smem ni da pomislim šta bi se desilo da sam stala. Možda bi žena (u daljem tekstu: Bakica) dobila srčani udar! :)

Zašto se Bakica prekrstila?

Kasnije, dok sam se istezala, u glavi sam preturala po mogućim scenarijima kako bih rešila misteriju: zašto se Bakica prekrstila?

Možda sam je podsetila na pokojnu prijateljicu s kojom je svake subote heklala goblene?

Ili, možda joj je baš koji dan ranije gatara rekla da se pazi devojke koja će protrčati pored nje sa slušalicama u ušima na dan kada Saturn bude u Biku i drugoj kući?

Iako malo verovatno, volela bih da je razlog Bakicinog hrišćanskog gesta slične prirode. Ipak, znam da nije. Znam, jer me čak i roditelji “ispraćaju” na trčanje rečenicom: “Dete, ljudi će da se krste!”…

Ali, oni, kao ni Bakica, ne znaju…

Ne znaju da trčanje

• osnažuje i povećava srce, unapređujući njegovu efikasnost i snižava puls u mirovanju
• osnažuje mišiće grudnog koša koji učestvuju u procesu disanja
• blagotvorno deluje na mišiće celog tela
• poboljšava cirkulaciju krvi u celini i snižava krvni pritisak
• povećava broj crvenih krvnih zrnaca, a time i transport kiseonika do ćelija
• popravlja mentalno zdravlje, proređuje depresivne epizode i snižava stres
• povećava gustinu kostiju i njihov rast i razvoj

Sve navedeno se može svesti na sledeće: aerobni treninzi su idealni za snižavanje rizika od kardiovaskularnih bolesti i osteoporoze. Pored pomenutih zdravstvenih uticaja aerobnog trčanja i aerobnog vežbanja u celini, razvijaju se i druge pozitivne karakteristike: povećanje izdržljivosti, povećanje brzine trčanja, povećanje upotrebe masti kao “goriva” i čuvanje glikogena za jače treninge i na koncu, ubrzavanje zalečenja mišića posle napornih treninga.

Ukoliko vam ovo dobro zvuči, možete se detaljnije informisati o istom na fantastičnom, korisnom i jedinstvenom sajtu u našoj zemlji, Trcanje.rs.

A ja sam se u ove blagodeti i lično uverila. Nego, da se vratim na ono zbog čega sam i počela ovo moje “pisanije”.

Da li ćete se i vi preksrtiti sutra kada budem protrčala pored vas?

Pitam vas: DA LI ĆETE SE I VI PREKRSTITI SUTRA KADA BUDEM PROTRČALA PORED VAS? Ne samo ja, već bilo koja druga trkačica ili trkač. Moja sestra Milena, moje drugarice Maja Mladenović, Milica i Jelena Rakić, Jelena Bošković, Jelena Prvulović, komšika Sandra… Ne znam da li se sa sličnom situacijom nosio i drugar Milan Vučić…? I svi ostali koji trče.

Da li ćete se smejati, možda uperiti prstom u mene, uz komentar: “Kakva lujka!”?

Da li uopšte ima nečeg čudnog, ružnog, nečeg vrednog podsmeha, ili, kako Bakica misli, vrednog potezanja za krstom, kolcem, belim lukom, brojanicom, kada ugledate osobu koja trči? Budite iskreni.

Ja sam nešto sjajno pronašla u trčanju i želim da i vi to otkrijete

Trčanje nije samo fizički proces. Po meni, upravo je mentalna snaga potrebna da izdržite taj treći, peti, deseti, dvadeseti kilometar; taj uspon, brdo, taj prokleti grč u listu a samo što ste pošli; taj oštri vetar koji bije pravo u vas ali vi se ne date i još više pojačavate tempo. U tome vam pomaže i društvo koje trči sa vama i motiviše vas da ne stanete; pomaže i vaša omiljena pesma pojačana do daske, što ipak ponekad može i da odmogne jer vas toliko ponese da forsirate tempo za koji ipak vaše telo nije bilo spremno, pa umesto da sprintujete, trening završite laganim džogingom! :)

Trčanje ne jača i oblikuje samo vaše telo, već i um. Ljudi, ovo vam govorim iz ličnog iskustva. Bićete spremniji i motivisaniji da se suočite sa mnogim izazovima, na svakom polju – bilo poslovno ili privatno. Pa, kada ste pobedili i taj poslednji kilometar, na minusu, po kiši, i pored bola u mišiću … šta je ostalo u poređenju sa tim?

A onda, kada završite trening, osećaj ispunjenosti, sreće, moći, snage, euforije … neverovatan je i neprocenjiv. Za to nije zaslužan samo endorfin – hormon sreće, koji telo proizvodi kao odgovor na dugotrajno bavljenje sportom. Za taj osećaj zaslužna je i činjenica koje ste svesni – a to je da IMATE POTPUNU KONTROLU NAD SVOJIM ZDRAVLJEM, SVOJIM TELOM.

To su i granice do kojih su vaše telo i um spremni da idu, a koje vi otkrivate trčeći, i koje, što više trčite, sve više pomerate. Primećujete kako vam se popravlja držanje tela; kako se bolje osećate; kako se – hteli vi to ili ne – zdravo, pravilno hranite jer trčanje to zahteva; kako vam je puls u apsolutnom mirovanju sve niži i niži, što je pokazatelj dobre kondicije, forme i zdravlja. VAŠE TELO VAM JE ZAHVALNO, A VI STE NA NJEGA PONOSNI.

Ljudi, nemojmo moliti Boga za zdravlje, kad je sve u našim rukama. Hoću reći, nogama. :)

Znam da neki od vas trče i da vrlo dobro znaju o čemu ovde govorim. Isto tako znam da se, možda, vi kojima je trčanje još uvek strano, upravo sada krstite :) i ne shvatate zašto toliko “slavim” trčanje. U stvari, ovako ni nećete shvatiti.

Zato ubacite svoje omiljene pesme u telefone, mp3 player-e, iPod-ove i ostala čuda tehnologije; Evo jedne moje omiljene pesme uz koje trčim :)

…slušalice u uši, patike na noge i potrčite još danas. Onda ćete shvatiti o ćemu pričam. I, kakve veze ima ako najavljuju kišu i jak vetar?!

Za kraj, haj’mo da se krstimo kad odemo u crkvu. I … šta ono rekoste, hoćete li se prekrstiti kada protrčim pored vas?

Veštački donji ekstremiteti Olimpijske nade Oskara Pistoriusa daju mu čistu i jasnu prednost nad njegovom konkurencijom, “skidajući” 10 ili više sekundi od vremena koje bi imao na trci od 400m kada bi se njegove proteze ponašale kao prirodni ekstremiteti.

To je zaključak obelodanjen u javnosti po prvi put od strane eksperata za ljudske performanse Peter Weyand-a sa Univerziteta “Southern Methodist” u Dalasu i Matthew Bundle-a sa Vajoming Univerziteta.

Weyand-Bundle zaključak je deo pisane debate stila “argument-protivargument” objavljene na internetu 19. novembra u Žurnalu primenjene fiziologije.

Zabrana učestvovanja na trkama

Weyand i Bundle su prvi autori studije koja objavljuje rezultate dobijene kao deo zakonskog procesa žalbe preduzete nakon što je upravljačko telo “Track and Field – the International Association of Athletic Federations” (IAAF) zabranilo Pistoriusu da učestvuje na trkama za ljude bez invaliditeta, uključujući i Olimpijadu.

Stavljajući zabranu Pistoriusu, IAAF je zaključila, na bazi drugih podataka, da Pistoriusovi veštački donji udovi “J” oblika nazvani “Cheetahs” (cheetah – gepard), njemu daju konkurentsku prednost nad takmičarima bez invaliditeta. Međutim, zabrana je zatim oborena žalbom upućenom Arbitražnom sudu za sport (CAS) u Lozani (Švajcarska).

Ovaj slučaj je preloman za kvalifikovanost atletičara sa invaliditetima i regularnost prostetičke tehnologije u sportu. Pistorius se nada kvalifikaciji za Olimpijadu 2012. godine.

Najnoviji zaključak objavljen od strane Weyand-a i Bundle-a analizira naučne dokaze i kvantifikuje takmičarsku prednost obezbeđenu Pistoriusovim “gepard” udovima.

Weyand ukazuje: “Pistoriusova sprinterska mehanika je anomalija, korisna i povoljna, i ona direktno doprinosi lakoći i fleksibilnosti njegovih veštačkih ekstremiteta. “Oštrice” (ukazujući na proteze, zbog čega je Pistorius u sportskoj javnosti poznat kao “blade runner”), povećavaju brzinu za 15-30%.”

Pistoriusovi udovi ispod kolena su za polovinu lakši od udova muških sprintera koji nemaju invaliditet.

Bundle je zabeležio da je veći deo od 15/30-postotne brzinske prednosti koju ima Pistorius objašnjena načinom na koji mu njegove lake “oštrice” omogućavaju da brzo menja položaj udova: “Čak i u poređenju sa muškim sprinterima koji se najekstremnije mogu prilagoditi na brzinu u zabeleženoj ljudskoj istoriji , Oskar Pistorius poseduje vreme potrebno za promenu položaja udova koje je bukvalno van granica! Usain Bolt se smatra pomalo “uvrnutim” s obzirom da on svoje protivnike prestiže sa 2-4% većom brzinom. Pri maksimalnoj brzini, Oskar Pistorius pokreće svoje veštačke udove 15% brže u odnosu na 6 najskorijih rekordera na 100m, uključujući i Usain Bolt-a.”

U posledicama ove kontroverze o kvalifikovanosti, Weyand i Bundle su se složili da početna zabrana nije bila podržana naučnim dokazima i da je u maju 2008. odluka Arbitražnog suda za sport da obori zabranu bila bazirana na nedostatku razmatranih dokaza. Slučaj “Pistorius” je uspešno prezentovala njujorška advokatska kancelarija Dewey & & Le Boeuf.

“Srećni smo što konačno možemo izaći u javnost sa zaključcima za koje je proces izdavanja zahtevao da budu poverljivi sve do sada. Utvrdili smo da “oštrice” obezbeđuju znatnu prednost čim smo analizirali kritične podatke pre više od godinu i po dana”- izjavili su Weyand i Bundle.

Govoreći u ime oba istraživača, Weyand je izjavio: “Divimo se jedinstvenim atletskim dostignućima Oskara Pistoriusa i zahvalni smo na njegovoj spremnosti da podeli sve važne rezultate za opšte dobro sportista i sporta. Mi odajemo priznanje dr Rodger Kram-u sa Univerziteta “Colorado Boulder” čiji trud je bio značajan za objavljivanje ove analize i ranijeg rukopisa koji je sa njom povezan. Takođe želimo odati priznanje radu i podacima dr Piter Bruggeman-a i njegovih kolega koji su doprineli tumačenju ovih zaključaka. “

“Konačno, ” – rekao je Weyand – “takođe pohvaljujemo skorašnji rad naših kolega na amputaciji jednog (donjeg) ekstremiteta koji tumačimo kako bismo pokazali da učinak u trčanju sprintom može biti veštački poboljšan za one pojedince čija su oba donja ekstremiteta veštačka, ali ne i za one koji imaju samo jedan veštački ekstremitet. ”

Weyand i Bundle baziraju njihove zaključke na podacima koji ukazuju da:

1) Pistoriusove lake “oštrice” mu omogućavaju da pokreće udove 15.7% brže nego 5 najskorijih bivših rekordera u trci na 100m.
2) Fleksibilne lake “oštrice” omogućuju Pistoriusu da postigne istu brzinu pri trčanju sprinta primenjujući 20% manje g-sile nego trkači sa prirodnim ekstremitetima.
3) Fleksibilne “oštrice” smanjuju napor mišića koji je Pistoriusu potreban za sprint na manje od polovine napora koji je potreban kategoriji “prirodnih” trkača.

Izvor: Medicalnewstoday.com

Dr. Paul u svom blogu pod nazivom “Samo za početnike“, zaista otklanja bilo kakve nedoumice koje je u svom “pismu” navela početnica u trčanju, Lisa.

“U proteklih 4 meseci trčim oko 5 kilometara svakog drugog dana. Zaista uživam u trčanju i koristima koje ono pruža, ali kada spomenem ljudima da trčim, mnogo puta čujem užasne priče o tome kako je trčanje uništilo njihova kolena. Kažu mi da im je trčanje pohabalo nešto u kolenu i sada se njihovi zglobovi taru jedan o drugi. Ne želim da ostavim trčanje i zaista se radujem predstojećoj trci od 5K, ali ne želim da svoja kolena izložim opasnosti. Molim vas, pomozite! – Lisa “

“Lisa, uvek će biti skeptika” – počinje dr. Paul – “ali kada govorimo o tome da li će trčanje uništiti tvoja kolena, istina je upravo u suprotnom. Prema tome, uživaj u svom trčanju! Skorašnje studije o trčanju i efektima koje ono ima na kolena bez sumnje ukazuju da koristi od trčanja imaju prednost u odnosu na eventualne rizike koje ono nosi. Činjenica je da kontinuirana fizička aktivnost štiti zglobove kolena, pre nego što doprinosi njihovom uništenju.

U jednoj studiji Stanford Univerziteta, oko 7% ljudi iz grupe trkača imalo je blagi artritis kolena na početku istraživanja, dok nijedan od članova kontrolne grupe nije imao artritis kolena. Posle 20 godina, kolena trkača su bila u boljem zdravstvenom stanju nego kolena ljudi iz kontrolne grupe! Promene u artritisu zabeležene su kod samo 20% trkača, a iste su utvrđene kod 32% kolena kod kontrolne grupe ljudi! I još bolje, samo 2% kolena trkača imalo je teži artritis, dok je takvo stanje uočeno kod 10% ljudi iz kontrolne grupe.

Zaključi sama. Ova otkrića iznenadila su čak i istraživače, s obzirom da je njihova hipoteza glasila: “Trkači, zbog repetitivnih udara, podložniji su učestalijem i ozbiljnijem artritisu”.

Istraživači su otkrili da opterećenje i rasterećenje zgloba kolena koje se javlja kod aktivnosti koje podrazumevaju trpljenje opterećenja koje stvara teret sopstvenog tela, kao što je trčanje, pomaže stanju kolena, čineći ih jačim. Dodatno, savijanje i ekstenzija (istezanje) zgloba doprinosi cirkulaciji tečnosti koja omogućava podmazivanje i ishranu okolnih tkiva.

Sportsko – mediciniski pregled

Snimak kolena

Među svim ovim dobrim vestima ipak postoji i izuzetak: kada je prisutna takva forma kolena koja stvara neravnomerno opterećenje zgloba, kao što su stare povrede ili nesrazmeran odnos snaga u mišićima, desiće se habanje i kidanje. Kada je opterećenje kolena podjednako raspoređeno, telo ispravno reaguje na stres i postaje snažnije.

Ključ se nalazi u spoznaji da li zglob vašeg kolena ispravno prima opterećenje pre nego što se desi bilo kakva šteta. Ukoliko imate starih sportskih povreda; ukoliko ste već zadobili neke povrede prilikom trčanja, ili samo želite dodatno uverenje da je sve u redu, podvrgnite se sportsko – medicinskom ispitivanju kako biste dobili tz. biomehaničku ocenu.

Ova ocena određuje da li su vam potrebna ortopedska pomagala (već proizvedena ili napravljena naknadno po vašoj meri), koji tip patika za trčanje je najbolji za vas; utvrđuje snage i slabosti vaših posturalnih mišića, kao i neravnotežu bilo koje druge grupe mišića. Ukoliko ima biomehaničkih nedostataka, oni mogu biti korigovani i pre nego što bilo kakvo nepodesno kidanje i habanje nastane. Određenije, kvadricepsi i tetive potkolenice igraju vrlo važnu ulogu kod zaštite zgloba kolena. Razvijanje adekvatne snage, fleksibilnosti i ravnoteže ovih dveju grupa mišića je kritično za zdravlje kolena.

Počnite sa usklađenim programom

Planiranje usklađenih trening programa će takođe doprineti smanjenju rizika od svih trkačkih povreda. Trčite na ravnim i glatkim površinama kada ste u mogućnosti, budući da površine pod nagibom mogu doprineti nepravilnom i nesrazmernom opterećenju zgloba kolena.

Trčite tri puta nedeljno, primenjujte kondicione treninge dva ili tri puta nedeljno, i konačno, dan ili dva u nedelji iskoristite za odmor ili oporavak. Kondicioni trening će poboljšati vaše trčanje, istovremeno razvijajući mišićnu snagu i fleksibilnost.

Razmislite o tome da trčanje upotpunite plivanjem, istezanjem, korišćenjem tegova pri vežbanju, jogom ili pilatesom. Takođe, postepeno povećavajte svoju kilometražu; ne više od 10% nedeljno je generalno dobra direktiva.”

Runner’s World